Podunavka Zemun

158

шу и у славу Божш лечш, савршено задоволанг и узпокоенг 6 б 10. Осмбш е дант. освануо 6 бш, и Светозарг е већт> тако оздравш, да е свободно и поуздано ићи могао. Онт. е садг свое праздно време на то употребЈо, те е у трговчевоб кући, кон га е онако лепо примила, подробно разгледао и изпБ1тивао, особмто е пакт, о свомт. предузетомг бБ1вшемг путованго размишлно, и тако наИпосле заклгочи, да ово путован1> гпе више нуждно. Лмачно е Мара, лепа ћерка н1>говогђ доброчинца, н^ћговимг мпслима друпи правацг дала. Известно 6 то, да и е сг дивл1>ићмг сматрао, кадг е у кући радила, 6 б1ло да е живину надгледала, или у градини, или у куварници радила, или у продавници продавала, те тако га савлада мисао, да 6 бј сђ Мароиг врло задоволлнг и срећанг 6 бш . Онг е Мари свое срдце већв поклошо 6 б 10 , онг бнше у шо савршеио залгобл -ћнг, а ту ше ништа помагало одрицан!) и отимаи^. А Мара? — Кадт. 10И е Светозарг казао, да мора одлазити, и кадг 10и е томђ приликОМЂ свого благодарноств муцагоћи и сђ невезанимЂ по смислу речма изавш, она е побледила, ова нћжна ружа, и одговорг 10И баше тихЈи, врло дубоши уздисЂ. СветозарЂ се брзо р1нш 'о. Онђ ступи предЂ отца и матерв, запроси нвиову ћерку и — небуде одб1енЂ. Да е лепа Мара Ч свему, што се ове проситбе тицало, сб отцсмђ и матеромг сагласна бша, известно е, као што е и то истина, да су паекоро затимђ кола предг кућу стала, сђ кои е ваесјд брзо сишао и свима „помоз' Богђ " назвао. ПростосрдачнБш блесш скиде за тимђ сђ кола цгн"ћ, петла и кокошб , едну котарицу ал, еданЂ мајбш ћупг сг медомг и едпо лепо буренце са скорашИБИмг овчшмг смромг. Ове поклоне преда Светозару сг речма: „Иримте за лгобовв, Господару, што вамг шил'ћ моа челадБ, којои е одвећг жао, да сте мошмг кривицомг пређе опако страдали. Но ВБ1 сте садг опетг здрави, као што ми се чини, а то ми е шго мидо. Богг вамг дао срећу и здравл^, то вамг поручуе мол челлдБ," Светозарг се сг овимг добримг Сремцемг братскп руковао, благодари му на поклону и рече: „0 мои блесја! несрећа се врло лепо поправила. Одђ данасг четири ноделћ држаћемо сватбу, ерг н ћу изг ове куће одвести довопку, ћерку овога господара. Ето видишг, на томе имамг благодарити теби, што ти е на паметБ пало, да самномг крозг село брже одг виле пролетишг. Садг ако оћешг, мои блесја, а а се надамг, да ми нећешг одрећн, а тб1 о мојои сватби вози мене или мого невесту. Твого пакг челадв црзивамг као госте у сватове.

Године 1840. нашли су Клодомира Френоа, богатогг трговца, на острову Маурицјусг у нЉговоМ кући мртва и страшно наружена. Нћгово тело лежало е па по'ду, лице му е нушкомг тако нагрђеоо бмло, да га пису могли познати, а поредг и1>га пашли еу малу пушку. Иа асталу лежао е листб арт !е на комг е ово написано 6 б 1 ло: „Н самв упропашћенг . . . КралЈћивацг ми е однео 25.000 фунтјм штерлинга . . .

„Е, да зиате, Господару, да ћу доћи, и да ћу васг тако возити, да ће свакомг око замаћи," одговори блесја, кога су затимг лепо угостили, и, пошто е одг Светозара сходнбш поклонг после дугогг затезана примш, одпустили.

Ме1)утимЂ е протекло време у спреманго за сватбу, и на данг венчанн баше одвећг живо и весело. блесјн, у стааће алвине обученг, возш е младу и н^ћгови хитри вранчићи, окићени белимг као снегг пешкирима, играли су у колима гордо и поносно, као да су знали. да е нвима круна целогг весела, лепа и милокрвна Мара, бвшерг иладожен^, поверена бБаа.

бдногг прјатногг летн^гг дана слегао се баше после нодне л !обопБ1танг народг предг Светозареву кућу. Младожена ће кон часг довести невесту са сватови. Наипосле Јказа се дугачакг редг кола, кои е читавг сокакг пзпугпо, и све се више и више приближавали сватови. Кадг су невесту смотрили, сви едпогласно признадоше, ла е лепа, дивно лепа. Стара бака Алка, коа се такође међу лк )6 опб 1 тлбивомђ гомиломђ налазнла, и томђ приликомг, као што су неки приметили, зелено жута у лицу изгледала, шапутала е тако исто , ал 1 тпхо и едва разумително, да е невеста заиста лепа, готово лепша и одђ н1>не рођене ћерке Милице, оногђ лепогЂ, младогг детенцета, као што го е она о6б!Чно називала.

Свирка, игранЉ, певан1> и иировап-ћ продужи се. Међу гостима баше и маисторг Танас1в, Светозаревг врлбШ сусћдг. Младоженн се садг пр !ателБски сг мбимђ рукова, а кадг е време нашанго 6 б 1 ло , куцну се сг нбимђ лгобовно говорећи: „МаВсторг ТаиасЈе! да ли се опомин1>те, шта сте ми пре петг недела нри поласку моме у Новвш-Садг рекли ? „Немоите тражити у далБини оно, што кодг куће имате:" и: „У Срему има добра вина и лепБ1 девоака." И заиста, мајЈсторг Танас1е, вб 1 сте имали и имате право. У вашез дравл^ћ."

И то е бвио путован1> по девоИку пре не иупи двадесетг и петв година. Светозарг Момчиловићг, кои е данасг срећнни отацг, и кои са свошмг врстномг женомг блажено-покоино и сагласно живи, говори и данасг јоштг сг великимг удоволвствомг о овомг путованго свомг по девоИку. Ш >гови пр1ателБИ слушаго га радо и весело, кадг нмг ову приповетку прича, и онда се сви у томе сагласе: да е Сремг земла какве подг небомг нема, да е то праввШ, дражестнБШ раа.

>сташши. мени остае само срамг, а оваи немогу ноднети. Мојои жеии препоручуемг, да одг остатка нашега имана мое поверител1> иамири, а Бога, мое пршсл1> и непрјител^ молимб , да мм мого смртв оиросте. Јоштб еданг мкнутг, и а самв на ономг свету. Кодимирг Ф р е н о а." Сви су 6 б ! ли упрепашћени, и свакШ е сажал-ћвао обштелгобл1>ногг несрећника. Шзгова удова жеаа