Podunavka Beograd
156
I
своему непоколебимому штовант прама законости, (по ко1ои н1б се могло ништа бе зђ кнеза иредузети), не хтћде приступити на новђ изборг>. Тако неки кажу ; али немоаге се вћровати , да прама онакому безакон1Н), као што Дамнново бмнше, вћће бм 6 бјло тако малоумно, те бм пазило, да ни наиманћ не повреди законоств, а не бш разумћло, да прва нћгова дужноств бмлше чувати сиободу домовине , и спасити е ма как* бб1мђ бћ1 .10 начИНОМЂ. ВћроНТН16 6 двклв мб1слити, да вКћннци , видећи гдћ Н1е могуће Дамнна иначе него силомђ отерати, они илизато, да бм обишли грађанскЈи ратљ, или за то, да небм дизали народт. на оружћ, и учили га на бунтовне покрете, *) волнли су самосииника за кое време претрпити, него ли се посиуншти тимђ средствима. Како годт> бмио. ДамннЂ поммсли , да они единствено изђ великогв страха не смћду ништа противљ нћга дћломЂ предузети, те јошђ више осмћли се и заповћди, да се позатвораш неки између нби, кои на нћга нвно викаше. Али на то саевимЂ узаври гнћгЂ обштми. ПетарЂ Добришићљ, Дамано†зетЂ , .110610 6 слободу домовине више него свои родЂ, више него богатство и сниностб своега дома; онђ потаино сакупи кодђ себе све вћћнике, и новми БрутуСЂпозове 1и на спасенћ слободе, којои ж^ртвова главу таста своега. Сви узЂ нћга пристану, аии, погодивши се у цћли , разиично су ммслили о средствима. бдни нису хтћли дизати оружћ на ннеза, ммслећи, да е бо.гћ обратити се републ" ци млетачкои, да она уклони Дамвна; други уа живе, оштровидн)и и смћлји, бовли су се млзверина, а посредствованн, и бмли су за упот^ да 1 имђ узкиле; а.ш нБина страна бвтнше слаб' другои устзпнти. „ *. После краткога време'«* иач1И и оиаи " 1Т Л дубровачко двћ гаику ловђ, а онаи пгто мр крозЂ народЂ, да да скува иашу. При полазку^ р - ^
1 ' г'г "■ ла скуиа »ишт. млетачка влал- т * I: „1м брате пристави зарана кђ ва. ни о какв<~" ~ . управ.- / } ' КИН У' ск У ваи иразлади, кадЂ мв1 дођемо »10, одма да едемо , да се не паримо." Тако и л.. оду у ловђ. А оваи кодђ колебе приV буде, они чдј ј стави, скура и о-'адн ужину. У томђ дође аршинђ браде и педа.чБ човека кодђ колебе и
ј 111Ј II лј .. П рекне: ,,Помоз' Богт>?" Оваи: „Богђ добро дао." АршинЂ браде и педалБ човека рекне: ..ИмашЂ шта за ело." Оваи: ,,ИмамЂ, ал' за мене и мого браћу, а не за такве авети. и АршинЂ браде и педа.1Б човека рекне: „Акд' да се рвемо, па ко буде дч1И онога ужина." А оваи: ,,Аид'." Увдте се, прррву се, и аршинђ браде и педалБ човека обори овога, сасне му кашу на прса, поеде в и оде.
ти дарове, одређене цар) те пође. Како онђ изиђе л * > тми ДобришићЂ подигне ебоЛ% п Р истави №У*У готовђ да таста своега си 1№ НИ У П ° ЛаКЂ " 1в б "' чанима небм пошло за ру зб Р атима лва иду ЛОВа што бмнше уговорено. те ! " " БоГЂ Л ° бр ° Л3 ° т?" Стане оваи мутити: ДамннЂ ступи сђ наи! ОВО и оно ? ЈЈП а нисаш. вдну одђ реченм галЈн; ал ВИ Д И ; Д а вдни морнарн, пг кпато пп 1јг)iшкђ се н)е скувала удаикраго привезане, отисну 1 а лпуги мл/ ™ „ л- Да« Ђ остане онаи кодђ а други иу се приближе с V га окуго, онђ се свему и 3 ШТ ° по Ш У МИ ДР в "' ћ п Р а ' тада очааномЂ лрошћу, , Јавлл ' А ° ва . АВа ° ЛУ * У грђи укора, противу мдс 6 реКНе " ПожурИ ка, кон се онако подло? п Р ИСтави 6 ра " ,е ' ск - уваи ' те бћсно ударивши вии ° лма ла еЛеМ °' ДЦ С6 " в дрво, мрта†падне. Смј на, али достоина ићг< жина скувана и разлађена, слободе. јшинђ браде и педалБ човека логђ!" Оваи: ,.Богђ добро дао." 1 педалБ човека рекне: ,,6и го. Оваи : „6 стб , ал' за мене и мого 1у| у ж гза такве авети." АршинЂ браде и века рекне: ,,Аид' да се рвемо, па ко 1и онога ужнна." С У"Оваи: ,,Аид'." Увате се, прорву се, и ар- . ибии Гпшђ браде и педалБ човека сва.ш овога, сасив му кашу на прса, поеде е, и оде. Оваи одма ђипи па пристави другу бржеболћ, и тект, што е каша у пола скувана бБ1ла, а браћа дођу кђ колеби: ,,Помоз Богђ брате. „Богђ помогао браћо!" „в л' готова ужина." Оваи стане ко и првмГг мјтити: ,,Та сирова дрва бмла, па нисамв могао скувати иређе." Паинчш ммелч да е тако, ал' онаи другћП што камекћ мрви, знао е шта е и нако е, договоре се да остане сутра данЂ наиачш кодђ колебе. Она два оду у шуму у ловђ. Оваи сутраданЂ скува и олади кашу. У томђ ти дође аршинЂ браде и педалв човека. „Помоз' Богђ! •' ,,Богђ помогао!" ,,6л готова ужина?" „6 стб ал' за мене и за мого браћу, а не за такове авети." АршинЂ браде и педа.ш човека рекне: „Аид' да се рвемо, па ко буде вчш онога ужина." Оваи: „Аид." Л вате се прорву се, свали оваи аветинго подасе, увати га за браду, одведе га до едногљ раста, рукама расцепи дебло, увуче му браду, удари клинђ, закув браду и остави га, и поммсли у себи: „А тм си мого браћу обарао, и кашу поео бмо." КадЂ браћа дођу, а онђ већЂ кашу скувао 7 рладјо, и метнуо на трпезу, сду, и рекне јимђ