Podunavka Beograd

кажу салаша), само што су ова по.и>:;ка добра не текЂ зградама згодниич. за економЈго, него и полбскимђ дворовима (вилама) украшена, а гдћ су куће ушорене и една до друге: то су вароши и варошице; а вароша има више до 20., у коима преко 10.000 душа имо, а карошица око 400 ; села или обштииа сеоски око 2000.; тако села само шшђ толико као у насљ, ал' вароша и варошица! — каква разлика изкеђу насв и |ц>п; а простор!> кралћвине толикјн е колико и С'рб!;1. Но, гд1, е много вароша и гдћ свћта на едиои четверокутнои милби много нјиви ; види се како по путовима путници све еднако: на брзовозима и другимЂ колима, на конг.ма и пћшке данго и ноћу врве; па гдћ годђ дођу, налазе све угоднос.ти човепу потребне; и то све приличномђ цћномЂ. Кралћвина ломбардо - млетачка, као део цзрства аустрхискогЂ, има за управитела у землби вице-крала; подђ овмгјђ стое два губернатора: едаиЂ за Ломбард1ГО у Милану, а другји за М летке у Млетцима. Кралћвина се дћли на окруЖ1н (делегац1е), одћ кои Ломбард1а 9., а Млетачка 8. има. Судови првостепени су у свакомЂ Окруж1Н); апелацјн у Милану и Млетцима; а наивећш е сј г дђ за цћлу кралћвину у Вероии. Кралћв ина поменута има прихода: 1. данакЂ одђ непокретности 6,300.000 тал. 2. наметЂ на личности 428.500 „ 3. „ ,, потрошакЂ 2.591.500 „ 4. ,, ђумрука 2,618 500 „ 5. приходЂ одђ соли 2.581.000 „ 6. моночолђ дувана и бурмута 972.000 „ 7. штемпелЂ 394.500 „ 8. лутрјн 409.500 „ Свега 15.695.500 тал. Оставивши Итал'но иаступ^о еамг. одма на землго, гдћ Словенци живе. Поглавита вароши, окрунпл едногЂ примора илирскогЂ еств Горица (тал. 6огЈ7,1а, нћмачки Оог1г), варошв међу каменитимћ брдима легкећа. Има цркву катедралну езуитску бвшшу и кармелитсну. Столица епископа, надлежателства и суда окруигногЂ. Има и едну велику Фабрииу шећера. Дошавши к боравивши у Трсту 10. дана, мотр!о самв овдћ наивише на трговину, нћнЂ окретЂ са источиимђ странама и она заведена, коа кђ напредку трговине слугке. Варошв е ова

стара. У време Римлина ећд!о е у нвои едан® преторЂ. ИмператорЂ АвгустЂ (за време владана ићговогЂ се ХристосЂ род1о), оплот1о е бмо варошв зидомђ; Атила е упропастш ватромЂ. Поздн!е подпадне подђ властв патр^арха аквилеиски; и после завогого нвоме Млетчани. Са владомЂ овомђ Трстанци незадоволвни подвргну се на ново патрјарху аквилеискомЂ. Но незадоволвни и сђ овимђ, као и сђ Млетчанима, подвргну се варошани речени своеволвно аустр1искои кући 1382. год. после Хр. Год. 1714. огласи КарлЂ VI. ТрстЂ слободнвЈМЂ пристаништемЂ. У Трсту сћди губернаторЂ примори илирскогЂ, епископи н више надлегкателства. Има више цркв^и, међу коима и двћ православне: србску и грчку. За процвћтанћ наука и обучаванн постое у Трсту: лвна библ!отека, музеумЂ, дрз 7 штво наука и кнБижества; кралћвска академ1н, школа трговачко-научичка, ова особито добро уређена имагоћа осимђ библ1отеке врло богату збирку односећу се на природну истор1го; ботаничку башту и хемичку радшницу (лаборатор1умЂ). За трговину има берза, ескомптна банка и тергестеумЂ (трговачкШ састанакЂ), два лазарета (карантина); за приманћ сирота и болестннка има кућу сиротинБску, и велику болницу, консе доготовлнва и коа ће стати 500.000 тал. ТрстЂ е имао 6000 жителн, кадЂ е оглашенЂ за слободно пристаниште, а како се овб 1 мђ огласи, дигне се на 14.000.; сада има преко 60.000. душа. Оставивши ТрстЂ, ударимЂ преко Лгобллне, у К010и самБ се вароши 3/ 2 дана бав^о. Шта самБ у библштеки лицеума лгобланскогЂ нашао? казао самв у броевима 38., 39. и 40. Подунавке пр. год. Изђ Лгоблане дођемЂ преко Новогђ Мћста у ЗагребЂ, у коме самБ се мћсту више дана задржавао и састало се са оиимђ племенитимЂ Хрватима, кои народноств свого противу насртана странскогЂ онако гоначки бранећи, дотога су већЂ дотерали, да су е одбранили и сачували и сада само се о томе брину,како ће исту народностб свого средствомЂ просвћте народне болћ и снажше развити и утемелвити. Опростивши се сђ добримЂ нашимЂ пр1ателБнма у Загребу, пођемЂ изђ варопш ове у СисакЂ и изђ мћста овогђ сувммЂ до Земуна, и у БеоградЂ вратимЂ се, пробавивши на путу овоме равно два мћсеца. I. Г.

Учредникт. Мијошђ Издано и печатаао у Правителственоб

Поповнћт.. Кнћнгопечатнћи

у Београду.