Podunavka Beograd

118

ли у толи грозноиЂ плачу , обазру се , а надљ нвима стааше еданЂ одт> побожноети познатми аџја. Ево шићара, (помисле у себи). Ал' како се жалостно човекЂ превари, кои другога мисли рреварити, осћти се садљ лицемћрнми дервкштв. ј , К он неволл, слуге светчеве? " — ,,,,НепБ1таи, драгји ацјн"" (одговорише ониј ,,,данасЂ намљ се престав1о рахлетли Усеинљ. О нђ е бмо врло добартз, поштенЂ и свстбш човекЂ иашЂ старешина. Мм ддни нашу харноств старћшини своме нисмо кадри учинити. Мм га немамо чиие укопати, иебн ли се когодђ свое душе сћтјо ? севапЂ 6 велиши мртца укопатн, а камоли дервиша дервишкогЂ старћшину, човека одђ толике светинћ!"" — „И мои су родителБн задужбину минили , и н ћу," (рекне аџјд) „вм немаите бриге. Аидете кући, нћга укопати мон ће брига бмти." Двоици одђ слугу, кои га пратише, даде к.иочт. одђ свое собе, да носе мртца , да га заклгочаго у соби, па да се одма поврате у џампо. ,,А кадЂ кланнмо , укоп »ћемо га, " (настави аџ!н) Страховитми оваи догађан чувши четворица дервиши, чинило имђ се, да се ЦариградЂ у наоколо врти. Али другчје ше. Аџинн момци споиадоше гкиву мрцину. Дервиши нехотимице морадоше на милости захвалити доброме аџ1и. И ко црнви, ко ли жалостн1и одђ дервиша? Онаи ухинћни бмише у соби затворенЂ; знамо како му е! Она четворица вративши се дружтву, и кадЂ азказаше шта бвт сђ УсеиномЂ , мртвачкш знои све спопаде. Ал' кукавногЂ Омера! На нћга сви гракнуше као на бћлу врану. ,,Сме1 ен.чче еданЂ! та мм смо знали, да изђ таке будаласте главе ништа паметн1в ше могло ни изаћи. Гурбете еданЂ и т. д." Залуду се ОмерЂ правдао , говорећи, дасу они будаластш при^агоћи нћгову науку, Нико га чути нехтћде. бдна жалоств за своимђ другомЂ и старћшиномЂ, а друга !ошћ већа, што ће садЂ свћтЂ рећи, да су дервиши дукави лгоди и да лицемћрства проводе; ето руге! Аџјн е сумнно враћагоћи се изђ џам1е, е ли онаи дервишЂ заиста мрта†илине; ерЂ аЏ1и дервишки заеати добро су бмли познати. У *ои мисли и до куће дође. Ал' ето, како се у «8010и сумнБи потврди ! Унишавши у собу спаМ, да вћнца смокава нема, кои е на зиду вис10. Т огђ е изео свега дервишЂ бмвши гладанЂ, па опетЂ на свомђ се мћсту укочјо. Зовне слуге, упмтавши Iн, еда ли нису они премћстили вћУч '»еДИ!гК'& М 11 . Печатако П р а в в те л с т в е н о и

нацЂ смокава? Чувши да нису, увиди аџ1н свого мисао потврђену, дз се е дервишЂ ухиншо. ,,Ку» дро едка дервишка!" (завиче аџјн) „на среду Л10е смокве! Ако си ш изео, вала ти ш ригати: чуи море!" (Кран сл&дув.)

М У Д Р А ИЗРЕЧЕН1 II

С.иртт, в разр1шеше: и зато, после толики удара лгод|К и с.удбе, последнвји Јшлостивнип ударЂ природе. Она неможе никакво зло бмти, кадЂ го е добростивна мати природа за ппсђ свв опредћлила, •— неизб&жимо зло. Она е ието дћиство земалБске трагикомедје ! Ж ивотђ е ићштинз, а брачпип јкивотђ набФинја и наитежа частБ ове вћштине. Како бм се мн научили истипу говорити у кадЂ други нису се пре научили истину слушати? Учителви су по правилу тако бћдно поставлћни, да човека само изђ нужде учите.ш бмва, као воиникљ и кредставлнчЂ. Лриправлачи, што конћ за ншенћ приправллго, нгиве као кнезови, а они, кои треба да младе грађане за драгаву воспитаго, живе као просјнци. ЗемлводћлацЂ е плодно дрко; сви су други сталежи више гусенице, кои се одђ нћговогЂ лишћа ране. Ако едну проповћдБ кадгодЂ печатати дамЂ, то ће 6 б 1 ти сврху можности, добро теорити, кон> свакЂ притнжава. Б взђ трага сђ нашемЂ 6б1тј смђ на землБи, ако 6б1 самЂ царЂ добро творв> ти могао! С взкђ е царЂ у свомђ положенјго. Поштена човека познати у многимђ е догађаима лако, но не у свима. То е башЂ као са минера.пама: едне се даго сђ пола лако познати, кодђ други нуждно е хемическо раствореше. Но ко се занима при карактерима са хемическимЂ растворетама, или колико 1и имаго способности кђ томе? Брзо одсуђивр.нћ има се по већои части човеч1емЂ нагону лћности пркписати; трудна хемическа система налази у дћиствителности мало лгобитела. Истину наћи хтћти, еств заслуга, све идау ПЛЧ'У блуДИШЂ. јјјјврвјиатјД ошг Попо впкг. КнвигопечатнћИ у Београду