Podunavka Zemun

182

номђ . — МладмИ Бепо одрастао е подг надзиран1еиг старчевимг; но доцше, кадв е старацг одт. тежки послова и млоги рана узетт. био, Бепо остане безг надзиран1н, и нЂгова смелоств и одважноств могла га е н на добро и на зло навести. Да е којомг срећомг и доцтпе надзиратела имао, онТ) бв! на правиИ и честпнИ путг управлЂнг бмо; но случаН или судба на противно га нанеде. Мм кажемо зато судба, што га е свакндашнвји и о 6 ичнбш догађаИ на овако злочппство навео. Бепо нађе едномг кодб некадаппН) нћгове .шбезне некогт. богатогг племића; да ше тако ватрепг

бмо, онђ бв! се за она8 парг и уклонити могао, али распал1)нг хтео е впкати, но кадг впди претшо одг служителз, уклони се некако. Таи данг првБ1И путв га е нагошо, да на освету мб 1 сли , али на авпу и честну освету. Онг оде сутра данг н^говомг сопериику и позове га на удвоВ. Племићг држећи га за луду наложи служителћима, да га наполђ избаце- Тогг часа усели му се неизгладима мрзостБ према свима племићима н богатирцпма, Тогг часа постане страовити разбобшшг. (Иродужеи^ слћдуе.)

Сремске чертоце.

Има више извора, изг кои се пов -ћстница старосремска вадити може, и ко бм све на таВ предметг спадагоће кнБиге сакуп10, прочпто и валане доказе, кои се у нБима налазе, у едно сложк), таи бм заиста д -ћло Фале вредно изврш1о и крозг то обштепов1>стничку науку знатно умножјо. Бмт ће прилике у нашемг листу о истима пзворима кого речцу пробеседнти, за сада обраћамо позорпостБ наши читатела на старосремскш нред1мг, те ћемо на кратко оне вароши напомеиути, кое су негда сремску землго украшавале. У 21. брого нашега листа бмо е већг говорг о Сирм1уму граду, кои бмаше не само главна варошБ Срема, но и римскога Илирика. Осимг тога Сирм!ума налазимо изв-ћстпе траге и други градова по староме Срему, кои е ширш просторг него што га данасг имаде заузимао и у себи јоштг и оне предћле садржавао, кои се бродскомг граничасркомг регементомг ц осечкомг (веровитнчкомг) вармеђомг сада називлго. На овоме широкоме нростору лежали су, почемнш Ш броати са истока, ови градови. „Тиурунумг," на високоме нолга дананшЂга Земуна станЈ5нг, пружао се одг дунавске обале до ближЈи села, коа се данасг зову Батапица и Угриновци. Оваи е градг за Ригалане важапг тога ради бмо, што су одтуда воиску и изсел^нике на Дунаву у долн^ пред+)ле одправлали, и трговину на далеко водити ногли. Где се дапасг село Вобка налази, дакле близу Таурунума, лежало е место звано „ИдимнЈо." Варошђ ,.Бассанумг ч или како неки пишу „Бас(манумг^ стаала е на прострапоме атару, кои данасг на село ,,11етровчпћг" : звано спада. Ову варошБ Басеанумг да сада непроменемо са другомг ближнБОмг вароши, коа се звала „Бассјана" и лежала е на прортору између данаишБи села Крадћвци и Добринци. 0 овоИ „Барсјаин" зна се, да е већг првога столећа после Христа епископску столицу имала. За Басс1апомг след10 е градт> „Таррумг, 4 коИ е изме!)у дашиинћ Ру»?р и Митровице лежао, и о коме мађарска иов^стница говори нрилнкрмг чрезг иалатина (падворнпкп) Радовапа 1057. л1>та прсле Хрпста осиоване ајЈХимандрје (абацје), коз е рвртоме Митру му^

ченику, родомг изг Тарса у Срему бившему, посвећена бмла. „СирмЈумг," главна целога Илирикума варошБ, кого црквена пов!>стница матеромг и првомг надг другимг панонскимг (плирскимг) црквама зове, пружао се затимг одг данашн1> Митровице до Фрушке горе и заузимао е, како е већг у21. брого овога листа казано, просгорг одг нетг обични мила. Близу Снрмјума налазЈо се градг „БудалЈа" у околини онога села, кое се данасг Манђелосг зове. „Спанета" варонњ сталла е, где се у наше време место Ердевикг налази, а некчи градг „Улмосг" тамо е бмо, где сада варошицу Товарникг впђамо. Бмла е затимг у данашнвои бродскои краини нрва знатнп! варонњ за онда „Салдисг" на ономе месту, где сада село Солаии стои. За овомг варопш следила е „Басилена," о кчноВ се зна, да е предћлБ даиаши ^га села Оролика заузимала. „Цибалисг," после „Бубалисг," те сг времеиомг ,,Палина" зваца варошв туде е бмла, где данапшБи Винковци стое, и имала е столицу епискоиску, ком су Јоштг учецици сами апостола, именно Епенетг и Аидроиикг, утемелђиди бвии. Кодг овр варрши бмла е такођерг она решителна бмтка, у слћдству кое царг Константииг великји, пошго свога у владн друга, но ееби протцвна Лмкпна побћди, госиодство надг римркимг државама у Европи коначно задоб1е. Овов су се по6 !)ди сви Христаии толико вшне радовали што е Ликииг ЦБШвг гонителБ и неублажимми душманг бмо (356. росле Христа). Више Цибалиса иалазимо царошв значениту „Мурса" на ономе месту, где данасг долна осечка варонљ стои, за овомг „Дјакумг" пли , Цертирг," данаџшБЈа јтјаковарг, затимг „Гуркумг," где се данасг село бродске краине Гарчинг звано види, после Гарчина следила е варошБ „МарсонЈа" или дананнњш Бродг. Но да се кг Дунаву вратимо. Прво до Таурунума, данаишћга Земуна, место бмлр е нека „Бургена ," где ре данасг срло варадинске кравне Цови Баиовци налаз1|. Бургрномг следјо е „Ритјумг" или данацјнбш Сланкамепг ; нрсле ,.Лкумннкумг" н „Кузумг," или данашнБЈи Варадинг градг, нменно е „Акумннкуиг" тудрбвш, где дацасг варадинскЈн горнви! гра^г стои,