Podunavka Beograd

127

ваменути , може нсант. гиаст> , слогђ . или речв са мо означити, и т. д. А.ш вб 1, ббг Г. Ср—е, вћ! таи образЂ имате, и сб тимђ ћете образомх> умрети вокагоћи и бокагоћи; но л ћу и васљ, и ту вабрику угурсуза свету показати, и ваша ћу, као и сами мои пр1нтели дела своисви критизирати недирагоћи као вм у личноств. Подпишите се вш Г. Ср— е, н васв знамљ, одђ мене се сакрити не^ожете, него некЂ насЂ светЂ види. Треба да будемо борци лвни. Правда и истина цикогђ се небои. Та ви сте ову критику едноличну почели шштђ пре 5 — 6 месецш за лгобовв прјнтелн вашегЂ (ако такви лгоди пр!лтелн правогђ имати могуј, па е текљ садЂ, валвда у сгодно време, издадосте, вала вамЂ на суду о ствари, а за речи: вокагоћи. бокагоћи, дволична Гранатика, и на подсмего: „ерЂ она се, као Србска Граматика поправити неда" и на другимЂ подсмеима добићете скоро л.епу заФалноств и одђ мене, и одђ свакогЂ поштеногЂ човека ; а и садЂ сте одђ мене малу лорц1го заФалности добмли. ЧовекЂ невоче и небоче , нитђ самв н кздгодђ дволич1о, као што в&1 оби^аи сприрођенми имате ; а Србска се Граматика, као и Немачка, и Вранцуска, и Енглеска, и Руска , и свно народа поправлати мора, чини ми се, млого година, особито у почетку. Само ваша Граматика листђ неменн. Оваи забавллчЂ Г. Ср —е зна болћ одђ мене по свои прилици Србску Граматику; а.1Ђ е лукавЂ, па неће Срблћ да помогие, а л самв из. дао Граматику, да помогнемЂ Учвтелвима у Србш, коима е прописано, предавати Граматику, а н1в имђ дата Граматика, а тешпо имђс бмло набавити преће изиигавше и распачане Србске Граматике. И самв правећи Граматику имао предЂ очима Букову, нагоу Гимиаз1нлну пис.анЈ, а наивншр Г. I. Поповића, по нвима самв се управлно, али бм поштенв критичарв напшо млого новогђ и поправлћногЂ, и рекао бм му, може бмти, вала; али Г. Ср—е нитђ е когђ пофз. л!о, нитђ ће поФалити искрено. С ђ обшмђ се правдамЂ честитимЂ СрблБима, за кое самв зван1в одбац!о, и за лгобовв иои и жиботђ на кочку метнути науми. 1оштв р.дно придаемЂ: у мојои Граматики има погрешака, кое оваи Г. неописа, но а ћу ш, кадЂ времена узимамЂ , свету показати, ако донде друг!и кои непокаже, а н то е погрешка, што самв проти†правила мои о правописанго печатао на више места: и. Тако имамЋ: 4ид*. бива и т. д. и аосле ц имамт.

готово свуда 6«; за то некЂ ме оправда брза раднн око ове Граматике, и убнчаено писанћ у Срб1и. Брзо самв рад1о; ерв е Учителвима прека нужда бмла; а и уобичаено писанћ некЂ ме оправда; ерЂ е за свакогв : ..Наука зла одука." У Карловци 25. ШнЈа 1848. И лјн Захар1ввићЂ.

СПОМЕНЂ ИЗЂ Н0В16 ИСТ0Р16 СРБСКЕ Влагородному Господару Воеводи Живку Шливичу счест1го час пр1е у м!,сту гди буде у Неготинскои. Л# 1750. ПоздравлиемЂ васЂ Воевода Живко Шлвивичу, и тако вама даем на знанћ, како сам разумћо за несретни случаЈ!, како е вама нестало џебане пушчане, ви сте принуагдени би.ш Неготину оставити и сву муниц1№, и турци у неготину дошли, дае доста велика за насЂ несрећа, али пошто се е већ случнло, сад се повратити неможе; тако вама авлнмо радосни гласЂ, како е нашЂ Покровитедв Цар Александер нама помоћи поклонт , и са немцом е сагозв учинјо , и има већ три неделћ дана, како многа Московска воиска иде нама у помоћ. — Зато вама препоручуем да како ово наше писмо примите и разумете, онога минута сву вашу воиску да искупи* те, и све тамошнћ воеводе да се сложите, и народ и воиску са овим радоснимЂ и веселим гласом да обрадуете, и потом на ноге сви гоначки да скочите, и друмове по планини свуда аасћцнте и заломите, и гди видите згодно мћсто дасе могу турци дочекати , као ту на вратнма што се могу дочекати и разбити , тако в^ на тим згодшшђ мћстима тврде бус^е поставите, како турци преко планина проћи немогу , и добро на турке сматраите, да васв само непрева. ре, а онако проћи преко планкна немогу , само ако ви по згодним мћстима бусје вке поставите, и ано се добро уредите и охрабркте те их дочекате занста проћи немогу, и тако дра»ите се само иаидалћ ово до крстова дне , а мосновиће до тога лремена и прје на сваки начин нама у помоћ доћи, зашто су се одавио кренули, и веће су близу дошли , и ондаће народ Сербскн сунце огрјнти, и ондаћемо сђ помоћ1го Божјом, и нашега Покровителл Цара Александра, непрјнтелн нашега побћдити, тако све да народу обнвите, и воиску ослободите и охрабрите, зашто се е знам воиска дпста и уплашила, и тако не-