Podunavka Beograd

171

род* спои, и бранећи постадоте гкертва обштеславске слободе. Н бшвп ће света имена и дћла остати вћчно написана у благодарномЂ срдцу свакогтЈ славсногљсБЈна; нбјовс сиротепостадоше сироте ц-ћлогљ рода и народа славскога; а б/.аго тому; кога народЂ милуе. ерЂ и свето писмо каи ;е:„ Гласт. иарода гласЂ свша божЈв. " Они предт. престоломЂ Христа Бога моле за насљ срећу и напредакт>, болии благосло†они 1«е нашои праведнои ствари на небу измолити, а мм ћемо нб10вммђ заступанћмЂ противнике наше ираведне и богоугодне ствари поразити, народЂ слободанЂ, кародЂ славанЂ, Бога бое(пг( сј и братолшби†на вћки остати. Хрксте Спасителш, царе неба н землћ. тм еданЂ, кои сва знашЂ и вндитпђ, чуешђ ииспмтуешЂ! прими усрдну молитву одђ мене твогђ недостоиј.-ога с.?уге, иукрћпи срдца ипомншлћна наша данасЂ, надЂ насв толика искушавана обузимаи), даи нзмђ силе твое, да сђ то 6 омђ заедно рећи можемо о нашемЂ душманину: „Отче небеснми! прости нх.има тм , ерЂ незнаду што чине," а на«а пошлби твон> милостб онако, као што мм у тебе вћруемо и на тебе се надамо. Аминђ.

МАЛО ЗРЦАЛО СЛАЈВННСТВА.

(ГГродужеше.) Да ли су Славнни кое туђе пароде себи покорили? Славнни окромЂ свое зем.гћ нису поднрмлвивали себи никаквогЂ туђегЂ народа; воеванћ НБ10В0 са сусћдима наивише бв1дше воеванћ одпора или одплате; у пби воеванћ н1е бмло занатол1ђ свагдашнћгЂ живота као у Сармата, Гота и инм : окн су носили оружћ за обрану, иикако пакт. за насилно насртакћ. Да ли су у.п^ли огледати се па мепдапу ? Кодђ све свое наклоности кђ мирномЂ животу и тихимђ забавама Славлни се навикоше цослове свакога предузећа уважавати, а у колико кђ насилномЂ насртанк) небмше наклони и напрасни, толико у обрани свое домовине, у бранћнго свое слободе обмчно друге надвисили су, и одликовали се у коеванго ие само непреможН о.гб силомђ него такођерЂ и здравммЂ разбо-

ромЂ, окретнммЂ вћжбанћмЂ и волчкомђ окретности, чемуепоглавитми доказљ ичесто одвођенћ Славнна у воиску царева бизантиски. Кои Слаелии и коегг еремена у еончкоп в%гатини се тако показаше ? Та храбростЂ, вћштина и сталноств у оруж!0 бмла е увћкЂ и стара крћпоств цћлога силнога, непокваренога поколћни, одђ праотаца смновима у наслћд1в оставлћна , а дугнмЂ течаемЋ времена у многостручнимЂ распрама сђ иноплеменицима изкушена и потврђена. Да ли неимадоше Славпни никакви мана на ссби ? По правици приписуго 1ииђ се двћ главне мане у нравственои честитости нђјовои, кое су одђ старм времена окалнле краснми вћнацЂ народнм нБЈовм крћпост1и и по коима се догоди, да су лако, ма ко«ђ добро сдр) женомЂ, ако и манћмх. народу, ваоЦелтииа, Скитима, Сарматима, Готима , Аварима, Тевтошта и другима у поданоств и службеностБ пали. Иов су биле те мане ? Ти мана прва е, што су Славлни, бвшши на неброене мале обштине раскомадани и раздвоени а међу собомЂ ненавидећи се, у непрестанои узанмнои неслоги живили и никадЂ се нису могли узнети кђ саединћнго свои ћуд1и сђ удушенћмЂ особнм страст1и иненависти, задомаћеблаго и проти†туђе преузможности. Кон бинше друга ? Друга, имагоћа за изворЂ луду лгму у наслћдованго туђинстна, кђ томе е увћкЂ иакланлла срца славлнска тако. да 1 имђ е све инострано бмло поволБН1е него ли свое доиаће; туђ!и езшкЂ и начинЂ живлћнв увћкЂ 1 имђ се внђаше угоднји него нб 10 вђ собстненми и матернБ1и. При свему томе. какве заслуге за насг, свое потомке, имањ нагии предци? Ако Славани, живећи безЂ бриге и старанв за звого славу и свои потомака срећу, више пута на цћла поколћнн теЈкке бћде, дапаче и неуклониму пропастБ и наметнуше; вишта манћ лгобећи свого отачбину, полБОдћлство, господарство, занате и трговачко обштенћ, проводећи увћкЂ радје животђ заклонителнми , неголи 1( асилнми и покоравагоћ1и, а не трпећи кодђ куће н икаква тлаченн туђинска, сачували су тимђ ка-