Podunavka Beograd

174

Како се д$ли кол%но Славпнско ? Велико, многоброино и разширено колћно Славднско, кое у стародавности само еднммЂ езмкомЂ говораше, дћли се по нарћчјдма , кон вр.еменомг. подКлише се на колћно гогоисточно и колћно западно. Ков земл$ заулима кол$но Јогоисточно ? Колћно се то простире по землнма одт> народа Рускога, Бугарскога , Србскога и Хрватскога заузетимЂ и на три европске државе, т. е. Руску, Ауст.р1внс«у и Турску раздћлћнимЂ. Овамо се брое Руса 52,000.000, Бугара 3,600.000, а Срба саХрватима 7,246.000; одЂтиудржави Рускои 48,590.000, у Аустрјннскои 7,327.000, а у Турскои 6,100.000. ј1о коимг земллма простире се колбно западно? Колћно то сћди у землама одђ Поллка, Чеха, Моравана, Словака и Лужичана обмтаванимЂ и иа четири државе, Аустр1ннску, Руску. Пруску и Саксонску, раздћлћнимЂ. Има ш Полака 9,365.000; Чеха, Моравана и Словака 7,167 000; Лужички Србалн 142.000; а у Аустр1ннскои држави 9,694.000, у Русш 1.912.000, у Прускои 2,108.000, у Саксонскои 60.000. Колико има скупа Славлна у ЛустрГпнскоп држави ? ЦарЂ Аустрјннскји е владаоцЂ петоро Славлнски кралћвства; свм пакЂ Славдна у землви државе Аустртанске има до 20,000 000, што више одђ половине жителвства те државе сачиннва, манл нћзина половина састои одђ НКиаца, Мађара, Тал1нна и ипи народа. Колико има пакг у Угарскоп Славдна ? У Угарскои има 7 ми .пона Славана, међу тима около 3 милјона Словака , особито подђ татранскимЂ горама, у долинама пр!е свега ок<>ло Вага, Грана и Нћитре сћдећи. Кое су напглавме р$ке, чри коима Славнни стануто ? бсу уРускои землБи: Волга, Донђ , ДнћпарЂ, Нева; у Полбскои: Висла; у Чешкои: Лаба и Молдава; у Моравскои: Мора и Хана ; у Угарскои: ДунавЂ, Тиса, ВагЂ и Гранв ; у Славок1и: Сава и Драва.

Гла&на пакЂ брда и еоре Словлнске ков су ? бсу У ралЂ међу Аз 1 омђ и ЕвропомЂ; Татре иа граници Угарскои и Полбскои ; Кркоиоше, Бескиди, БалкаиЂ, и други. Кадг су Славдни примили ХристГпнскш е$розаконЂ? Сла вани примише Христјлнскш вћрозакинЂ у деветомЂ столКћу, навластито около године 862. Ти пакЂ мужеви, кои нби крстигле, учише и свето писмо на сиавлнскји сзбјкђ преведоше, бмли су: КирилЂ и Методје, два брата Грка изђ мћста Тесалоника, дошавши у Мораву и Панонио на захтћванћ кнезова славански Сватоплука и Растиелава. Како говори списателћ еданг ти времена о томг успомене вредномЂ догађаго ? Радостно и вмсоко поиграше, каже стародавнв1и славлнскји списателБ НесторЂ, вб^соко плесали и радовали су се Славани, слушамћи велика чудеса божја у езбшу свомђ природноиЂ. А ко е потомђ примго одг Славлна ХристГлнскт в ^розаконЂ ? Ини сусћдни народи н. пр. Мађари, кои кралн св. СтеФана крстјо е и на вћру Христ1днску преобратјо С. ВоитћхЂ, владика пражск1и и рођенБш СиавлнинЂ. Да ли сви Славлни принадлеже едноп Христгннскоп цркви? Не принадлеже; нћкои су православни, други католици, трећи Евангелици, а нћкпи се држе и мухамеданскогЂ вћрозакона, н. пр. у Босни и у Бугарскои. Кол су главна мкс.тп Славпнска? У Русш: ПетроградЂ иМосква; у Полбскои: Варшава и КраковЂ; у Чешкои: Златнми ПрагЂ. у Моравскои: Брно и ОломуцЂ ; у СлезГи: Бреслава; у Хрватскои: ЗагребЂ; у Србш: БеоградЂ; у КранБскои: Лтблана; у Ксрушкои: ЦћловацЂ; у ЛуЈкици: БудишинЂ и Жисава ; у Боски: Баннлука и. т. д. Кои су наппаменитт мужеви изишли изг Славннскога народа? 1. Воиници: ЛауритасЂ (ВавринецЂ). Семо, СватоплукЂ, Жижка, ИгорЂ, ЛрославЂ, Зринђск1и, БелисарЂ, ОбилићЂ, Карађорђе, Марко, СуваровЂ, СобЈвскЈи, Кошћушко и т. д.