Podunavka Beograd

208

ка неће бмти печатана, ерг> е и тако печатна садЂ, у ово ратно доба, одвећљ скупа. ПредброКнике примаш : у Карловци г. Тоша Живковићт> и г, Радославт> Маноиловићт>; у Панчеву: г. Георпе Поповићљ; у Земуну: г. Цветко РаевићЂ , и г. Мита Лазићљ ; у Митровици : г. Милошђ Парашкш ; у Иригу : г. Марковићтз ; у Руми: г. парохт> Мо .швићЂ ; у Тителу: г. парохЂ Поповићљ; у Вуковару: г. бележник-ћ Кузмановић-в; у Сентомашу: г. полковникђ ДавидовацЂ; у Пожеги: г. Светозарљ КушевићЂ ; у Загребу : г. Никола Крестићљ ; у Огулину : г. Никола Бороевић-в; у Београду: г. Ј)орђе Малетићтз, и мудролшбја слушателв Никола НоваковићЂ. Новци се полажу онда, кадг> се кнвига прими. ВЂРНОСТБ БРАТСКА. Граничарв витежки шнацн, Цесарско су опн поузданЉ , Сви тежаци скупа и вовци, Соколови, отци соволића. С викојкци браћа и супрузи, Кадт. !и боина у ратт. зове трублв , Г1лугт> оставе, оруж^ћ прихвате, Готови су увћкт. у ратт. поћи, Готови су славно погинути За свог1> цара, и за домовину. Жестовога рата галичкога Кано ув4кт> граничари храбрн Оставише иноги домовину, Похнташе на цесарску воиску, Гд* су увћкв взгра воиске били. Оставише ниоги домовину У нћон свош мнлену родбину, Некш отца, некш стару манву , Некш лшбу, нев1н чеда мнла, Невш брата, а некЈи сестрицу. Тако Драго, шнавт> по избору, Оставш брата единога, В4рну свош лшбу оставјо И ненцка у пового смнва Кодт> дома-ће ладне воде Саве, И отииГо у крав незнане БашЂ до жала брзе рђке Раине, Да поиогне лава укротитн, Оног1> литогђ лава галичкога , Кои беше изђ узе нзмако, И зђ затвора са еин&га мора, Мол!о 6 при полазву свога Драго брата вдногЂ вдивога : ,,Ои Милов ион брате рођввни! На вдноиЂ смо срдашцу лежалн, И еднонт> смо раном!> одранћнв, Оставлнмг ти иогђ смнка неацка: Пазв ин га каво чедо свов, Мога ђурђа к'о свога Андр1ш , Будн Н'ћку в стрицт> и бабаиво,

Да ми чедо снрота не буде , Да се незна, да ме дома В1е; Пази мош лгобу Лепосаву, Да не буде кано удовнца, Нека зваде, да има дћвера. " Оде Драго на цесарску вонсву , Каво оде, већт> се не поврати, Него оста дично на боишту. Кад -ћ кђ Милого тужна в-ћств сустиаш, Грозне сузе облише *у лице Рћчв га изда, одч> »да заигћчн , бдва рћчи изрећм могаше : „Драго брате, лгота рано мон ! Туђа землћо но буди му тежва ! " Прошле беше дв4 три годинице, Братт> Мнлое с4ди у воћннку, Око н&га крушке н абуве, Неке зр-ћле, неке дозрћваго; На крилу му братучедо ђурђе, Дол' до н4га на зеленон трави Рођент> СБшакг, иаленвш Андрш, Да се незна, да и ђурђе снрота. Кадт> се праве дћци халћинице : ђурђу стрнко сриомљ хал?>ку шара, Да се незна да е свротнца ; Кадт> се почне ручакт> ручаватн, Ужинати па и вечерати : ђурђе стрики сћди до колћна, Д« се незна да е сиротица ; Кадт, се дћле божићни колачн, Ил' шарена о Узкрсу нн : Стрико ђурђу свега прнв дав, ђурђу прве, пак1> своие Андрји. Д а се незна да и ђурђе сирота ; КадЂ у вече валн у ложницу, Стрнкк ђурђа свлачи и изува, ђурђа прив меће у ложницу И прие га п-ћсмом!> успавлгов, Прив ђурђа, пакт> после АндрЈго, Да се незна, да и ђурђе сирота. КадЂ се штромт. ст> ложнице устае ■ Стрнко ђурђа облачи, умнва, Чешлн грли и лгобко ц-ћлнва, Прие ђурђа, падт> после Андрјго, Да се незна, да н ђурђе сирота. КадЂ су дћца бв1ла понарасла, Неда стрико ђурђа у воиниве, Него Андру СБШва рођенога, Андру шал-ћ на банову вонску Велећ': сбшко ! — единацт> ми ниси, Теб' е право на банову воисву, Теб' е право иаварт> погинуо , А ђурица вдинацЋ у маике Нева свого стару рани маику, Нек' му бабо у гробу не жалн, Нек' се незна да н ђурђе снрота. М1 н т ђ Столвовви

Учреднвк* Милошт> Поповићт>. Печатано у П р а в вте л с т в е в о и К н б и го п еч атн б и у Београду.