Podunavka Zemun

Благородпа жена. (Истинитни догађа#.) У време Француске револуфе 1793. год. живш к у Паризу неми ДвшортелБ, богатг и отићнг човекг. Иму као лгобимцу среће ишло е све поволћно и срећно за рукомт.; шта више и сама женидба н1 >гова бмла е зависти достоИна, ерЂ жена н-ћгова, кого е онг изт. заиадне Инд^е довео бв!о, не само да е лепа, .лобведостоИна и свима врлинама украшеиа бвпа, већт> и одвећг богата. У свему овако изобилантц добје при10МЂ и два прекрасна чеда и живш е до времена револуше у кругу свое мале Фамил1е тако рећи царски. Но револуша и иЂму као и млогимт> друГимт. миролгобивимг грађанима на зло дође, едно што е имућанг, а друго што е кралћвске партае бвш. 1оштг зарана дочуе одђ ирјдтелл, да се и онг међг онима налази, коима ће КомвенгЂ до кои данг пресуду изрећи, и тако у страу свакш часЂ очекиваше револуцтналногг когг агента, кои бм га у тамницу а потомђ на гилБОтпну вод1о; куда ће садг и шта ће? — Наипосле оставн и кућу и кућиште и оде у предград1е своме бившемг слуЖителго и тамо се иекако прикрје. Истогђ дана у вече посети га жена и рекне му: „Ми морамо одавде одлазити. Н самв кола иаредила. Сутра у готру крепућемо се у име Бога и отићи твоимђ родителБима у Бордо; а одтудг ћемо лако у западну Иид1го избећи." — См1>ла опа жена тогб истогб дана спремила е новце, скупоцене ствари и разне домаће и нуждне послове уредила. ДвшортелБ полгоби свого гоначну жену, али се опетБ шс могао приволети, да изт> Париза иде; ер г Б и оиђ е онако исто мислш, као и сви крал1>вци, сирЈјчв, да ће ова хука бука наскоро проуити. Али жена п1;гова дал1> е видила, и зато навали на ићга дотле, докле ши ше обећао, да ће се сутра ст. нбомђ заедно на пут -б кренути. Текг што е жена огмшла, чуе он г б одг лгодп! изб куће, гди приповедаго, да строго кола прегледаго евима онпма, кои се изб варошп желе изселити, и да су тимт. начиномт. млоги већг благородници позатварани. Н{ена му е истина два пасоша дала, али опетг целу ноћв тренути ше могао, мислећи, шта ће бвп и, ако га ил' сама, ил' заедио са женом Б и децомЂ затворе; па баш в да изг Нариза срећно и изиђе, може 6 бгги , да та заповесгБ и по другииБ варошима иостои — садг га текг самртиа мука спопадне. — Сутра дант. кадБ се са жеиомт. састане, испреповеда ши шта е н како е чуо и рекне да она сг дсцојгб седие на кола, а онт. ће, да б 1 .1 само срећно стражу прошао, доникле пешке ићи и иотом -Б поштанска кола или кона узети и у Бордо доћи. — Госпоа ДмпортелБ сгане плакатн н преклшшти мужа, да нипошто у Наризу неоетане, и одвећ 'б ожалосћена сђ нбимђ се растане. — И заиста нћна кола кодђ Бар^ера зауставе. Страовитн неки лгоди сђ црвеиимЂ па глави капама отворе оба вратаоца одђ кола. — „Жена!" проиумла едан -б одђ нбн . — ,,Ко си г ш V" упБпа другш. — Госиоа ДмнортелБ покаже иасошБ. „МожешЂ ићп!" — кочјлигб опшне кон1), и путницима садЂ 6 б 1аше нешго лакше. Ова прва срећа госпого ДвшортелБ ако охрабрн и мислмла е за цело, да ће се нЈшђ мужЂ у оваковммЂ околностима заиста см 4 лђ показати. '

Свак10 часг ГледалП е острагг кробг малмЛ прозорг, ' не бБ1 л' како конаника спазила; али н!шо погледанЉ 6 б 1 ло е суетно. КрозЂ прозорЂ гледати, децу л:олгошкати, планове ковати, то е сва забава н-ђно« путовани бБ1ла. На првоб шташи мислила е зацело известити се — но све бадава. — „Мора 6 б1ти , да е онђ меие случаино обишао!" помисли у себи и дал4 путЂ продужи. — У месту Поегћ запБ1та келнера у гостшници, гди е мужЂ нћнЂ обично у путованго собу имао; онђ ши каже, да е некогЂ конлника наликЂ на господина ДБшортелн видш, али да е онђ башЂ 6 бш, неможе добарЂ стонти. Бћдна жена скочи опетЂ на кола и помисли 5) у Бордо! онђ ме зацело тамо очекива." КадЂ у Бордо приспе, чуе, да се и свекарг сакрш; но при свемг томђ она опетЂ до нћга дође, „Мои мужЂ? мои мужЂ ?" повикне на свекра. — „ЗарЂ тб1 незнашЂ? . . . Онђ е затворенЂ! — „Гди? „У Паризу; и то 9. Октобра." — Она е башЂ тогг дана изђ Париза пошла. Побледи свакао крпа, окрене се и упБ1та: „Но онђ е 10 штђ живђ ?" — „ЗасадЂ е 10 штђ живђ , али сваши минутЂ прети му животу." „Нека се одма конби упрегну пли други измену. Децу ћу кодђ васЂ оставити; — л морамЂ могђ мужа да избавимЂ!" — Премда су 100 сродници говорили, да то иипошто нечиии, ерЂ ће то све суетно 6 бгти, опетЂ е одважна жена при -гоме остала, да иде, па ма шта е стало, и само се дотле у Бордо-у бавила, докђ шВ свекарЂ писмо написао на некогЂ знаменитогв члеиа Конвента кои е пр !ателБ 6 бш тадашићмЂ попечителго правосуд1а Даптону. Остави дакле децу кодг свекра, и врати се у Паризт., ОсамЂ е дана већЂ прошло 6 бтло , како е мужг ићнЂ затвореиЂ; но шта се могло за осамЂ дана у онаквиМЂ околностима догодити. Чимђ у ПаризЂ дође, одма за мужа распктшвати стане. Име ДвшортелБ 10штђ шб стаало на оиимђ листама, кое су по сокацима раздавали, како бв1 грађани зпали, коићетоГЂ даиа гилБОТинирати 6 бгги ; а тако исто и процесЂ нЂногђ мужа шштђ и16 при суду 6 бш : н 4 нђ е мужЂ дакле шштђ живђ. Али извршиваић смртне казии бБ1ва едно за другимг и гилБОтина непрестано ради. — Госноа ДвшортелБ поита одиа ономђ члену Конвента, на кога е писмо имала. КадЂ у квартирт. овогђ жирондисте дође, каже шК нека бабетина, кои е на врати сталла, да онг н16 кодђ куће. „Н ћу га чекати," одговори госпон ДмпортелБ. — „То можешг, али гди ћешг га чекати ?" — „Ојзде!" одговорн б1>диа просителвка, коа е пакостнимг одговоромг бабетине увређена. — „Зарг подђ ведриМЂ небо.пБ ? Тм си башгјправа аристократшнш; тн1 уплговци за свашто су с ,пособш1. Наши депутирци имали бм доста посла, кадг бм све сов§'Даге таквогЂ пЗгледа унутра пуштали !" — Госпоа Дмпортелв разумела е, шта значи „ иодђ ведримЂ небомЂ" тимђ више, што е у авлш грдно блато бмло; ерг е киша непрестано иадала. Н1ше чарапе* -цииеле и албиие све су мокре бмле, а срдце ожалосћено. Докђ * се госпоа ДмпортелБ промишлавала, оће ли чекати или ићи, изиђе наеданиутЂ некКј чобекЂ изђ куће, носећи акта подђ пазу — „чуешЂ аристократкинво !" повиче баба, „а самБ погрешила!" — Госпоа ДмпортелБ чимђ спази жирондисту, позна, да е онаи кога она тражи; ступи