Podunavka Zemun

154

сл-ћдугоће безазлене приповедке еств добарг, поштент. Земунацг, и тако е бнло упутно и нуждно, онои вароши, у кошК е оваИ светг угледао, неколико признателн^ речШ покложити. Главно лице ове приповедке одважава се кг путованго по девовку. Пре двадесетг н петг година одт. прилике шетао е бдногв ведрогг летнЂгг готра Светозарг Момчиловићг по св010в соби горе доле, бавећи се сђ паиерама, кое су му по лицу осмелкг тихогђ блаженства просуле. Садт> стаде предг огледало и сматраше у н4му ст> удоволбствомђ своВ, као што му се чинило, осибито лепт. млађанвш створг, загимг намаза свое танке наустнице и намести високу огрлицу (Фатермердерг) — оне су онда улепшапале човеч1б лице — тако, да су крути вргови н^ћни високо до абучица допирали и ност. рекао бн засеннвагоћомг белоћомг лепо обложили. Тесанг Фракг сг краткнмг реповима, а тако исто тесне чакшире са запинацима и еа затегнутимг упртама на рамену, стоале су му на телу као ушене. Заиста е бвш лепг и редко накићенг момакг. Светозарг Момчиловићг навршш е бно двадесетчетврту годину. Пре едногг дана Д0610 е у варошкоИ кући писмо о свомг иунолћтству, и томг приликомг изброло му е нћговг заштитителБ (туторг) тисућу сребршл орлаша у готовомг новцу, и предао му кућу, кућиште и повелишВ део землћ — кое су давно умрли родителБи сг крчмаренћмг стекли и свомг сиротчету оставили — у добромг сташо. Светозарг в 6бш срећанг младићг, задоволанг са собомг и са светомг и крепл^нг свошмг свести, да е важно лице. Ову свестћ о свошв важности улила му е она тисућа орлаша, кош е одг свогг заштитника сг великимг удоволБствомг прим10. Сила овогг новца управо бнше, кол га е тако развеселила, крепила и у прјатне снове о будућности улголнла. Светозарг се у свое време учш, наИпре у Карловци, а после у Сегедину и у Пешти. Шта е ту учш и колико е научш, о томе е имао св-ћдочанства, кон е подг затворомг држао. Известио е пакг то, да е онг за време свога ученд позамашне рачуне свомг старателго слао, кое е оваИ истина изплаћивао, али му е увекг штеднго све то више преноручивао. Види се дакле, ако се може овои околности каква важностБ приписати, да е Светозарг био веселакг, и да е као ученикг безбрижно и весело живш. 1оштг еднако предг огледаломг стоећи, размишлно е садг о сво1оВ наиближои будућности. Шта ће садг започеги? Да л' да се државноИ служби посвети и сг перомг у руци себи и другима пр'штно бБ1ће створи? Но то е са седенћмг скопчано било, а одг тога га е одвраћао лекарг, као одг источника свш џигеричнн страдана и разсипана еда. Оће ли бнти воиникг? Но онг гие могао подносити смрадг одг пушћаногг пра'а, а осимг тога бно е мирг у землви, сл^ћдователно затвореиг путг кг саиномг и брзомг наиредовашо. Да ли да свое силе посвети обштемг благу свои 1 саграђана? Но и томе ше се могао поуздаги у своа плећа за толики! теретг. Онг дакле ублажи свое превелико честолгоблЂ свошиг скромности и заклгочи, шштг као независанг човекг остати,

и о свомг трошку животг колико е могуће угодаш проводити. Овакве мисли ирекиде му садг ти'о куцанЂ т вратма. СусЂда сг десне страие, стара и добра бака, по нмену Алка, ступи садг у собу. »Добро готро, синко, рече му , пр1атно церећи се Гле, гле! Зарг тако рано изг постел4? па већг и обученг, па шштг тако леио накићенг и накинђуренв' Како се то одма позна, да сте постали пунолЂтншм и господаремг у кући. Мило ми е, рано мон, такс ми Свете Петке; али е на жалостБ опетг у кући праздно и глуво, тако глуво, да бн се н, тако ии четрдесетг мученнка, страшила у овов кући тако усамл1>на живити. Немои рано, твого младостБ тако уб^ати! Гр1ј 1 ота е, кадг те Богг тако украсш и сг иман"ћмг благословш. Кадг се а сетимг могг младоп доба — и тб ! ћешг остарити, чедо мое, пакг ћешг се сећати мои 1 речш — у кући отца и матере истина, Н1е Богг зна каква богаштина бнла, ал' оиеп, колико е дао Богг — мени се чинило да е све пусто, све ми е нешто Фалило , нешго ми е изнутрице гризло — а кадг самв ти се удала — те лепоте, тогг живота! — мени се чинило, да ми е кућа мужезл^ва шира одг целогг света. Лепо ти е, кадг се човекг ожени, па му е све пуно! Женица млада, лепа, здрава — кудг се годг окренешг, све се на те осмеива! — Еи тужна, како данци пролетише! —" Ту се бака рукомг маши, као да е хтела сузу утрти, премда е таи изворг за таква чувствована у нћ одавно сасушш. „Да е садг твоа маИка жива — ндница, као да е гледимг — доста самБ сладки' дапа сг нбомб нроживила — она те амачно не 6б1 досадг таквогг гледала, већг бн те можда много раше удомила. Н те волемг, рано мол, као мое дете, место маике твое — непомогла ми света недела ! — Зато гледаи, сиико, те се раше ожени, пакг ће ти бнти кућа пуиа, весела, жива и пуна разговора." „А, маВко," одговорн Светозарг, „вн као да ст дошли, да ми какву девоику за иевесту препоручите? 6 л' те?" „Па зарг бн то згорега бнло" превати Алка лукаво смешећи се? „Е добро, рече Светозарг, де'те дакле да чуемт., кого бк! мн вн препоручили." „Кадг управо желиге, а оно да вамг кажемг, 1 нродужи бака. „Ето вамг пре сваке ваша сусћда с"» леве стране, лепа Персида." | ј „Персида е, додуше леиа," одговори Светозарг/ „а нарочито има црвену косу, кошИ у лепоти иеиа пара. Но почемЂ мене црвена коса толико у срдце недира, то васг молимг, маико да о нбоК више неспомтгћте." „А шта велите о милокрвнои црномапастоа Александри, кол преко нута одг васг обитава?" „Она е чудновате иарави, и већк е толико пута, чини ми се, збогг свое нрекомерне доброте сво^ срдце покланала, н тако се боимг, да ћу наћи н1>но срдце некомг трећомг силомг савладано, ако би озбилБно куцнуо. Дал'ћ, ма&ко!" „Шта вамг се чини о нећаки вашегг некадаи нћгг тутора, о прЈатноК Феми?" „0, маВко, па нбо В е, ако е истина, што гос( ре лгоди, пре краткогБ времена апотекарг послао р: