Podunavka Zemun

196

смртв своИ вдадателБСК111 печатг. На свакомт. атому читамг и безнадежднмИ надписг: Прошло е! Едвинђ. А зашто не бмло е? Нека е башг и свакШ гласакг смртна ићсма коега блаженства — онб е и п^ћсанЂ свуда налазеће се лгобави — Волма-

ре, подт. овомт. самБ липомђ ^првмИ путт. мого 10лку полгобјо. В о л м а р т>. (Нагло одлазећи) Младии човћче! Иодтј томђ самБ липомђ Лауру мого изгуб^о. (нревео i. хаџићг.)

0 в р е м е н у. II.

Стари грчки мудраци, почемши одг Питагораса, кои е првБШ свое ученике у едно коло сазвао, те сб иБима подг еднимг кровомт. живјо, 6 бјли су крозг разна свои мн'ћна на више странка разделћни, кое су за себе поедине школе сачинавале и одб дотични следбеника прилЈжио посћћавано бБие. Тако н. п. Киници вођени Кратесомг, Академици подђ Платономђ , Перипатетици АристотелесомЂ подучавани, ЕшкуреИци одђ свога учителл Епикура тако названи и т. д., имали су у Атини и по другимЂ варошима лепе, тихе, простране свое стане, ове краснимЂ баштама окружене, где су боравнли и време провели у дубокоме мишленго о Богу, о души, о небу, о землБи, рећго, о свимђ важншмЂ предметима, кои умЂ и срце човеЧ1е занимаго. Да намЂ е Алексаидр1Иска кнБижница сачувана остала, ово наввелнчествеше заведенћ изђ старога в^зка, кое су негда Птоломеици, докђ су надЂ Египтомђ владали, основали 6б 1 ли , и кое е, на више палата по Александрш граду разређено, у себи до иодругЂ милшна разноврстни рукописа садржазало: то 6 б 1 ми заиста опазили, да су стари грчки мудраци млоге кнБиге пнсали и у нбима плодђ свое свестраие науке свету обширно разлагали. Но ФанатисмомЂ т. е. верозаконскомЂ занешеносћу Арапа и — христанБски тобоже Несторјана 6 б 1 учин1>но, да се е по Александрш жарило, палило, све разоравало (шестога столећа после Христа) те тако е хвал1ша кнБИжница онда у пламену огрезнула, и прождрлвива ватра прогута хилндугодишнћ труде човеч^ умпе марлБивости. КрозЂ шестЂ неделн ложили су и нодпалБивали варвари алексапдршска купалишта са рукописима, чега ради ми, размишлагоћи, да се е потомство томђ немиломђ приликомЂ ненакиоднмога изгубитка дотакнуло, сада жалимо на лгодске страсти, кое су тако силне бБие, да су писапу, нами и нашимЂ наследницима намеггћну речБ за увекЂ уништожиле, те траге старе повћстнице и душевне стечевмне стар^ега в1>ка већомЂ страномЂ избрнсале. Срећа е за насЂ што е време преписе разни кнвига, кое су онда всћЂ по свету разсуте бБ1ле, понешто поштедило, те изђ ови остатака (валд намЂ исте као светин!» сматрати) виђамо и уверавамо се сада, да су едари грчки мудраци кратке живота часе добро употребливали и по томе широко наука пол1з млогимђ лепимЂ и свинимђ мислима украсили. 0 Александру македонскоме (великилЂ су га већЂ и савремешЈци звали, и живјо е одђ лћта 356—323. пре Христа) пишу и преповедаго наиЂ, да му е доста бшо, два до три сата ноћу спавати; и када бн онђ одђ воени и ини државнп послова понешто опо-

чинуо, то му е онда наимил1н бвЈла забава: са мудролгобцима, ићсмотворцима, ум1>тницима, имено са живописцима и киподћлцима, са звездознанцима, речго са оштроумнимЂ ученимЂ лгодима време у разговору провести и НБИма питана предлагати, на коа су они одговоре давали, одкуда е опђ науку за себе цршо. АлексаидерЂ гие дуго живш (33 год.), но велика е д1)Ла почшпо, и то јшмђ служи за доказЂ, да е са времеиомЂ паметно разполагаги знао. Када е истни АлександерЂ своме учителго ивоспитателго Аристотелу тридесетЂ и више сандука напуићни са разнимЂ животинлма и другимЂ редкимв стварима изђ АзЈе послао бмо, да ихђ оваи нрегледа, опмше и у природнои повћстници реда и имеиа имђ даде, буде АристотелесЂ овимђ посломђ тако заузетЂ, да е себи саиакЂ узкраћивао и пеуморно рад10, докле посао шв свршјо. Начела' мудраца Аристотела владала су дуже одђ хиладу годииа по христанскимђ школама, изђ чега е видити , да му е време, коимђ се на обшту иолзу тако штедлвиво служм, неувеле вепце допринело. Одђ Сократа, кога е прорицалиште делфШско (оракулг) иаимудрјилт. за онда назвало, зна се, да е дашо по сокаци вароши Атине одао и са лгодима сваке врсте обхођена имао, те ш подучавао, што и како да раде, да имђ нбшвђ трудЂ плодомђ уроди. У вече седш бв1 СократесЂ доникле ноћи са прјателБИма при вечери и сђ НБИма се разговарао о разнимт. занимателнимЂ предметмма, затимЂ бм легао и зарана оиетЂ устаао, те подучавапћ свое чрезт. жива уста изт. нова паставлло. Сократу е дакле време оно благо бмло, на кое се е Лаком1о, и овоие ако се тако изразитн смемо леноме лакомству има светЂ благодарити, што су се већв онда вмсоке, чисте, креике мисли о Богу и о безсмртности душе човечћ у племенитјл срца прелевале. Исшо е у осталоме СократЂ, таП иезаборавл1)Нми учителБ п управо благодћтеш човечеств;:, чашу огровомЂ иапунћиу, кого су му душмани наточили бнли, л'ћта 400. пре Христа. ДемостеиЂ првмИ е бесћдникЂ у свое време (385. г. пре Христа) не само у Атини него и у осталоД Гренји бмо. Нћга се е Филиггб , отацЂ Александра великога, више планпо него целе проти†себе наоружане Грчке. Свонмђ бесћдама, кое су као грмлнвина ориле се и слушател^ћ безЂ разлике силно потресале, разбуђивао е оиђ Атинце, да < ни Филипу, кои е намеравао Грешго подармитии нћнимЂ верховпммђ вождомђ себе учинити, одпора даду, те обштенародну слободу одђ ићгови лукави наиадаиа обране, Таи дакле ДемосгенЂ, у свошИ младости везаиа езн-