Podunavka Zemun

164

рје до дапаипгћга Дана за животт. грађанскШ безплодно остало. Између жестокогг душевногг потреса д1>лагоћега човека и мириога разположеиа читателн коему се исто дћланћ представла, постои тако несносна противностБ и такавг широк!. просторг лежи, да е читателк) тешко, а управо немогуће и помислити на какавг међусобнвШ савезг. Меј)у историчкнмг суб1>ктомг и читател1>мг остае нроломг, кои сву мог/ћносп. каквога сравнБИванд или употреблена нресеца , и у мЉсто да зада читателк) онаи лековитвт стра, кои гордо здравлћ опомин-ћ, наводи га само да одг чуда главомг ма'не. Мв1 сматрамо несретника као створенЂ неке стране врсте, коега крвв у жилама нетече исто онако као и иаша, и коега се волд непокорава онимг истимг правилама, коима се и паша покорава, — мм га сматрамо тако, премда е онг у ономе часу када е дћло учишо, а и онда када за исто трпи човекг као и ми што смо; судба н1>гова мало насг се коснлва, ерг да насг>се косне, потребна е тамна слутнн сличне опасности, а мб1 о личности таквоИ ни изг далека несанамо. ПоучаванЉ се са одношен1>мг губи, и тако истор1а, уместо да намг буде школа изображенн, мора се задоволБити лдномг заслугомг, кого е кодг нашега лгобопитства стекла. Узхтели намг више што 6б 1 ти и велику ц 1> лб свого постићи, бвЉе принуђена изабрати еданг одг ова два начина: или мора читатела довести у ону ватру, у коши се д1>лагоћа особа налази, или мора ова ладна бити онако, као што е читателБ. Н знамг, да су се наиболБи историци нов1ега вћка и древностШ, првога начина држали, и нреизреднимг представланћмг срдца свои читатела придобјали. Но оваи начинг незаконогг поступанд списателЂвогг, и повређуе двну слободу читагоћега света, коме припада властБ, да самг у суду седи; а уедио е то и повреда погранични права, ерг таи начинг принадлежи свобствено и исклгочително говорнику и п^снику. Нисателго истор^е само она8 друпи остае. Д-ђлагоћЈИ човЂкг мора ладанг 6 бпи , као што е читателБ, а то ће толико рећи, мн се морамо сг нбиме упознати пре д^ћланн н"ћговогг; мм га морамо видити не само онда када дћло извршуе, него и онда, када е наумш, да га изврши. Неизмћрио ВБ1ше намг е стало до ићговБ! мисл1и, него до нЂгови д1>ла, а јоштт> много више измт> 6 стало до извора исти миСЛ1И, него до посл^дица дћла. Испмтпваиа е површина Везува, да 6 бх се постанакг опш н1>говогг изтолковао; зашто се моралномо поавлешо манл позорностБ ноклана одг Физнчнога? Зашто се истимг начиномг немотри своНство и стан!, стварји, кое су таквогг човека окружавале пре него што ће се сакуплЂна у внутрености ићговоВ трудв зажећи? Снивача кои чудности лгоби, дражи башг чудностБ и особитостБ таквога поавленл; а принтелв истине тражи матерв изгубл^не ове деце. Онг е тражи у ненроменлБивомг строго човеческе душе, и у променлБивимг условјама, кол су « сг пола кг д1>ланго присилила, и међу овима паћи ће е зацело. Сада се већг неће зачудити када опази у истоа леи, у кошИ обмчно лековита била цветаго, да и отровна кукута ниче, — кадг мудростБ и будалаштину, порокг и добродћтелв заедно у е д н о ћ колевци нађе. Премда а ни едну одг ози кориспб кое душе-

слов1б изг таквогг поступка истор1е добива, овде у рачунг неузимамг, опетг зато има душеслов!е првенство збогг тога, што искоренгое свирЂпу поругу и горду безопасностБ, сг коима обБ1Чно неискушана управстоећа доброд^ћтелБ на падшу погледа; и што распростире благогг духа трпленп, безг коега се ни 6даиг бЉгунацг неповраћа, нити се икада законг са повредителћмг своимг помируе, и безг коега се н« една окужена частица дружтва одг коначне пожари неизбавла. Дали е имао и оваИ злочинацг, о комг ћу сада говорити, јоштг какво право на онога духа трпленл позвати се? Дали е заиста безг помоћи изгубгћнт, бно за т-ћло државе? — Нећу на иресуду читатела да натрчавамг. Наша благостБ му више непомаже, ерг 0111 е умр'о одг руке џелата — али разсецан1> леша нћгови порока поучиће може 6 бпи човечество, и — можно е даће и правицу. Крист1анг ВолФг 6 бш е синг едногг гостилника у некомг * * * скомг пред1>лу (кога нме прећутати морамо изг узрока, кои ће се касше изаснити), и будући му е отацг већг умр'о 6 бш , помагао е матери до свое двадесете године у домоводству. Посао е 6 бјо незнатанг, и ВолФг имао празнБ1 часова. Оиг е 6 бш 10 штб изг школе познатг као несташно дериште. Одрастле девоике тужиле су се на нћговг безобразлукг, а младежБ варошка обожавала в оштроуи1е нћгово. НаравБ бвшше му т1>ло пренебрегла. Н1>гова малена незнатна слика, коврчаста непр!атиа црна коса. плвоснатБШ носг и набубрена горна устна, код е осимг тога шштг чрезг еланг конбск Ш ударацг \ свомг правомЂ ноложешо поремећена, причипаваху му изгледг несносанг, кое е све женске одг нћга одвраћало и предметг ругана одг стране н-ћгоВБ1 другова бмло. Онг науми оно, што му е ускраћено, пркосомг задобБ1ти ; башг зато што га нису трпили, уврти себи у главу допасти се. Б б 10 е похотлвивг, а себе в ув1>равао да е зал1обл1 >нг. ДевоИче кое е изабрао злоставило га е; имао е иричине болги се, да су му сопериици сретши; али д "ћво0че е било сирото. Срдцв кое е при заклииашо н1>говомг безчувствено остало, можда ће се поклонима нћговима отворити; но и н *ћга самогг е оскудица тиштала, а суетно покушен4 да свого сполнишостб углади, прогута шштг и ово мало што е слабомг свошмг економшмг стекао. Мало л1знг а и невештг да бБ1 могао неуредну сермио свого у редг довести; одвећг гордг а и меканг да се одг досадашн1>га господара претвори у тежака, и тиме се обожаване слободе свое одрече, само му св едно средство указа — коега су се други илндама пре и носле н1>га болвомг срећомг лаћали — средство прнстоине крађе. Варошица е граничила са спаинском^ шумомг, онг постане потаинимг ловцемг, а изиосх ићгове крађе в^рно е доспћвао у руке лгобезници. Између Анкини лгобовника обш еи Робертг пекји шумарск10 ловацг. Оваи опази зарана првенс-тво, кое е издашностБ н1>говогг соперника надг ибиме предобвма, и лукаво иочне изтраживати нзворе тв промене. Сада се даде чешће ввђати кодг Сунца ово е бмо насловг гостилнице; вребагоће око нћгово пооштрено саревнован1 >мг и зависти, наскоро му одкрхе одкуда е новацг текао. Мало пре тога бша е