Podunavka Zemun

§5

То говорећи играла се Тереза сг пантлшкама на алвиии, и гледала е горе, као да на небу тражи таину страну, у кого е н1нп> заручникт. однутово.ЖерарЂ се нланио, да зрака разсудка неодкрјб истину; но у то вреие иоказао се и месецт. на небу, и сву е иажнго девоикину на себе обратш. Она е скочила ст. клупе и повнкала: — Видите, л самБ взмђ казала, и ено га, ено га ! Тереза е одвела Жерара на врг малоп, брежулБка, ст. коегт, се цела околина видила, кол е у то време сребрнимг зрацвша месеца обасана бвтла, села е чело ногу младогг тогб човека, и простодунпш и непринуђено, као мало дете, метнула е главу на н1»гова колена. Носћшћавана, коа су већг еданпутБ започета, повторавала су се чешће. Жерарг е налазјо неизказано задоволБство у друштву девоике^ кое се разумв полако ослебођавао одб туге и жалости. Жерарг 1не могао опред1инти, да лп га лгобовБ или жалостБ привлачи у бапггу; опђ већт> 1пе навалБивао на адвокага и донустш му е да може колико му е вола слћдовати прониснма, у коима се као у замки задржавало насл1>дство честне госпое тетке. Враћагоћи се ионекадг вечеромг кући, самк е себи предлаго пмтана : сб чимб ће се свршити та посћшћаванд у башти, но неосеКагоћи доволбно снаге у себи, да поступн по начину Александра МакедонскогБ — да пресече Горд|ев 'б чворг , оп б е обично лего и засио , и тимб су се сврншла размишливана. И госпои Лгобнерт. задавало е позианство доста Ориге, кого е случаи у тесно пр !нтелБство обратш, н она се доста ташила одб сл-ћдства. Но добарг унливб , кои е то познанство на Терезу имало, налаго е гласу здравогБ разума да ћути, и стара те се иротивила забавама и шстиби. Тереза е врло добро свирала на ФортепЈапу, у вече кадг одб ветра илн кише нису моглн у башту ићи, она е често седала за ФортенЈано, певала е мелодш Шуберта или е свирала понекји сонетг Мозартов'Б, и увекг певала она или свирала, надале су ши крупие сузе ,изБ 0 'Гио. Особито е ако дћВствово на шо о и р о ш т а и Шубертовг, когб она 1Пе певала, одб како е РудолФБ отишо. Ообншо е почшшла плакаги 10 шгб у нрвимБ строфама, и често е морала песму ирекидати. бдног б вечера после млогогб плача, отишла е она у ладппкг, гди е првми путт> нрнмила Жерара. Оиб е збунћнг ишо за нбомб . Тереза е села на клупу н гледала звезде. Ветарв го е обасппо жутимг лишћемг одб лсмппа, а сузе су 10и тренгпле у очнма. — Шта вамве? зашто илачете? запита е Жерарг. — НезналБ! . . . Меие нападне понекадг таква туга, и таква жалостБ, да мн се чисто срце цена. — Може 6б 1 ги , да вамг што недостае? продужи Жерарг, на кога е ако дћиствовала та жалсств. — Не: но видите, а као да некога изчекуемг. . . Кога ? и сама незнамг. Н изчекуемг оиогг, кои се никадг неће вратити . . . и мени е врло тешко. Догађал 1 се то и вама поиекадг ? — 0, да како! то бмва и самномг, кадг самв цесрећанг бстелг и вб 1 песрећни ? — НисамБ: н самБ задоволБна са срећомг, кого сте ин бб 1 дали, но а се оиомшгћмг нечегг, што не

памтимг. Особито, ел' истина ? Може 6 бтти вб 1 болЂ разумете мене, него л сама. Н васг видимг , познаемг васг, а међутп \п, све ми се чини да има два РудолФа . . ВБ1 и другш, коегг а иевидимг. Жерарг е задрктао ири тнмг речма. — Да, усилавагоћи се, продужила е Тереза, у васг су исте оне черте лица, ио п!е онаи изражаи . .. Кадг л зажмуримг, вашг ми гласг пишта не показуе; а одг п 1> г о в а гласа а бм скочила и изг наивећегг сна. Менн се све чини, да чуемг онаи гласг, и ноћи све ми онг зуи у ушима. Жерарг 6 б 1 могао едномг речто сву таину Терези разнсиити, но башг то су му и забранили. Тереза е поћутала неколико мииута, покрпвши лице рукама; Жерарг е ше смео узнемиривати. Нанослед!;у е она подигла главу и рекла: — В б 1 сте врло добрп ! идимг, да васг мое речн вређаго; но небоГгге се, пр1дтелго ; а г.асг одг свегг срца лгобилг. — II II васг такођерг! одговори Жерарг. Тереза е жалостно маиула главомг. — 0 то сасвимг п!в тако . . . У вашемг срцу нема равногг ничегг сг моимг. Она е брзо узела едну одг лепршагоћи се иантЛБПКа, и обмотавагоћи е око прста продужнла е: — Ево Еидите: млого лакше може ова пантлБика свого бого иромепути, и одг плаветникасте постати црвена, или одг црвене зелеиа, него ли што а могу мого лгобовБ променути. Те речи дћДствовале су на Жерара, као ехектрична струа, и онг е додирно свомг уснама косу Терезину. Она се насмеала, метнула е главу на н4гове прси и зажмурила. — Мепи е тако врло добро! п 6 б 1 хтела заспати, Жсрарг е управш на Терезу правШ погледг брата. чувагоћегг снавагоћу сестру. Жерарг е отишо те ноћи сасвимг смућенг изг баште, и на место да се врати у гостилницу, онг в запа.по цигару, и почео е лутати по пустимг улицама. „Шта б 1>1 рекли мои прЈателви, мислш е онг, кадг 6 б 1 видали да седимг поредг замишлћне девоИке, иетноћШ са речма, тавнима као магла, и на месечини певагоћи романсе? Какавг 6 б 1 ужасг овладао нвима, кадг 6 б 1 они дозиали, да мое срце — тридесетг годиингВ срце, нко лупа при додиру карнира свилене алБине, до когг су се додиркпвали нћни детинбски прстићи? Л не вечерамг, готово неручамг, и живимг у Д* као да самБ четирг иллде мила удалћнг одг СаГе (1е РагЈз. А кадг бм шштг дознали, да а заборавлнмг н за ВулБонску Шуму, и Булвварг, и Онеру — опп б<л сви едногласно решили, да самБ л на свагда изгублћнг! 0 акд 6 б 1 коме између нби дошла лудостБ иа памотБ запитати, чимг ће се свршити таи прекраснвш романг — шта бм имг л одговорш? Зацело пезнамг, али, може бити и нећу да знамг." Иосћте, кое е онг Терези чин1о, ностале су свакидашнБима, н починале су се у седамг сати, а нису се свршавале пре поноћи. Време су ироводнли сг разговоромг, музпкомг, шетнБОмг по башти и замишлћиосћу. Госпоа Лгобнерг седећи иа столицм читала е или чараае штрикала. а понекадг е предг сатг после поноћн и заспала. У томг случаго гово-