Podunavka Zemun

236

пукне срце одг жалости, ићгова мрзостБ на Турке ускипн садт> већма него икадг пре; они! они су сами изтокђ и узрокг толики невола! 6 стб на нвииа еднимг, онг ће до издихаиа калити срдце за ц1>лу несрећу СВ1К) свои. ПолноћБ е, бледнв мЂсецг са печалнн зраци оећнлва чов^ћка, коИ се Богу моли, клећећи на обрастломг гробу едиомг у гроблго вишевачкомг. Дубоми уздисаи прса му раздиру, више пута иада онђ на гробннИ каменг маховиномг већг покривенг, оваи онг лшбн, оваВ онг сузама облива. НапослЂдку са жестокимг и скорбнимг узмучен^ћмг устане. „Сг Богомг маико мод . . . . н ћу те осветити," рекне онг са израженЂмг страшнимг. Затимг бацн се на халовитогг вранца, кога узду 1пе изг руку пуштао, п полако упути се колеби еднои на крак> села лежећоЛ. На даннИ знакг отворе се врата, више лгодш изкоче, около едногг очанвшегг старца и метну га иза конлника, коВ се пригне и загрлн свое прЈдтелћ. „Хвала браћо! Сг Богомг, блице," рекне онг тихо, ободе кона и одлети као стрела. Кадг близу Саве до!)е, кон дели Србш одг Аустр1б, Кара-^орђе слши и посртагоћегг отца прндржавагоћи пође кг чуну, кои е био за брегг привсзанг; два авдука чекаго на нЂму, да на наимашЛи знакг свогг господара возе. Но у магновенго, у комг бв1 остав1о ећднн Петрон1е мЂста, коа су му тако мила н драга бвма, обале потока, сведокг прве детинске игре, поли, коа е онг своимг оросш зноемг, землго, гдЂ почиваго кости нћгови родитела, и миле дружине, седамдесетол^ћтннв робг, привигнутг н а иго. неће-та^ гшжда. г 4ДЛл»1^,""да жертвуе. Сузе су прелиле н^ћгово честно лице. „1) 0 рђ е '" рекне онг, „у мое ово доба горакг е лебацг и туђини, воздухг е смртоносанг, коимг се тамо дише. Дав да останемо овде, д^ћте мое, л ћу самг ићи до паше; приклинаћу га с4нкомг свогг лго-

бимогг сина, когг е пзгубш, да те мени остави. Покорн се Турцима, сине шта знашг, они су наши господари . . . ." Ове су посл^ћдне р^ћчи дирнуле у све живце, кои душу едногг отечестволгобца тресу; новвп'! болг почно га тиштати на срдцу .... несретни господари србски они су већг и у самомг н^ћговомг остар^ћломг роднтелго крвћ србску изкварили. „Робг, робг в^ћчнви! овимг опакимг господарнма," повиче онг савг црвенг одг лготине, „даИ, да се иде докг шштг " У томг магновешо, кадг е 10штг последшо рћчБ изустити хтео, зачуе се пуцнава пушака; ово су Турци одг Босне, кои се прнблпжуго бјгоћи се сг аидуцима разм^ћштенимг, да закриле б"ћгство свога предводителн. Више нема магновена едногг да се изгуби. „Отацг," проговори ђорђе ублажавагоћи свон огромнБ1н гласг, „за име блажене манке мое, кол насг гледа одозгорг Ходи, ходи, а те молимг и преклин^мг," и повучи га кг р^ћки. Но старацг са свомг снагомг одатие се. Баци дупи и жалостнни погледг свудг околг себе. „На овои самБ землви жнв '10, на овои ћу умрети," промумлл опг, загрли свомг снагомг дрво едно, Тонотг конл одзива се, тане едно згоди у дрво, кое неприклонимБН! старацг рукама обимаше. Садг св већг неможе побећи. ђорђу се коса диже на глави, мртвми му зноЛ проб1е чело, очн му се занлаире, и онг споражепћмг викне: „Бол-ћ да умре, нег' да живг у руке Турака падне." Клекне предг отцемг на колена, и заио»п ^ л/\ А »адч О Т »Г Чуо се тнхбнЧ гласг : сг Бого.чг отацг, сг Богомг сине! .... Отацг изпусти душицу а синг за оружјеиг крвпвимг у руци, збуп-ћнг ванг себе одг жалости дочепасе р-ћке и изчезне у волнама Саве. I. Д и и и т р 1 е в и ћ г.

Самртпмб стра'. [Хумореска.]

Преповедали сио одпре (у Подунавки подг броемг 20. и 27.) о господару ћири Танкобрку, како е мало по мало радјо и мучш се, докг н!в велику кућу и лепе новце стекао, те тако богатимг човекомг постао. Данасг онг ужива и можемо га скоро свакш данг после подне у каФани неке вароши — до имена исте нјб намг стало — видити, гди се сг добримг прЈвтелБима при едноИ кафи о разнимг стварима разговара и више пута, кадг му се немилн политику терати, своа страданд преповеда, коииа е као трговачкји калФа изложенг 6 б 10. Сити лгоди свагда су весели, а весели лгоди обично добро говоре, почемг имг е' срце на езику, те зато нема кодг нби претваранл и коеква кривудаин. Господарг ћира говораше дакле одг срца, ербо е ситг и весео бно, и ми смо га радо

слушали, знагоћп да се онг одг истнпе шали а изг ш8л6 своимБ СЈушаоцима кадкадт> 6< шгб и истииу креше. Управо на ново л-ћто, кадг е ћира веоиа добрс во.гћ бно, и после подне у каФани већг седјо те служнтелБима дарежлБивомг рукомг неколнко шкуда поделш — донесоше новине некШ гласг, коВ е нћгове прЈателЂ ако разжалостјо , да се то и казатн неможе. Гласг е таИ објо : да е ажЈа на сребро и злато одг двадесетг како е одпре стаала изненада на трндесетг проценти одскочпла. Оваи е гласг ћирине прјателћ зато силно уздрмао, ербо су данг два пре сво сребро и злато, кое су у каси имали, за банке дали бнли и по староН ажш само двадесетг на сто добили! Изклизнуо имг дакле изг руку лепг добитг, когг бн