Podunavka Zemun

197

ЈОсћу обузвта, тихо теши и у толИко оснажи, да тешкоме боду одолети и по томе опоравлћна на крили надежде пр^нтне кг небу узлетити може. Бшо е у осталоме Поковнику текг 35 година и бшо е неоЖенћнг; КоИ га лично познаваше, хвале икову добрУј Кротку наравв, нћгову учтивостБ, лмбезностк и дарежлвИвостБ спрамт> сиротииви, родителви пакг н-ћгови, ини сродници и ирЈнтелБи оплакиваго га, што е 10штт> младг, зеленг, у цвету живота свога сишао и хладна недра гроба. Саран4нг « на ововарошкоме гроблга у особитои гробници, одкуда ће истатци, како чуемо, до после у обшту гробницу, кога породица на нћноме добру у Банату притнжава, пренешени бнти, Лака му садг землБица бшла! — Новине су намг већг ивиле за наше пред^ле важну в-ћстБ, да е Шјгово Величество нашг милостивмВ Царг допустш и Одобрјо, да се к же .тћзница изг МађарсКе крОзг Славон1в амо до Земуна градити може. Она ће ово име водити: „Источна желћзница Цара Франца 1осиФа", и бБ1ће :скопчана сг ономт> желћзницомг, кога турска влада одг Цариграда до Неограда намерава градити. Сг наше стране Склошгћно е већг дружтво, састаеће се изт. Мађарски Велможа и знатни повчани иоди, ово е потребна средства на^авило, те по налогу истога врегледага землћмери предћле.У овоме дакле послу походк) насг е ови дана и застушшкгреченога д^ужтва, господннг ГраФг Зичи, иужг хвал4нг збогг особите ревности, вештине и науке на иолм народна домостроителства и обште радиносги, и пошто « варошБ и нћну ©колину обишао и сва на предметг СвоД епадагоћа сматрана скончао, одпутовао е онг опетг далћ. Можемо се садг надати, да ће се до скоро д-ћло желћзнице живостно предузети, и мб 1 нећемо пропустити, да у свое време наше читателћ о напредку истога потанћ не извћстимо. — Ови се е дана' неко смешно неспоразумленћ у едноИ овдашиоб кавани догодило. Издавателв овога листа дође после подне у исту кавану, да едну каву попие, текг што е сео, приближн му се еданг туђинацг, кои му покаже листг арт1е, ка кому е нека обнва наштампана била, и затимг га запита истии, колико 6 б 1 за шгампанћ сличнп' обнва' овде платити морао. Буде му одговорено, да се погруди у штампарш, гди ће иу издавателБ на нЈзгово питанћ точно изасненћ дати. Туђинацг се удали сг обечанћмг, да ће до после у печатшо доћи. Не далеко одг издаватела сед10 е кодг другогг астала некиАучигелБ играна Г . . . ., кои е лгобопБ1тно слушао, шго се иностранацг и издавателв разговараго, но почем све нје разумети иогао,' прпступи после, кадг се иностранацг већг уклонш 6 бјо кг издавагелго и запита га овако: „Господине, и васг молимг, да ми кажете, шта тав туђинацг хоће?" „Жели, да му се кодг мене неке обнве штампаго." „Шта? обаве? То е онг шчно танцмсисторг, кои намерава овде поучаван-ћ у игри давати. Хмг, хмг, то ће бнти мучанг посао, пошто се н већг овде налазимг." Оде затпмг Г . . . на ону страну каване, где се е туђинацг Јоштг бавио, лепо га е иоздравпо и овако »у говорио: „Господине, чуемг, да ћете облве дати шгампати, што памеру имате, овде ваша покушени чиниш. Морамг вамг тога ради прим-ћтити, да ћете по спои прплици слабогг напредка амати, ербо самк п болћ и бо.тћ куће већг задобш и зато 6 бд иалг нринтелБСки сав-ћтг дао, да се камо далћ огледате." Ту-

ђинацг иашему танцмаВстору хладокрвно одговори: „То ие ие плаши, што ми кажете, гди самг годг бно до данасг, све самг 10штг потукао." На ове речи упре Г . . . очи зачуђено у ииостранца и запита га: „Молимг покорно, зарг вн нисте танцмаисторг?" „Н, танцмаВсторг?" рекие му оваИ, „опростите, и самБ изтребителБ пацова." Около стоећи, кадг су ово чули, смеали су се, Г . . . пакг остави каФану сг угћхомг, да му изтребителв пацова' неће опасанг саперникг при игранго бнти.

ТИХИ ПРШТНИ РАЗГОВОРИ. бракг и Петакт.. бракг. Шта пишу новине, Петаче? Петакг. Ти знашг, да н новине одавно већг нечитаиг. 6 р а к г. Па зашто Ш не читашг ? Петакг. Досадило ми се већг слушати, када бн самг годг лгодима преповедао, шта самв у новина читао, да ми непрестано говоре: лажешг.

бракг. Што то тако тумараго лгоди по сокацима, Петаче? Петакг. Хмг, зарг незнашг, браче, да е умро едакг богатошг. бракг. Знамг, па шта ако е и умро. Петакг. Треба да знашг и то, браче, да при таковомг случаго неки лгоди, што 'но веле, о свадби, а неки о брадви раде. бракг. Е, кадг е то тако, мораго одг садг богатири добро пазити, у комг мћсту и како да умиру.

КОРЕСПОНДЕНЦМ УРЕДИИЧЕСТВА. Господину А . . . у Б. Пигате насг у вашему писму одг 19. о. м. зашто одг некогг времена у нашему лисгу ликова већг слабје саобштавамо? На ово вамг укратко одговарамо: Дрлини каквагодг подг именомг ликова' несмемо издавати, шго намг то не допушта уро!)ено намг почптанћ спроћу читагоћему србскоме свету, кому збилл сг добро начертаиимг и вкусно изрезанимг ликовима угодити желимо; издаванћ пакг оваковихг оа> великимг е трошковима скопчано, кое ми за садг носити неможемо, ербо мални е шштг брои предплатителн „Подунавке," и новчана помоћв, кои намг одг нби долази, не износи ни толико, да бн сг нвомг штампарске трошкове пуно намирити, а камоли веште умћтнике, какве свакШ ликг изискуе, сходно наградити могли. Мн дакле са знатнимг жертвама до данасг издаемо нашг листг и, пошто намг се брои предплатитела буде умножао, надокнадитћемо недостатакг у ликовима радо и весело. Ништа не ман^ћ и садг, у колико намг то наше силе допуштаго, даемо и даватћемо поедине ликове и образце, те мислимо, да ће овв искрено изнсненћ признано бнти. Здрави намг остали. Господину Б . . . у К. Новце предплатне, кое сте намг преко господара М. послали, примили смо подпуно и умолнвамо Васг, да и одг други предплатителн, кое вашои околини имамо — списакг нбиови имена изручитће Вамг господинг Л . . аиг, кому смо га предали — на дугу стоеће новце сакупите и ове што скор^е намг пошлћте. Доста дуго и већг чекамо, и ако намг не плаге, то ће имг бракг и Петакг а Вб1 знате, да су они кадкадг подебели — првомг приликомг едну лепу басну изпреповедати. Сг Богомг, господине, и примите нашу тонлу хвалу на великодушноме труду, коега насг удостонвате.

ОБЗНАНВ ОДЂ СТРАИЕ УЧРЕДИЧЕСТВА. Збогг празнована неделћ одложисмо издаваЕгћ нашегг листа на другш данг, што до знанн наши читатела сг тимг додаткомг ставламо, да ћемо одсада на место у недедго Подунавку свакогг Четвртка издавати. У поедине листове стражпћ Подунавке (бр. 25.) увукла се на страни 196., именно у трећемг реду одг доле штампарска погрешка, почемг онде речБ „после" стои на иесто речи : „пре," кое нека читателБа поправити изволе.