Podunavka Beograd

178

Метерннх -Б е паучиномЂ вез'о, Па та веза едва раекиде се; Мађар-в ради ланци да нает. етегне, Да се ДухЋ нашт. никуд' не помакне. Гвоздеш. нрамт> онђ аа Србл^ћ куе, Да наст. навЉкт. у н!>га окуе. ЈТомажу 1ни >> Срблви Мађарони , Браћу Срблћ у ирам-Б да спрате. Они су нам -б гори одћ Мађара, Чуваимо се овбј потричара. Зато, СрблБи, браћо моа драга, Само сложно противт. свога врага; Про паганду Мађарску тераите Измеђ' себе као разбоинике. Брате Србе, и оне по нЈОшци ј Пропаганди кои су на руци. Мађаронт. в пропагандскјн вгакБ , Судт. му треба данаст. врло кратакЂ. Мађаронт. е отрована овца, ОтровБ носи око нашегЂ лонца; Чепа, вреба, да у локацт. плгое, Да сво Србство отривомт. огруе. Мађаронт. е она грозна куга, Коа труе свакогв свога друга. Мађарона лако е познати, Погледаи га сђ кимђ се само брати. МађаронЂ се ст. поштенммт. не мкша, Већо. зликовце око себе купи ! С р б о л к> б 'б II р а в о т и ћ 1>.

БЕЛИЗАРШ ОКЛЕВЕТАТЕЛШ СВОМЕ ј У Рнму XIV. кал. Ауг. 540. л.

ДРУЖЕ! ВћЈсоке налоге благогт. владателн нашегЂ, I цара К )стин1Лна, испунавам-Б н тимт. ревностн1е • и вћрн1е, што они излазе изђ прс1го, кое за срећу народа нашегт. дишу. Мстишлнт. мене за то отечески лгоби. Неда правБЈи владател!., да в1.рностб и послушностћ поданика нћговм надвисе нћгову милостђ , и нћгову лгобавБ. •— Кажи ми сад-Б друнхе ! е ли кои одч. насљ двоице (л ли, или Шстин 1 ннђ) тебе, или родЋ нашЂ, или отечество наше, ОББИ1Ђ поступкомЂ увред1о? — Л кадЂ то н!б: зашто хулишЂ тб 1 Шстин1нна у присуству моме? — Зашго ли савКтуешЂ т:.1 нћму, по непознатомЂ му гласоноши, да онђ милости свое царске мене лиши? —• Оваи твои поступакЂ тежко ће другш кака†основђ и«ати, него злобу, какву другу намћру, него мое падеше.

О друже ! та испуниће се, иоше 6 б 1 ти , убнточ-). на твон Јкела; тбј ћеиге окалнти иене кодђ цара мога, али заиста окалаћешЂ тимђ и себе кодђ цара свјго парева, пакЋ и кодђ себе самогЂ. Тм ћешЂ мене мрзска цару и народу момђ учинити ; али цара и народЂ мои мени огадити нећешЂ моћи никадЂ, ерЂ су то мени обожаеме светин1з. Доћи ће, мозке 6 б 1 ти, време , кадЂ ћешЂ тм мене сђ путама у тамници гледати; али буди увћренЂ, да ће оно магновенћ мени слађе бмти, него теби. Та свћтлјн е тамница оклеветаномЂ узнику, него златнБШ престолЂ оклеветателго ; ерЂ е ономе чиста и свћтла савћстЂ, а овоме е окалнна и мрачна нћгова внутреностБ. Тако оклеветате.ш е управо несрећанЂ, а оклеветанвш е срећанЂ. — Немои дакле , друже! безЂ неволћ несретнБ1МЂ себе чинити. , Друже, тб 1 познаешЂ мене добро, и знашЂ, да л никадЂ за собственомЂ славомЂ не грамзимђ. Слава и срећа народа и отечества нашегЂ трепте мени свагда предЂ очима, и за ове самБ н сто пута смрти дотицао се. Та нисаић ли а неколико побћда на користв отечества нашегЂ доб!о, пакЂ кажи ми, молимђ те, кадЂ самв Се н СЂ ТобоМЂ ИЛИ СЂ КИМЂ ДруГИМЂ о К010И годђ побћди мо1ои, хвалећи себе , разговарао само? —• А тм садЂ радишЂ, да све заслуге мое за народЂ и отечество , кое знамЂ да су врло малене, да видикђ изиђу, а твое да се затрпаго. 6рЂ вћруи ми, да е страданћ певиномЂ човеку лћствнца кђ слави, а ама е гробЂ ономђ, кои е другомЂ копа. — Наипосле тб1 мб1сли1пђ , може 6 бгги, да таино и маисторс«и израђувшЂ паклено то дћло твое. Али знаи, да како годђ што мрцина не остае на дну, но искаче на поврхноств воде, мачарЂ ова како дубока бБ1ла: тако и свако беззакоше излази падЂ тадЂ на видикђ, макарЂ да е у каквои таиности учинћно. К.110 е вћшта испмтателБица човеч!и дћла, пзкђ и неумб1тнми нћговт. судја. Зато престани, друже! запинати ми трчагоћемЂ ио славу народну лукаве твое замке! пре- | стани натезати изђ потае и бацати лготе твое стрћле на мене дижућегЂ срећу отечества нашегЂ! Но даи руку, пакЂ даи и мреже и стрћ- I ле твое, да побћдимо крвне непр1нтелћ наше: 4 Вандале, Хуне и шшђ ћутагоће Сарацене, како бм у станћ поставлћни 6 б 1 ти могли, да ТеодосЈемЂ разставлћнЂ славнми нашЂ народЂ саединимо, и обшту оснуемо срећу. Здравствуи ! Б е л и з а р ј е.