Podunavka Zemun

203

„Господару ћиро Танкобрче, л новаца немамг, цо ако ми се обвежете, да ћете ми 50 тадира за моИ трудг дати, то ћу господару Пантелш, кога светт. еапунџјомт. зове и коб е моИ ако добрБШ пр1ателБ, говорити, да вамг — 200 талира позаими. В б 1 видите, да самт> радг помоћи Вамг. ОваВ одговорг за ћудо се слагао са одговоромЂ, когг е ћира одђ господара Пантел1е већг добш и зато 01п> каже чифуту Лкову: „Мислимг, даЈвБТ, Лкове, са господаромг Пантелшмг у еданг рогг дувате, и зато говорите као изг едни уста. То е заиста прии^рг лепе слоге, код се иа саме џепове протеже, и зато ће вредно 6б 1 ти сва та свету обавити, да иотомство са удивлен^мг слуша, како су се едномг Лковг и Пантелш срдечно лшбили и — кесу сг новци томо грлилн. Сг — Богомг, господару Нкове." Одг Лкова оде ћира до некогг чифутине Хавакука. за кога се знало, да е пунг новчина, те да ше.дукате издае и пуне прима, Када е ћира овоме нзговорш, што му е на срдцу лежало, рекне му господарг Хавакукг на турски: да — србски незна. Изг неспоразумл^шг дакле, или бол^ћ речи, збогг неј знана турскогг езика сг едне а србскогг сг друге | стране — одступи ћира, да камо дал1> полаштице се(5и тражи. Ахг, узкликне ћира, кадг е већг на сокаку 6 бш, | садг знамг, куда ћу ићи. Да, да, идемг до госпо! дару Шиалцмана, оиг е ноштенг, великодушанг Немацг, ири новцу се налази како лгоди говоре, и ту ми не| иоже Фалити. Како рече, тако учини. Господарг ШмалцI ианг ирими ћиру весма лепо, понуди лу столицу, и кадг ћира у красноме немачкоме слогу, когг е изг ј набновш романа сг великомг мукомв себи набавш, I свое захтеван 1 ]) изрази, доб1е одг госнодара Шмалциана ован одговорг: „Будите уверени, господару ћиро, да 6 бт вамг изг свегг срдца дао , што и колико годг желите, но на иесрећу уложш самв све мое новце у — шпаиБске акше , ове садг збогг буне , кол ; у ШпанБскоИ влада, падаго и боимг се већг банкро| та, тако , да одг више времена изгледамг , небБ1 ли ; самг гдигодг кога нашао, кои 6 б 1 тако добарг 6 бш и I иени кого хилндицу позаимш, да се барг сг нвима поI нешто окрпимг." Заклгочи господарг Шмалцманг свого беседу тиме, што господару ћири са наитоплмомг

искреносћу желлше — добарг данг. На ово се ћира поћеше по глави и оде како е дошао — сг голомђ шакомг. Сгане затимг ћира предг кућомг господара ПфеФерминца , [за кога се говорило, да покрав новаца превећг милостиво срдце имаде, опетг рамишишллти камо 6б1 садг? Напоследку оде у кућу реченога господара, кои га такођерг улгодно прими и позорно саслуша. Кадг е ћира изгошрш, закашл^ се иало господарг ПФеФерминцг, тури руке у џепг — ћира 6 б 1 се обрадовао, кадг е ово опазш, ербо е мислш, да ће господарг ПфеФерминцг своВ брифташг (листницу) извадити и банке одма изброати — дакле тури како већг казасмо, господарг Пфеферминцг руку у џепг, стаде нешто амо тамо копати у н4му и затимг извади на велико удивлен1з ћире нашега — бурмутицу, отвори го и рекне му: „изволите господару ћиро." Бадава бБ1 ћира казао, да онг прашна дувана не обичае у носг своВ трпати, господарг Пфеферминцг примора га , да барг нешто мало (еданг прстоветг) узме, што ћира напоследку, да му се не замери и учини. Како е пра у носг увукао, одма е страовитоасно закинуо, иа кое му господарг ПфвФерминцг лгабко смешећг се рекне : „Богг вамг помого , господару ћиро!" И ово бБио рЂшенћ на молбу, кого е ћира господару ПфеФерминцу тако красно-речиво предложш 6 бјо. Ахг, нема ти ни кодг Немаца помоћи, лдиковао 6 б 1 тихимг гласомг ћира, кадг е опетг на сокаку 6 бш, гди е часг у ведро небо, часг на землго гледао, те ноге по калдруми вукао и ме1)у зубима неку песмицу мрмлао, коша е таи почетакг : Шетамг ти се горе доле И помало дремамх, Ф Управо ме срдце боле Што новаца немамг, и т. д. Затииг ћира, да 6 б 1 ц-ћлв свого постигао, обишао е изнова шштг више кућа , т. е. хиладаре амо тамо безг разлике народности, молш е, говорш е, али нигде ше ни едне паре измамш. То му се напоследку срдца иревећг косне, те врати се што Немацг каже са дугачкимг носомг кући , гди бв1 на клупчицу сео и сђ уздисаима, изг дублБине прса ва|)енима , себе понешто блажш. Гекне по томе доста тужнимг гла -г сомг, да су га комш1е чути могди: то су ти кубуре.

[Свршетакт. сл^ћдуе.]

Скеидербегг, (Пов-ћстничка черта.)

ђорђе (по народнБов песми ГОре) КастрштЂ (Каетрјота, КастрЈотићЂ) 6 бш е великш банЂ или ти јсниз б Арбанске земл г ћ, и нЂгово име шштг и данасг народг по Арбатни слави пошто е већЂ 389 година протекло, одкада е ГОре оваи светЂ оставш. Арбаиаси (Турци и Христ1нни) леие песме о н г ћму имаду, исто тако и Далматинци о нћму често певаго и зато е вредно, име мужа обнавлати, ко& 6 у свое време

велика д1;ла чишо, те за веру христшнску крвБ свои проливао. — Ббш е ГОре наимла!)ш сбшђ баиа арбанскогр 1ве Кастр1отића н Воисаве, коа е бБ1ла кћи крала бугарскога. Мати е о нћму, докђ га е у сво1о0 утроби носила, чудно санала, и оваи санЂ описуе народна песма овако: Санакг сиила Воисава кралћица Верна лшба крала одђ Епира