Podunavka Zemun

179

Гласг Камилловт. бвт е пр'штанг; зато при шестоб строФИ изчезне светлостћ на прозору и мала бела ручица подигне капант.; но чимђ певача позна, спусти опетг капакг. Ако та ручица и ше прозорг збогг гн^ва затворила, опеп. се могло пеко живо узбуђе†нестрпелвивости приметити. Камилло одпева шштђ две или три строФе; но боећи се, да небм на ладномт. вечерн1)мг воздуху назсбао, а можда и изг другогг узрока, заповеди арапииа, да кући возе. Текг што кући дође, обуче другу богато-украшену алвину, паслони се иа диванг и узме лимунаду. У таВ парг лупне неко на врата. „Слободно!- 4 повиче онг. „0, ти си Грицо! и „Н салв, господиие." „Иа еси л' што докучш? 44 „бсамБ, и то млого." „Кпко се зове она девоИчица?" „Цепи га. и „Колико има година?" „Седамнаестг." „Гди живи ?* 1 „Блнзу цркве пресвете д г ћве Мар1б." „Шта се говори о ибоВ ?"* „Добродћтелпа е и честна као покоИна Гризелда иоп госпођа. Живи сама сг отцемг, кои е узетг и слепг. Она га добро надгледа и негуе; изг куће врло редко излази, и велико е чудо дасмо е мм вечерасг сусрели. У осталомг има, као што кажу, лгобезника, кои ће е узети. и „Безг сумн'1) какавг корманошг или рибарг> 1 „То се незна, и ово е една таина, кого нисамБ могао дознати. Лгобезникг сг маскомг иа лицу кг ибои долази." „0!„Иначе е обученг као и други прости грађапи; али се за узрокг незна, зашто сг покривенимг лицемг долази." „Тб1 подбадашг мое лгобопитство Грицо! Ко0 е та0 соперникг мои?* 1, „Вашг соперникг, господине ?'•' „Дабогме. Зарг тв1 непонашг да ће та девобчи-г ца моа бБ1ти V „Опростите, господине! — Та е скоро иемогућно." „Немогућпо! — Иди! Тб1 си будала, Грицо! Кавиллу Кавалкантш н1е ништа немогућно!" „Ако сте тако увереии, господипе, то самБ безг свакогг изговрра будала; ио башг збогг тога судимг, да ће тешко ићи, што сте вн наиотм1 >1пи благородникг ллетачкји. Одг ваше саиности дете ће се то унлашити и »еће вамг смети у кућу доћц." ,,Што ми 10 каза, ше нимало иедотупацно; зато ти заповедамг, Грицо, да мп за сутра рибарске алвипе набавишг. „То ће извршено 6 бгги , господипе!" Сутра данг око подне заустави се сасвимг проета лађица на нреднвои части сг грбомг баронскимг кодг палате Форпасари, и некШ младићг усневши се иа степене уђе у авлно. „бли гоепо1ја блена кодг куће?" упвпа рнг еиогг одг служители. „бсте, господине," одговори шу ова0. И пошто служителБ овогг младогг чов§к$ у бс-

гато-украшепу салу доведе, остави га ту и оде у другу собу, да госпођи ави. Страпацг е оваи Французг, имао е одприлике 28 година, средн^гг стаса, лепогг и благородногг лица, црнв1 оч'по, тако исто и косе; лице му е напротивг тако бело, а кожа тако танка, да е више на женско изгледао. Обученг е 6 бш по наиновшр! парискоИ моди; у осталомг живг човекг, добарг играчг, лгобш е осимг свега Паризг, и да га н!е лгобавв у Мл^ткама задржавала, 6 бш 6 б 1 се одавно натрагг повратјо. Овамо е дошао изг лгобопитства сг пекимг посланствомг, Кадг е при некомг торжеству блену Форнасари младу у/овицу одг деветнаестг годииа сусрео баронг ђорђе Шиврг — ово е име 6б1Ло Францускогг овогг благородпика — тако е усиал+шг лгобави 6 бш , да в после неколико даиа пбои отишао и све изавш; а на неколико недела после видш е, да га и оца исто онако лгоби. блена 1Пе стар1егг имала надг собомг; па зато ше ни мислити могла, да браку н1>номг што на путг стати може. Али она шштг ше томе време опредћлити хтела, и чувала се, да околности н!ше барону неодкрје, знагоћи да бв1 неброеии н јнш лгобовници ђорђа на удвоВ позвали, а можда и кришомг вдачемг проболи. „Госпођа васг чека, господине, и рекне служителБ отворивши врата, крозг коа се у наиукрашешго собу улази. Представимо себи четвороуголну собу, кое е таваннца на подоб^е кубета, а дуварови црвенкастомг кадиФомг тапецирати. На ирозорима дугачке завесе одг исте бое спуштене су бше, и потоме е неап« светлостБ у соби бћ!ла. На више места висила су велика огледала сг прекраснпмг рамовима; на едномг црномг одг мермера асталу стаао е рдиђарг, коимг се и данг данасг госпе радо ките; сг друге опетг страие златне и сребрне мале статуе, вешто изреза-т не ствари одг слонове кости, вазе одг славногг Бепвенуто Челини и проча; но осимг срега лаВвећма се обчаравагоћн! изгледг ове младе госпе одликрвао. блена е бмла тамно бела, као што су обично шпанБОлке и талЈанке. Устне су п1н1 е одвећг црвене, а образи угасито црвеии — кои годб жели ову обчаравагоћу лепоту видити, мора у Мл^тке ићи и у палатц Санта Кроне за портре ^не младе у црно обучене госпе упБггати; на комг живопису два начална слова 6. К. стре. Прво, кцо гцто се лако погодпти може, блена означава. „Вб1 сте дакме господинг баронг1 -4 рекнр она јј пружи му руку. „Н самв , обожавапа мон !"'• одговори ђорђе и руку гоГј по.иобп; „Оћу да васг упнтамг, кадг ћете вашегг роба крал^мг учипити, каДг ћете оногг усрећити, кои садг пепрестапо муке трпц. и „А то у мало поетичнм ррчи значи: Кадг ће блена Форцасари бароцица Шпврг бмти?** „Нека е тако, као што вм оћете, но н остаемг нри првор мдјои идеи! — Доста, лгобезиа блена, кадг бм вм мени на пмтанћ одговорили: Скоро! то бм ц опда наивеђу радостБ у дуцш М010И сиећао!" „Н с§ колебамг! врло се колебамг!!" одговорц она сг посмевателнимг смешеп1>мг, ? ,Вм се колебате!* 1, повиче ђорђе дркћући.