Podunavka Zemun

Година I,

ОваИ листг излази сваке Суботе, а цена му е на годину 4 Форинта, на лолу године 2 Форинта ср. безг иоштарине; поштанска такса изпоси на 0 месецш 30 кр. ср. Пренумериратп се може у Аустрш кодг свике пошге или позпати наши скупителл или управо кодг издавателн у плаћенммг писмама, а у Кнежевини Србле у главноВ кнБижари Велимира Валожића у |!еограду. За огласе плаћа ее за редт. 3 кр. ср.

Носледпуј! АлтоманоснЂЂ. XII. Пасшанова п о в е с т 1». Пасманг поче овако приповедати: Сине! амачно ће некадг доћи време, миргпе и срећ(пе одт, овогт, нашег в вреиена. у комг ће потомци желвше о своммђ предцима разпитивати, нвиова д1>ла изтраживати, нви бележити, и сва имена славнм опв! гонака, кои су некадг с}'штествовалн, у кивигу записати, кои ће после одг руке до руке ићи, и коа ће се прилћжно и сг узхићен1шг читати. Кадг едиомђ то вреие дође, онда ће лмачно твоа д1)Ла паћи евога повестоиисца, и покраи твога имена чита ће се онда и друга, па међу нвима , као што се надамЂ, и име твога иоочима безЂ огорчена и изсмеавагш, што о тоби само оно спомену, што е славно и саиио, а о мени опо — што ше зло и 'рћаво. Но садЂ да ПређеМЂ КЂ МОМЂ ЖИТ1», 10суФ -Ага, кога и садЂ, чини ми се, предЂ собомЂ гледамг сђ ономђ необично дебеломЂ главуромЂ, џзрекао намЂ е, као што ти е познато пресуду, по којо В намЂ е , мени и целои дружини , требало погинути. ЗалудЂ саив а ндиковао, да е пресуда ужаспо строга. и нечовечно грозна, залудЂ самв се позивао на Муаиеда и н1>гове ученнке, кои самоволвно уб!ан15 човека забрангого, залудЂ самв говорјо, да е непростително злоупотреблпваић власти, кадЂ се тако лако ве-

шаго лгоди, кои честннВ нзгледЂ и наибола о свомђ владашо сведочанства нмаго, кон су кђ томе 10 штђ здрави и крепки и кои бв! радо шштђ живили , докђ се може. ТурчинЂ неимаде ува за све те мое речи, при свемЂ томђ , што бм свакогЂ другогЂ човека тронуле и дубоко у срце дирнуле. Ахђ, нзшђ бм аукЂ каменЂ разжалт бвт, само н1>га ше могао, нћга, кои е одђ постана суро†и нечувствителанЂ бмо. СадЂ приступе н-ћгови момци, вежу свакоме одђ насЂ поединце руке и ноге, ограде одђ конопоца замке, баце намЂ ове око врата, на насЂ оида редомЂ повешаго. МорамЂ ти приметити, да су тш лупежн свои носао одвећЂ олако свршивали , ночемЂ се далђ нису мучили, да намЂ, пошто смо већЂ за едну стопу надЂ землвомЂ узвишени бмли, вратове поломе, као што вд> но правилу прави вешачи чиие. Они су дакле оно, што су 10 штђ ио дужности чинити имали, оставили свеизвршугоћемЂ времепу и сили ветрова , те тако имамЂ овимђ околностима благодарити, што самв, премда већЂ обешенЂ, шштђ еднако животне топлоте у мо-* имђ члановима осећао и нешто диеати могао. Осимђ тога бмла е шштђ и грана, коа е мое тело држала, гладка, и витка, те тако е конвпацЂ, кои ме е у ви-т сини држао, мало склизнуо тако, да самв наскоро но-» гама землго доватјо и на нбоИ се узправ !о. Лице, кое ми е мое жалостно положенћ наружило, морало е бнти страшно, иочемЂ самв после некогг времена едпогв одђ момака ово говорити чуо: У овомђ Циганнну лежи амачно суштвш ђаво. Даите да бежимо, ерЂ ће иначе изђ н '1зга изићи и насг однети,