Podunavka Zemun

су сђ нЂговимг посланичествомг овамо дошли. Н имамг млого познаника у Москви, и могу вамт> при наплати вашегг руссискогт. потраживана може бмгн рука помоћи бнти, ако хоћете да ми саобштите, у чему се то потраживанћ ваше састои и одг кога е оно ?" Са радостно — страшл!>ивпмг срдцемг саслушаго мати и кћи речи ове. „Иди Регина" рекне мати „тамо у собу и донеси изг папира онм покоиногт. отца твога писмо господара Демидова." „Зовел 1 се тако таб трговацт.?" — Запмта странацг ст. изражаемг наивећегг внимаша — „Л <' М идовђ ли е у Москви таИ човвкг, кои ваиг таИ новацт. дугуе, кои е кг пад0Н1К) вашегг мужа поводг дао? а „6 стб " одговори жена сг изражаеиг туге свое „то е таИ човекг, кои е сиротогг Дрангла у гробг оправт, а насг све у тугу и несрећу ува.ио." „Тћшите се, добра госпо" нФ>жио рекне странацг „гћшите се. Богг е — чини ми се — тешко текг искушеше на васг навалш, — може бв1ти помоћБ е сасма близу. Л Демидова познаемг. Онг е еданг богатг човекг, — естБ, онг е еданг управо одг наибогатји у Москви, и ако онг неплати, то ће бмти само збогг н1>говогг непоштенд, а никако не збогг н1>говога немогућства. Докг а у Москву дођемг, подлећи ће ми одговору! — * Међутимг е и Регина изг собе дошла, папирг еданг дркташе у руцм нћнои — то е бмло писмо Демидовл^ћво, у комг е онг признавао, да е одг господара ХристоФа Дрангла у Бечу еспапа у вредности 10,000 комада пуноважећи дуката повукао и пршМ10 — сг тимг придодаткомг, да ова сумма при повратку нћговомг у Бечг, иаВдал1> за годину дана приприатја еспапа, одг н^га точно исплаћена бмти има. Странацг разсматрао е писмо дуго и точно, окретао га е са свно страна и прегледао е све знаке, д« се о истинитости увери, на затимг рекне: „Нћговг в рукописг — л га познаемг — писмено дакле ово ваше, добра госпоа Дрангелг, прекрасно е и по свима е правилама нашегг законика издано, и н вамг кажемг, нитковг таб, Демидовг, плати ће вамг, иначе ће са мномг онг посла имати! а 1ошг се сирота, болестна госпоа Драпгелг ние усудити смела, да се упечатленго радости, коа шВ е изгледг на добмтакг тако знамените сумме прибавити могла, преда. Али су се ипакг сузе радости стаклиле у очима нЂнима и она е склопила руке и пала на иолитву. И Регина е склопила руке свое, али е притомг и подскакнула, н сменла се и плакала , па затимг е загрлила матерБ свого и са потокомг суза пресецагоћи речи наноследку се наднела кг образима болестнице и рекла е: „Видишг мати, да тебе 10шг Богг радо има, н да нећешг умрети, већг да ћешг весела, богата н опетг пуносрећна бмти!" „0 кћери моа," сг уздисаима проговори мати „непредаи се 10шг тако рано радостнммг надеждама, оне насг могу изневерити! Москва е еасма далеко, и тко зна, еда л' неће дужникг нашг, ако онг хоће да непошгенг буде, средства наћи, да одг пресуде еуда избегне. Богг насг е дуго искушавао — а може бмти да е н4гово неиспмтателно заклгочеше, да се страданћ, кое е на насг навалЂно, 10шг продужи!„ .рАхг нстинамати, тбј имашг право \ и узданувши

одговори Регииа. „Дакако, у Руссш по свои прилицн сг нравдомг и правицомг 10шг доста тралаво иде, и сигурно мало има Русса, кои су тако добри, као што е оваи господинг, кога мб 1 1ошг н непознаемо, а онг се насг тако своиски прима!" Збун1шг стааше етранацг при тимг речма и за едно магновеше вид1о се е, да се саиг са собомг бори, шта да на то обвинаванћ народа свога одговори. Затнмг остави писиено дуга Демидовл1>вогг на асталчићг, коМ е поредг постелћ болугоће стаао, и проговорп: „Госноа Дрангелг, пршиите одг мене сл-ћдугоће предложен'ћ. Н — странацг се при овомг а, самг са собомг бор'ш, да онап додатакг утаи, кои иу е придодати хтео, или придодавати обвикнутБ бло — н пр1имамг на себе доказателсгво за строгосгг правосуД1Л, кое у Русс1И постои. Вм ћете се крозг мене уверити, да ни у Руссш неможе никакавг богаташг средства наћи, да се одг обвезателности свое одтргне. Ако ми поверенћ ваше покланате, то уступите мени потраживанћ ваше, а мои ће задатакг бмти, да а Демидова у Москви кг исплати дуга притегнемг. Али то учините што пре — ерг се а нећу шшг дуго у Бечу бавити." Изв^ћстанг говорг и зас^ане очи странца, коИ е при тмиг речма са седишта свога на ноге устао, распространили су некогг рода стидг у Фамилш Дрангелг. Мати и кћи узверише се, ерг су почуствовале, да су оне чувство странца не нћжио додирнуле, будућн су оне предг нБимг тако непрјатно мн1>ше свое о отечеству н-ћговомг исказале. А и то су знале да човекг еданг, ко& тако говори, мора или некомг вмсокомг, или може бмти наВвећемг реду у московскои држави принадлежати. „Извините" рекне напоследку Регина, „ако смо васг што увредиле. Зашта то изг намере наше учинћно ние. Помнслите, да е шшг отацг, докг е живг бно, заиста све чишо, да до потраживанн тога дође, и да насг е све губитакг таИ до грдне ове несреће довеоН' — „Благодарно" придода мати „пршмамг д предложенћ ваше. Сутра ће писмепо по правилу закона приуготовл^ћно и сг безусловннмг и неограниченимг поверен^чг у руке ваше предано бнти. Али на кога" — прим-ћти маги затезагоћи се у говору своме на кога ће уступанћ мое гласити?" „То е сасвимг просто и лако" одговори странацг са указвшагоћомг се равнодушности. „Управите вм уступанЂ ваше на Петра Алекс1бвића у Москви." „А кудг ћу исто да оправимг?" „У кућу руссискогг посланичества. Запћттабте тамо за генерала Черметева, онг ће већг о тоИ ствари знати. И" — придода странацг у доброи волби и смегоћи се — „пропитаите тамо шшг и то, еда л' е Петарг Алекс 1 евићг добарг и поузданг платацг. Н се надамг, да ћете вн наИпробнтачн1е о нћму чути! а Странацг одма затимг избегне благодарностБФамил1б. Са смешећимг се лицемг опрости се, матери и кћери рекне добру иоћв — и оде. Између наИвеликол^ћпнш светковина, кое е ћесарг своме вБшокоме госту Цару, за време бавленл н4говогг у Бечу давао, бно е 11. ККт у баштама и дворанама новогг Фаворита држаннИ балг. Дворг Леополдовг бно е еданг између наисаиши. Особита лга-