Podunavka Beograd

•ф. : в) Бр. 59.

8 5 8.

ПЛАЧЂ НАДЂ ПРАХ01МЂ С. МиЛУТИНОВИћАОвд4 лежи, ахљ свемоћнми Боже ! Над% Омирма ербским-Б србск1и Омирт.? Леле, душо ! ерЂ не стиг'о г' жива . . ? Лупви, вило, свнмђ о землго трупомљ ! Счупаи перчинЂ, а изгреби лице ! Охђ пропишти, да с' и звбзде стресну ! • . Наплака се и виспренвш Н1;гопп. , И тко слушну, глас-Б му не угушиу ! Ал' исплакат' ни сва Славенштина , Нн садЂ, ув-ћкч., Чубра, неће нигда. Дичан-в бм; и остаде в-ћчво ! ДћлОМЂ, уМОМЂ, србо -славскимЂ СВОИСТВОМЂ , Зн'о си, Чубро, ув-ћчити себе ! Но Ј ошђ мало, да с' одржа снагомт., Много више угоД10 б' Србству. Устаи, па да видишђ днвну згоду, Како ст» тутнномЂ топа преко зуи, 1 ошђ да знадешЂ, сђ оне стране, зашто — , СадЂ 6 б 1 твое ужглобш костн , Нит' бн счека' обштегЂ суда данакЂ ! Он, в 'ћцђ старвш помлади се новммђ ! СвудЂ бднавоств, братство и слобода.Та ванЂ само, да исп &вашљ чуда, Каква сп^ћват' ниси с' скоро над'о — , А нн в^што, к'о што садЂ 6 б 1, игда . . ! Лнца низска, проста и вмеока, СЉКаго се и витештва твои, ЧакЂ одђ Кранве, Клгоча СрезскогЂ ГласЂ ми мозгу самЂ се с 'обшти Зашт' н данасЂ не доживи роду . . ?

„Зеилн вси, у землго ћешЂ поћи, А изђ земл-ћ, кадЂ мои глаСЂ затрубн, ПредЂ судиштемЂ тадЂ изићћешЂ иоввђ!" „Вож'а р*ћчБ в, изм^нит се неда —, Постолна св^.ту оста свагда —•: 6рЂ што и реко, н !в већЂ пореко — , Па и свати извршит' в мора, Ннт' се врцвут' преко ове када. Но знашЂ што е, не стигло родЂ горе, Сложно сђ мачемЂ, нек' изради болћ.. !" СтрашанЂ одзбјвђ , ал' искуствомЂ створенЂ , Нит' му Србство противит' се може. М б ! свагдашнБОМЂ усрдности, вило, Поклон'мо се н-ћму садт. и вавћкЂ ! А поврат' га ко ће роду игда ? Вћковима мвогимђ , или нигда ! •Па и сузу изли, топлу жертву, НадЂ олтароиБ посвећеногЂ МузомЂ, У Срб'внки, неумрлогЂ Чубра, И надЂ србскимЂ Омврма Омира! ! ! ђ. Срдићг.

СРБСКА НАРОДНА ПРИПОВЂДКА.

У едногЂ отца кодђ три смна десн' окосм1б се, а л1вво плаче, сузи. (КонацЂ.) Господарљ рекне: „Добро , кадљ в тако, н ћу ти дати златноп. могљ конн , ако ми златну дћвоику у кол16вци ДОбавиШЂ, кон 10шђ ни сунца ни мћсеца видила н1в, да 10и лице не потавни." А оваи сулудми рекне: „Н ћу ти добавити златну дћвоику, ал' тм мени морашљ дати