Podunavka Zemun

Брои 22.

У Земуну 28. К)л1а 1856.

Годииа I.

Оваи листг излази сваке Суботе, а цена му е па годипу 4 Форинта, на полу године 2 Форинта ср. безт. поштарине; поштанска тарса изнрси на 6 месецШ 30 кр. ср. Пренумерирати се може у Аустрш кодг сваке поште или познати наши скупителн или управо кодђ издавателд у плаћеннмг писмама, а у Кнежевини Србге у главноВ кнвижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редх 3 кр. ср.

ЗлочипацЂ збогг изгЈблЂпе чести. (Истинита п о в •& с т б , одт. Фридриха Шиллера), (СвршетакЂ.)

„Сада почнемг крозт. шуму бЂгати. Знао самв, да се шума четири нј >мачке мил1> кт> сћверу протеже и са гргжицомЂ земл1> с'удара. До подне самБ на душакт. б1 )Жао. Брзина б'ћгства уталожи ми грижу совЂсти; но ова се у толмко страшше враћала, у колико самБ већма и већма снагомг малаксавао. Илада ужасни ликова пролетаху краи мене и удараху ме као оштри ноже ш у прса. Сада ми остао страпнши изборБ, или животб пупг непрестаногБ стра' смртногг, илн насилпо самоубнЧство, а а самв морао бмрати. ПнсамБ имао срдца, да се самоубиствомт, св1зта опростим 'б, а ужасавао самв се одт, изгледа у и^ћму остатп. Тако притиснутг између изв^стнимг мукама живота и неизв1)стнпмг страшилома в г 1>чности, иемогућапг нити живиги нитг умрети, проведемг шестнИ сатг мога б1н'ства, еданг сатг пунг натученг мука, о какви»а ни еданг живг човекг причати пезгш. „У мислима и лагано — пошто самв и незнамћи шеширг на очи натукао, као да ћу се тиме оку мртве нарави непознатимг учинити, — неприм'ћтно самБ се упупо н-ћкомг ускомг стазомг, кон е крозг наитавнјк) честу водила — кадг ми наеданпутг н4ки опорБЈб заповедашћ1и гласг „Стои \" повиче. Гласг е бв!о сасвимг близу, моа разсениостБ и натученвШ шеширг нпсу ми допустили обзирати се. Подигнемг гла-

ву и смотримг н-ћкогг дивлЂгг човека са великомг чворновитомг ћуломг у руди, гди кг мени долази, Величине е 6 бш гигантске — барг се мени тако у првомг страху учинило — а лице му е бвио жућка -г сто-црне мулагске бое, одг кое е белина шкил^ћегг ока гадно одскакала. На м'ћсто полса 6 бш е опасанг двострукимг ужетомг преко н4ке зелене вунене хаЛБине, за коимг е 6 б 10 еданг широкш ножг кра0 пиштола задевенг. Узвикг се повтори и снажна мишица счепа ме. Гласг човечш стра ми е задао, но изгледг зликовца охрабри ме. У каквомг самв се станго налаз!о имао самБ прпчине нредг свакимг поштенимг човекдмг, али више не предг разбоиникомг уздрхт^ти, „„Тко сипроговори поавленћ. „„Теби равапг,^" одговоримг, „„ако си заиста онаб, на кога си наликг,^ „„Овамо нема иута. Шта имашг овдЂ тражити? лл ,,„А шта ти имашг овдћ ннтатирекнемг л упорно. „Онг ме нром-ћрн дванутг одг главе до пете. Чинило се, као да мого слику сд свошмг, и мо0 одговорг са мо!омг сликомг сравнгое — »»Ти говоришг опоро као какавг просвкг,"" рече наВпосл^ћ. „дМогуће е. То самв шшг до гоче 6б1о/" (