Podunavka Beograd

184

Нека дакле тл-ћноств кр!в Црне земл-ћ густми мракт., Нек' се надт. нвкмт. тужно В1в Народности миле знакљ, Константина мило име Славиће се навћкг св нБиме Тко Србнна цћннт' зна !

А тн пођи у ближенства Мила душо вв1спрен1, раи; Ц4лђ е нашем. савршеиства: У тан мирнћ(и присп ћт' краи ; Там' свобода влада права, Там се вћчна спрема слава, Да т' дос10инв|и пода дарт. !

М У Д Р А И 3 Р Е Ч Е НI Н.

ХудонЈество има као и жито свое плодне и неплодне године. Као што киша и сунце плодове земи1. ствара и загушава, тако исто помажу и разтерун) га плодови небесне кћери , новацЋ и добротностћ. Сунце за художество ест1>: признаванћ, ободрен1е; палећји мразх.: равнодушноств и сурово нуство у масси едногт. народа. Полза живота не лежи у нћговои дужипи, него у нћговомг. употреб.1!.н!н). Гд1,кои брои много година, па опетт. е само за кратко жив1о. Градите лгодџа куће ; подаите 1имђ моваца у изобил1К), подаите > ииђ наимудрле законе — у здашама ће само полакг. укроћена створени обмтавати — богатства ће они за рану свои порока употребмти — закони бмће празне рћчи, и понижени до злоупотреблћнјн — ако небудете училигита градили , и вкжеству прибћжишта отворали. Круна художества има, као што никаква друга, свое трнћ, али дражеств, као и свака друга, да нћномЂ притажателн! умрети неда; сладко е и после смрти шшђ на землви живити ! Ако е еданЂ одђ великаша и моћнБЈ дћиствовао за вћжество и худонгество са благороднБШЂ и ватреншмЋ чуствомЂ, то нек носе

пћсникова рћчг. и мештра божественогЂ художества на лакимЂ крилима нћгово име горе до звћзда! Свак^и мудрацЂ, кои свое добре савћте коМ У одриче, сваши отмћнми вб 1 С 01 Пи , кои художества и та.1енте неободрава и непокровите.и,ствуе, свакји богатирЂ, кои нле великодушанЂ и дарежлћивЂ, свакји сиромашакЂ, кои одђ радпћ бћжи : — сви ти есу безполезни чланови човеческоГЂ друзктва. Стихотворство, као способноств красно изммслити , и то видимо и чувено представити, ест!. дарЂ неба — иуворЂ, кои изђ божествене природе човека избји. Може се истина сђ образима и творешлма за часЂ осуетитн, али што недође изђ внутрености, него е само прис.>ђено и позаимлћно, не.може да живи у упечатлћиго на др}ге, но мора у наикраћемв року престати или умрети. Правми талентЂ ублажуе се свуда, у пунимђ и одђ лгодства таласећимЂ се варошима и у оставлћнеи пустинБи и самоћи. Узми човеку одђ духа посрздственицу славе •—• прилику, посћтити га са сиромаштвомЂ; окуи га у ланце, а> о хоћешЂ варварска судбо ! онђ излази изђ рулћ напрво, и свћтли се изђ пустинћ на полћ, ербо Богђ, кои у нћму жнви, већ1и е одђ злата, кое му нехтћдоше дати, имућнЈи одђ подммтлЂиве среће, кон злочестоме и низкоме тако често свого наклоностљ дарива. Ако си што и погрћшт у животу или ху« дожеству — велиши прашта, кадЂ блуднго признашЂ, е -дно пакЂ неопрости маленЂ никадЂ, ма бмо чистж одђ сунца самогЂ — што си се усуд10 у животу или художеству , у полго или кодђ куће, благороданЂ и великЂ бмти. ПРОРОШТВО. Некш пророкЂ одавно е рекао: ,,Године 1846. н^ 6б1 желго да самв чокотђ, године 1847. дрво одђ абуке, године 1848. владателв, а године 1849. гробарЂ. Одђ године 1850. започеће златно време." Другји е опетЂ прорицао : ,,Ко године 1847. не умре одђ глади, 1848. одђ колере , 1849. не погине у рату: таи ће године 1850. добро живити. "

Печат ано

Учредиикг Милошт. ПоповиКт.. Правителствеиоб Кнвигопечатнћи у Београду.