Podunavka Zemun

БроИ 24.

У Земуну 11. Августа 1856.

Годтша I.

Оваи лигхђ излази гваке Суботе, а цена му к на годииу 4 Форинта, на иолу године 2 Форинта ср. безт, поштарине; поштанска такса износи па 6 | 1есеш'В 30 кр. гр. Пренумерирати се може у Аустрш кодт. сваке поште или познати нагаи скупителн или упрано кодђ издаватела у плаћенммг писмала, а у Кнежевипи Србје у главнои кнБижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редт. 3 кр, ср.

Ц р в е п а м а с к а, (Свршегакг.)

Онг е међутимг осгао у пр'штел[зству са старцеиЂ и Пепитомг. Н^гова братинска наклоноств преиа овои девоичици расгла е одђ дана на данг све већма, тако, да го намисли наипосле за жену узети. Саио се збогг н1> понекадг кано, што се е на овако гадно д1зло опред4лш. Онт> се плашш одт> нравичпости БожЈе! Онг е често говор1о, да небо никако дозволити неће свезу изиеђу невиности и невалнлства. Огп» се хтео оканути гадногв овогђ д^ла, али све бадава! Пропастк е бнла врло стрмена, а онђ се већг на путу нашао; притомг е непрестано — као што е и Пеиити за разбоинике казивао за крвлго чезнуо! Онг е зато са женидбомг одлагао и заклгочш е, да после смрти старчеве мачг свои у море баци, да се сг Пепитомг венча и у удал1)нвти пред1злг оде, гди јоштг страовито н1>гово име допрло н1е. Оепита ше могла о невалалству нћговомг знатџ потоме, П1то скоро нити е кудг излазила, нити когг шшавала. Ренцо е увекг сг маскомг долазш; да непакг девоика збогг тога што посумнала, каже јои д» онг зато сг маскомг долази, што таинимг начиноиг есцапг протуруе, па збогг тога ше раДЂ да га вознаду. Девоичица му све ово веровала. Ношто су се дуже о свачемЂ разговарали, опрости се Бено сђ ПепитомЂ и изи!)е изђ куће, освр-

ћући се на све стране и смотрено гледагоћи , да га ЈПе когодб приметш и вид1о. КадЂ Ренцо спази некогг маскиратогг човека, наеданпутг застане; но и онаи то учини. Да бм и дал^ћ у вид10, шта оваи намерава, по])е опетг; по непознатми све за нвимг. Бепо на едаппутг стаие нредг н4га и упБ1та га: „Шта ћете ВБ1 самномЂ?^ „Пишта." „ А штр идете замномг? а „т „ Вм. а „Вџ ре меце ништа нетичете.^ „Онда идите вашимг путеиг \ а „Сђ каквимг правомг вв1 то мени говорнте? }{ мислимг, да е путг колико моД, толико и вашг." „ Вм сте шшоиг." „Шта се то васг тпче ?" „Ништа ме се нетиче, ако се сђ вама у далвј# разговорЂ неуиустимг; но немоИте заборавити, што ћу вамг рећи : иемоите замномЂ ићи, и немоите распитивати ко 1 самБ, одкуда долазимЂ и куда идемг! ерг тежко вама ако то учините}" Па то се разбоиникЂ брзо удали, скочи у малБ1|г чамацЂ и иокраи неброенБ! ла1)ица странпутицомЂ одплови; затимЂ скипе маску и огргачЂ ца се опетг на