Podunavka Zemun

141

Овакавв е договорг бмо несмисленогЂ лгобопитЛвивца С1) иевернимг пр1нтел*нг. Анзелмо чимг е кући дошао, упмта Камиллу, кол се днвила, што нје п пре то чишо, каквогг е повода дао Лотарш, да му онакво писмо пише. Она му одговори, да е за време нћговогг одсуства на 1отар'ш приметила, да онг пеПредустрета шо башг честитимг речма; но касше се о другим 1. уверила и видила, да е она себи то само уобразила, почемг е Лотарјо избегавао прилнку сг нћомг на само бити. Анзелмо рекне ши, да опа иишта несумна; ерг Лотарјо залгоблћнг е у едну красиу девоику и нћО0 често стихове прави подг имеиомг Клоре; па кадг ни овогг не бн било, опетг не бм требало да о прЈателБству Лотар1евомг посумиа. Да ше Лотарш потаипмп знакг Камплли дао о стиховима и измишл^ћномг имену Клоре, она би се зацело уверила о саревновашо Анзелмовомг. Но почемг е о свему извештена бнла, то ши ништа иа умг 1пе могло пасти. Кадг су сутра даиг сви трое за ручкомг седили, замоли Анзелмо пр1ателл, да му г штогодв о Клори прочита, а о исторји н1)Нои ије нуждно говприти, почон|, е Камилла никако непознае. 11 а кадг бв1 е и познавала," рекпе Лотарш, „д опетг не 61.1 ништа кр1о; ерг кадг залгоблћнг дражести свое лгобезне уздиже, а уедно се и на н-ћну неумолимоств тужи, то честноств н!зну тимг зацело недоводи у онасноств." Пошто е Лотар1о стихове прочитао био, Камилла (■: тимг сонетомг врло задоволвна бнла, а Анзелмо 1оштг већ ,а е похвалћивао рекавшн, да дама та врло немилокрвна мора бмтн, кадг и ове нсно и истините речп немогу срдце н1)П0 да умилостиве. „6.ш све истнна, што залгоблЂни стихотворци у песмама кажу? и заимта Камилла. „Као стихотворци," одговори Лотарш, „иеговоре свагда нстину; као залгоблћии накг више у речма оскудћваго, пего у истнчи." „Ту иема сумн'ћ," рекне Анзелмо, како бм речма Лотарјбвимг већу важносп, дао. Камилла пакг што е више стихове внимателио слушала, то е већма Лотарјго наклои-ћна бмла; и не саио што е сонетг развеселЈо, него што е и уверена бмла, да е оиа предметг песме и Клора, кого онако узднже. Опа га садг паново замоли, да бм јоштг какапг соиетг на паметг изказао. „Н знамг и вмше," одговори Лотарјо; „но иезпамг, дали ће добарг бмти као онаи првми, или шта више, да лп е и онаи ирвми добарг бмо." Кадг и друГ1И соиетг прочита, Ачзелмо хва.но н и оваи као онав нрвмИ и тимг е већу диу себи конао, у кого ће се осрамоћенг строноштати; ерг што се већма трудјо Лотарш, да га осрамогн , тимг е више силе напрезао да га увери, како му е чесгв иа правомв темелго основана. И заиста е Анзелмо све веровао :• ерг свакиј коракг Камиллипг, кои е Н10 ииаче безчестпостп и неверству нриближавао, сматрао е онг за сазршенство славе и добродћтелви нћне. Кадг КаМилла едномг сама сг Лшиелломг у соби остапе, рекне ши : „И се оиетг стидпмг, лгобезпа Лшнелла, што самв се тако одма иодала и што нисамв причекала, да сг мукомг иоб-ћду над'амномг одржи. Н се боимг, да ме за лакомислену недржи, иочемг

незна, да иисамБ бмла у сташо н4му се успротивити — таква ме е лгобавв занела." „Немоите се печалити, милостнва госиођо," рекне Лшнелла, „ерг то ништа иезначи, нити какву важностг одузима што сте се вм одма приволели што е брже, то е искреше —." „То е истина, али и ово кажу: евтинг се есспапг неуважава;" одговори Камилла. „То се на васг неможе однеги," рекне Лшнелла; „ерг лгобавв , као што самк чула, долази или летећи или корачагоћи; прва чини дрзкимг, друга страшлкивимг; некога она само рани, другога убје; попекадг чнмг стуни на позор1ј, одма до цћли до|)е, ерг место опо, кое е изготра обкол-ћно бмло, већг е до мрака освоено, почемг никакве спле ше 6 б 1 ло, да 10И противг стане. Зашто бм се бринули и печалили, кадг е и Лотарно тако исто ишло као и вама, чимг е Аморг за време одсуства нашегг господпна замку на васг обадвое бацш и у свои лрамг увукао? Онг е морао за то време све оно извршити, што е заклгочш, како не 6 б1 Аизелмо по повратку сву игру покварш; ерг да цћлв посгигпе, никакво друго средство бол ћ 1пе имао , пего згодиу прилику; ово е едиио средсгво, коимг се Аморг у почетку особито иослужуе. Л ово нисамв слушала, но изг искуства знамг, а могу вамг сг временомг о томг и приповедати; ерг помислите, да и у мепп млада крвБ тече. Иа опетг не бм вм тако иреухитрили, да иисте у ночетку на погледе, уздисанл, преклинана, обећана и поклоне вашегг лгобезника сва чувства н1>гова приметили и осведочили се, да е Лотарш достоднг лгобави ваше. НемоГпе се дакле тима врло чувствитеднимг мОслима узнемнривати; већг ослоиите се На то, да васг .1отар'ш онако иочитуе и обожава као и вц н!>га; и ночемг се у замки лгобавноВ већг налазите, то се радупте, што е онаи, кои васг е побед'ш, мужг честитг и почитаиа достолпг; ерг не само што е скроманг, проиицателанг, лкг и ленг, као што свакш лгобезникг треба да е, но и сва добра своИства одг азг до ижице прптажава. Номислите само да е онг ир1атапг, поштен' , кавалћрг, послушанг, племенитг, штедарг, допадлБнвг, младг, окретанг, благг, н^ћжанг п прочаа и нрочаа. На осимг свега овога н о томе се брине, да у чести кодг публике остапете." Камплла се смеала овоп азбуки п видила, да е н1ша служавка внше о лгооовннмб стварпма знала, него што е оиа мислила; ерг 1011 иосле одкрила, да е и она у некогг младића одг добре куће залгоблћпа. Камилла се садв побои, да честБ нћиа збогг тога нестрада. Оиа запмта ЛЈонеллу , да ли се она дал 1& упуштала сг лгобезнимг пего што е дозвол ћно; и оваи јоII дрзко одговорн Да есте. Ова дрзкостћ одтудг пропзлазн, што е Лјопелла увндпла, да е нћиа госиођа поклизнула; а чимг то млађи виде, онда се тако обезобразе, да ће све, штогодб знаго, изказати, Камилла стапе ЛЈонеллу молити, да иишта своме лгобезномг о околностима ггћппиг неговори, шта више и свое да покрива, како не бм Анзелмо и Лотарш чули. Она истина обећа, али речв неодржн; ерг Камилла скоримг дозна, да ће честг нћна збогг нћне служавке по вароши игратм. Дрзка и разпуштеиа Лшнелла чимг се осведочила, да се госно|а нћна невлада онако, као што бм требало, одиа е младића о-