Podunavka Zemun

30

ле (погледт. на приожеинИ ликг), па се самг себи у свош# униФории нко допадне, тако се догоди да у н^ћку салу уђе, где е више генерала бнло. Ови седи воиници устану са страхопочитамемг и поздраве престолонасл^дника. То му се врло допадне. Иосле некодико тренутака опегг се врати крозг салу, очекугоћи да опетг поздравл^ћнг буде. Ио ту се нко превари. Старп генерали, кои су већг едаредг свого дужноств }'чинили, иису на ићга вмше гледали. Атександерг ји зато тужи своиг оцу, кои га пакг за руку узме, и доведе у салу, где су оФицири бши. „Смне мон" рекне му монархг „тм видишг овде ове ночитанЈн достоине мужеве, седомг косомг, коихгод (аности п мои ирестолг благодарити имамг, они су много за отечество заслужили. Поклони се предг нвима, ерк еу сиаке чести достоИни. Но жао ми е што видимг, да си тм шштг за епулете младг кое носишг, и ти одузпмамг то воено одличје, па га нећешг пре добмги докг га незаслужишг; сг тнма речма скине му царг епулете. 16. Анрила 1834 достигне принцг свого шеспаИсту годину, и положи 22. Алрила као пунол-ћтанг заклетву в-ђрностм нрестол насл-ћдника у руке владагоћегг Суверена. У то е време Александерг оцу своче велику бригу задавао. Дубоко тежкодушје, кое на н'ћму лежало, сваку е живоств н-ћговогг значаа угушнло, иучинило, да е поводлвпвг и неотважанг у сваколг предузећу бмо. Истина да е ц-ћгова сполншностг особмто преп »ручителна бмла и развиата онаб облпкг, кои е руссШекомг Государу весма нужданг бмо; али му е духг одг дротивости душе заузетг бмо. Зато царг начмсли да га на путг пош.гћ, да сеои нсвесту тражи, кое бм му лгобовв ону ;швост1, дала, кон му е одвећг нуждна бмла. Онг поећти немачке дворове. Намера царева бмла е позната, па ту мнслнти можемо сг каквимг одушевлетИ.мг е у свима преетолнимг градовима прјим.тћнг бмо. Али наилепши цветови женске лепоте нн су се н!>говогг срца коснути мог.ти, ннти н^ћга задобмти. Онг тако дође у Хесеен-Дармштатг. ВеликЈИ воИво а Лудвигк нма!)аше две кћери, обе и} г не јдеалне женске леноте и добродћтелкн: обожаване одг н1 ,иногг оца, коега су срећа живота бмле. Велиетб воПвода се поуздано надао, да ће русЈВскја престолонас.т-ћдникг едну одг те две кћери изабрати. Но ту се превари. Шнове очч падоше на едну учтнву безазлену девоичицу, трећу кћерк тога малога кназа. Учгивостб те принцезе бмла е тако велика, да башг и у самомг ш,иовомг породице иругу, нико на нго гледао нЈе. Александерг нађе у тоВ простоВ девоичици, принцези Марји, створен!?, кое бм само н-ћга срећнимг учинити могло. Царг Никола и Лудвигг одг Хессен-Дариштатг благослове ту свезу, па се 16. Априла 1841 венчаго. Како се веича, промене се н-ћгова наравв, то бмнше као да е « амо едногг ударца требовало, да ева племенита своиетва, кон су досадг у н-ћму дремала, проб} г ди, онг одговараше свему ономе кое се одг н1јга очекивало. Одг н-ћговогг оца за команданта гарде наименованг не буде са тимг задаткомг, кои му е датг задоволннг, за10 шго е ммслш да е позмвг престолонасл-ћдника већШ, него да трупе на мћсту ексерцираиа уиравла. Онг заже.ш свое будуће подаинике да види, нвпове иотрабе позна. и свое знанћ у томг распространи собственимг уверен1шг и прегледан-ћмг оногг царства, кое га негда поглаварг бмти, те е у тоиг нагону пронутонао крозг РуссЈго а и саму Сибирјго. Године 1851 путовао 6 онг крозг гожне иредћл« царства до Кавказа, па се, као управигелв едне военне струке, прогиву Шамила, са особмтммг одличЈемг борк). Царг Ннкола га е 10штг на еамртнои постелки са свима важнима државнимг таинама упознао, пакг првми манифестг младогг Цара е нредг очима оца наиисанг. Царг Александерг е вмши одг петг стопа. Нћга равномћрје частш тћла одликуе. Цћгово бистро, ватрено, плаво око, еств огледало нћгове срхечне доброге. Косса му е плава и кратко ошишана, оне исте бое као и бркови. Онг садг има петоро деце: Николу, Александра, Владимира, А.тексјго, и великокнагинго ЈМарЈш.

Ј\ II с т о р п ч и о. И с т о р и ч н о о п и с а н 1 е 3 е м у и а (свршетакг). Подг мађарскимг кралћмг ГеИзомг II. (1150) образовао е Земунг, као и ићговг у судбшш раванг садругг, Београдг, едно одг онм

мађарски браништа, о кол е витежк1и бизанпИскШ автокрап Маиуилг I. Комненг храбростк и моћћ сзого узалудг раздрузгао. Залудна осташе сва напрезанн грчке рати^е вештине, Земунг имг противстаде, а неосвоен^ћ ове вароши сведокг е зиачан и тврдоће н-ћне у онммг временима. Већг е бмла набвећа частБ Баната и гожне Мађарске одг грчки наемника поплавл^на, већг е букгила у великомг пламену, чакг далеко у землБИ Манупла поб-ћде предвозвћштавагоћи, почитанја достоПиа крат-ћвска сголица Столнмв Београдг, а Зомунг нечрестапо 1оштг неиокоренг стааше, и неиокоренг бмнше сведокг ско,рогг мира, коЛ Геиза 11. смнг и насл-ћдникг СтеФнна III. са Бизантинима заклгочи, и у сл-ћдсгву кога Земунг , равно Срему, Срб[и и Босни, дође подг врховно бизангиско господарство. И.ив4сЈе бизантискогг оружјн. кое е бистроумЈе Мтуила I., у овммг предћлима обновило бмло, мало помало подг иаслћдницмма н-ћговима изчезие, да чезнећимг за независимосћу србским!, кра.т+>!шиа м-ћсто учини. Шго е више Бизанша у важчости на мандкг ишла, сг тимг е више растјо упливг србск1и у подунавскимг землнма. Опи иерчзслабл-ћни природе смнови распросгранили еу, у течаго мало стол+,т. господарство свое одг морски обала Адрје до удал^ћнм долина Балкана, и докг су коннницм србски на иоланама Тесалје кон-ћ свое пасли, в.тадао е у Сречу у име Иечанћ еданг србсКји поглаварг. Иредчоследни НеманБина гранчица, Душанг (1340), разпросгран о е надалеко моћк пмена србскогг; наноно подигнј^вши се Бугари па тну подг н-ћгову влаеп,, а онесвешћено бизантиско царство дрктагоћи гледаше, како еданг по еданг предћ п, подв началство Душана, кога е скиптарг већг обе обале тракискоилирскогг полуострова додирнЈШ, пада. Али текг за еданг човеческЈи векг доцше, а поразителанг бођ на Косову полм чрезг Турке оконча гоеподаретво и царство србско. Поеле паденјн србскогг царства припадне Земунг, као и една частБ Срема, Славоше и Босне, као мађарско пренешено добро (Феудг, беђпдцЈ) шгаерскомг племену Циллаи. Подг овомг цил таискомг владомг као да е иградићг, кога развалине данг данашнБИ шштг брежулнкг Земуна крунишу, постао, барг таковомг верованго начинг зидана нЂговогг по характеру XV стол-ћт, м.того в^родостоГшости дае. Онг е по свов прилицм у тоСт подкрепленама окруженов вароши представлао некогг рода утнрђенмД дворацг, у комг е или н-ћговг притажате .тб самг собомг, или овога мћстозасгупникг, са своима оруженосцмма, столицу свого имао. брг у оно вреие, кадг су крстоносцм Земунг освоили, осимг ићстнм бедема. пов^ћстница неспоминћ никакова друга укреп.тенн. а да е тада утврђенг какавг градићг постоао, заиста бм Земунцм, уместо да по „варошкимг сжацмма" очантелнмВ ратг рагуго, у исгмВ се гшвукли бмли. У зидовича тврдинћ ге иснустјо е пелшиг! Хуннди витежку душу свого; у н 1 јнммб зидинама држао е Улрпхг Цилтав благонадеждногг младића, смна хунндјева, кои е издабничкимг путемг у руке н-ћгове нао, у затвору; и иста та тврдинп бмла е наскоро затимг сведокг насилне смрти угн-ћтатетиогг господара свога Улриха, коме е сннг ве.шкогг 1оанпа Хуннд1П у двобого главе дошао. Сг распространеи-ћмг страовитогг господарсгва османскоп у Еврони наступи нова епоха у пон^сгннцм исгочно-европеИски земала. Турцм, почемг су Србе плаћанго данка подложили, и почемг е Бизаншп крозг нви пала, пренес.у садг оружје сное и проко Дунава и Саве. Као годг што су некада спроћу Бизантинаца, тако су исто садг Београдг и Земунг крозт, читаво скоро столћпе едно прогиву Турака служили за преднб1и зидг, за зашгиту, Мађарске и Христнства. Кодг нбјоин бедема кушао е шштг Амуратг II. бадава срећу свого, а н^ћговг поб4дама крунисаннП сннг, Муамедг, освоитслб Бизанта, увидјо е шта више, — самг ранудобмвши, уништожен4 воДске свое предг Београдомг. Особито прјнтанг видг Земуна за време Тридесетдвогодишн-ћ владе кралн Мапе Корвина нма повћстописацг за описпванћ. Подг скипгромг овогг великогг ме- рха }'живала е Мађарска редку срећу, а и за Земунг бмла е влада н^ћгова перјодг еданг цветанн и благостана. Али едва да е тридесетг година после смрти мудрогг овогг владћтелн минуло, наступе за Земунг времена туге и разораванн. Сулиманг П. ступи на престолг султанскШ, и. присвопвши планове завоеватела Муамеда, предузме онг наново военнИ походг зарадг подчпнеил Мађарске. Сг неброеиомг воГгскоиг, самг собомг предводећд