Podunavka Beograd

„О ! онђ 1<1>и лмачно непотребуе," одговори жена, „кад1> ше на нви лази>, нначе бм онђ зацћло обозрителнји бмо." „То може бмти," одговори мужљ; потомђ се мало проммсли и рекне : „Али жено, ово нКму принадлежи, и бапљ онт> и да н!е на ово па310, и ако и незна, гдћ в ове новце изгубјо. опеттв Богђ то зна; проммсли се, и недан се новцемљ заслепнтн." Жена му на то жнво представи нужду, у ко1ои су се налазили; и заиста старацт> се почне у свомђ добромт> намћренго колебати, и наипосле сумнаше шта ће да ради. Но наскоро се опетљ освћсти и рекне: „Не, не! види само, како е тамо лћпа парохова пшеница израстла, овде сусћда нашегљ ечамљ, оиде воденичарова ражћ. Они за цћло неће све то сами потрошити, они ће ст> нама делити. Погледаи само, како вћтарљ дува, есенв е близу, и ова бсем> могла бм насћ сч> овогћ свћта узети, и онда бм вћтарћ преко нашегљ гроба дувао, и тако близу смрти могли бн мм што украсти или сакрити? Ахђ , мене е страхт. жено, и врло ме е страхћ; далћ, да-гћ сћ овимђ новцима; тако ми е, као да бм већљ мртавћ бмо, и као да предт. страшннмљ судЈомЂ стоимћ, кои ми говори: „Ти си твого сћду косу сч> чешћу нос1о, алн већћ близу гроба исту си сћду косу а> мало новаца обезчест10." И еств жено, нешто сакрити, еств толико, колико и украети." Ове рћчи тако се срца старице косну, да она уплашена повикне: „Не, о блапи Боже! мн ћемо радје умрети, него ове новце задржати. Тм нмашћ право муже! То бм велшпи грћх-ћ бмо. Л самћ се сасвимх уплашила, зебемљ и дркћемљ, као да сама ве(и> украла, Трчи, трчи нолино годтј можешћ, н ћу ти одма штапз> донети. Само се попашти, да путника стигнешћ." Дркћући похити счара у кућу, и дркћ.ући одкорача старацт> до пута, и плаш^ћиво погледа за путниКОМ1>. Благо вама, кои дркћете и боите се, да грћхћ не учнннте! .. . (КраК сл^дЈб.) ,

С II 0 М Е Н И И.ТБ НОВ16 СРВСКК ИСТОР16.

Благородному Г. Воеводи Жнвку Шлипићу данадлежитт. часћ пре у Смедерево.

Благородни Г. Воевода Живко Шливићу Здравствуите. Лвлнмти какосуми кнезови и кметови одт> рашске нахие писалнсу ми и молесе и тебе игцу даси имћ воевода на катићево место затоти препоручуемћ да како примите ово мое писмо таки дасн отишао онамо мећу оне лгоде ида урећуешћ рашскомћ нахиомћ и Садт> оће Бити Скупшина онамо унахии оћеду порезћ разрезавати него ти часћ пре иди у нахиго и урећуите тамо како наи Болћ знате све заповести асамћ послао 7ви пакћ кадћ Будете у Скупгцини вићете читати него таки одћ истога часа дасн отишао Ово ти писмо даемћ кодђ Себе да имашћ Болшега верованн ради: У тополн Кара ђорђе Петр. ЈОлиа 26-га 1809 В. П. Н. С.

МУДРА ИЗРЕЧЕНН. Не чини свагда добро ни наиболћмћ прјлтелго, врћ онћ то добро лако на зло окрене, па коме зло, но опетћ теби. Бол1> е имати едногћ прјнтелн, него двсетћ. Кадћ кое друштво кога хули: онћ ма каковми бмо, ћути; ерћ напротивћ рђава се слћдства породнти могу. Владимирћ Васићх.

Учредипкћ Мидошг Попо в н ћч>. Лечат јио у Правителствевоб Кнкнгопечаткћи у Веограду.