Podunavka Zemun

234

н4иу предвозв^стила сражена, непопатна освоенл, и ув4нчала гордо чело нћгово круномг. И кадт> га е маика дома вратившегг се питала : зашто онђ воле живити и дивјои пистинби него у кругу сродства, гордни одговараше младићг, развлаћећи устне са смФхомт. презренл: „ербо е тамо родг слободанг.® Тако е пролазила прва младоств {јорђева. Мало поздн1е немирнмИ и независнни духг нћговт. побуди га, да предузме трговину са свинама, премда иикакви новаца имао ше. Срећа га послужи у двадесетоИ години; онђ буде доста богагв за ратара. Но богатство беЗЂ слободе онг презирао. „Н ове новце само у толико почитуемЂ у колико ш скоримг за оружје и олово променути узмогу," одговор1о е онг свомђ старомг отцу Петрошго, кои га нуђаше, да се у будуће болвма са Турцима, одг кои нБихова судба з&виси, пази. II. Зими с'вечера еданпутг седила е цела родбина у низкои колебици, жене су преле око едне трапезе, надт. којомх е жижакг о греди обешенг тиндо, и остале части собе осветлавао, а мужки су плугг превртали и оправлали. Узђ едант. ћошакг опњишта седш е старвш Петрон1е, као што е обичаи 6бш, и пћвао благогласно узг гусле стару едну народну пЂсму, коа е славила подвиге негдаши^ Србје. Иа еданпутг отворе се врата и на прагу покаже се човћкг стаса високогв, бупду « олрнуп ип лећа, шеншрЂ са широкимЂ ободомЂ имао на глави, и пре нег што с прага ступи, гледаше напол^ лево и десно, и кадЂ се ув1>ри, да нема никога за нбимђ , уђе унутра, загвори врата, о код се одупре леђама, у еднои руци лтаганЂ, другу држећи на едномЂ одђ пиштолд задевенн за понсђ одђ коже. „ђорђе! жалостнни сине! шта е теби?" повиче старацЂ, ширећи дрктагоћа рамена кђ сину свомђ. „Л самБ убш едногЂ Турчина," одговори оваи одважно. „Тежко мени, жалостници," повкче оиезнан4на мати, и склопивши руке ваше : „Господи помилуи дете мое I" „КадЂ самБ се враћао изђ Шипровага у Вишевце," настави Јјорђе, ,;врагЂ нанесе агу некогЂ лничарскогЂ, онђ е 6 бш на конк>, а а пешке : „ПасЂ каурскЈи, натрагЂ," повиче ти онђ, „и капу доле предЂ твоимђ господаромЂ." Л повучемЂ шеширЂ већма на главу, и ни ока доле. Онђ потегне пиштолћмЂ на мене, а а, видишђ овимђ, размрскао му главу. СадЂ нема мени више овде станка, но а идемЂ у гору кђ браћи у аидуке. А ако те, отацЂ, мене ради буду гонили Турци, л ћу доћи, па ћу се предати." „ПроклетЂ 6 бш кои се вратш," изђ гласа повиче отацЂ, „б '1 )жи, нештастнБШ сине, Богђ ти у помоћи." У овомђ магновенго чуе се, да ићко тапче око куће куца већЂ и на врата! СтарацЂ са свогђ седишта потегне кђ постелви, тргне за сламачу, извуче изђ н 1> шару и стане уЗЂ сина. Лгади оружани са косама купе се около нби , а у истбш парЂ мати са трепленЈзмЂ очадна счепа дуго некако држал$ и гвожђе са обе стране оштро, изђ

сламе, кошмђ е 6 бтло ув1ено, изв!е, и са очима управо на мужа и сина укоченимЂ преко главе нбихове слабимЂ своимђ рукама држаше копл^. Смртна тишина владала е за н4ко магновенћ, кое е доволбно 6 бјло за изразити ово позорЉ пуно страоге. Одђ ови ниеданЂ живђ ти се непредаде, у нбиховомђ погледу видити е одважностБ, кого устне иеизражаваго. Зачуе се друго, полче куцанЉ на врати. „МорамЂ л томе краи учинити," рече 1 )орђе, сђ атаганомЂ у зуби, пиштол^мђ у руци тргне врата кђ себи и стане на прагв. Млада една д1>вица устреми се у средину собе. „0, спасителго мои, будите благословени, л проговори мати падагоћи на колена. „П самБ, браћо, а твоа заручница, гоначе 1јорђе! л „блице, сладка моа 6лице! а рекне младми ова8 чов^кђ, и притисне го са лгобави ивливомђ кђ срдцу. „П самБ изчекивала да дођешЂ, видила самБ те, где си ушао Вб ! остали," настави она, „небоите се ништа : мои отацв и браћа моа засћли су на краго села, на знакЂ еданЂ уреченвЈИ наши ће сусћда дознати ириближен1> Турака, и васЂ ће о томе на време изв^стити." „Б4жи, сине моИ, докђ е овде јоштђ за тебе сигурио; одлази, ђод1;е!" дода старацЂ са важношћу н -ђкомЂ. „Лдно и жалостно дете мое! НебомЂ те иреклин1шђ : бћжи!" заеца мати са молећимЂ гласомЂ руке Јк сгшгћпо - ХХ Ј*—Т1 у Т О ТЛ „Уклони се, треба то учинити," рекне д-ћвица уздишући. „блице! кадЂ ти сђ Богомђ казати морамЂ, враћамЂ ти твого задану р^ћчБ . . . .," рекне младићг са краткимЂ преломл -ћнимЂ гласомЂ. „НепримамЂ а то, !>орђе мои, л ћу чуватп задану в-ћру и у сретно и у несретно доба." „Но л самБ ти прогаанг и то на дуго време." „вл\ тб1 си прогнанг, што си Турчина уб!о едногг одг преки наши господара Слава и хвала теби, мои бодрБШ заручииче." „Но ТБ1 незнашг, блице, да а садг у гору бћжимг . . . . да сг браћомг нашомг одтуда нападаиг на Турке гонителЂ?" „Н ћу сг тобомг .... хоћешг ли да насг ноћасг шштг венча попа? реци, |)орђе , хоћешг ли? л „Плаћемг, да ти на дарг свадбе донесемг животђ жене едногЂ аидука Сирота д1>воика ! л рекне Гјорђе ублажавагоћи мало нћго†круиини говорЂ; затимЂ настави шштђ трв |>е : „блице! узми ттрагЂ рћчБ твого, нема свадбе за пропнгћника." „НикадЂ ништа, а самв Србкина, коа рћчБ не поричемЂ." „Е, добро, твои самБ овогђ и оногђ вћка, моа блице!"'' Млада дћвица падпе младожепи на прси. „Но добро разсуди; кадЂ а побЈЈГнемЂ, ови проклети наши господари гоииће свакогЂ, кои меие лмби . . . . Ако они, да се мени освете, нападну на тебе!" рекне младићЂ тужнимЂ гласомЂ, „ахЂ, ова ие мисао за срдце чупа!"