Podunavka Zemun

259

се кх нбо М: — препоручуемг ти сБ1на, едногх могг старогг прјнтела. Баронг Фридрихг НаИбержиб. При концу 9ве фразе графг се обрне и покаже рукомЂ на Фридриха. Костанцјн смешећи се подиже очи да се одпоклони барону Наибержкомт., у комг се никадг ше надала видит.1 познатогт. 100 човека; сусретнувши се с 7ј очима Фридриха она задркће, порумени, па побледи и уступи еданг коракг натрагг. ФридрихЂ ставши између нћ и отца нћногг сакрје ово волнован1» од б очјго Розенхаима, и докђ е се и онђ нбои одпокланао усп 'Ј> она и стиша свого забуну. У таи парЂ брзо се врата отворе; слуга уђе. — Ваше сјателство, рекне онђ : — Каруце барона Гросенштаина уђоше у авл!го. -—- А! рекне граФЂ сђ нвмимђ мезадоволвствомЂ: — добро , а ћу изићи да га дочекамЂ. Не праштамЂ се сђ вама младни друже, ерт, ћу се сздђ вратити. И онђ изиђе, оставивши младе лгоде у самоћи. Обое они били су у краиц-ћмг изумленго, .неимаћаху р:ћч!и за разговорЂ. Неколико пута сусретаху ее нбшш погледи, и свакш путЂ е Констанша руменила и погледала пред - а - се. Наппосле ФридрихЂ првБ18 прекине ово ћутан^, кое се могло за дуго продужити. — СиноћЂ, рекне онђ колебагоћимЂ се гласомЂ; — нисамБ сиео ни мислити , да ћу овако бити приал1>нг у вашои кући, и заиста немогу доволбно благодарити вашемЂ отцу за овако усрднБш пр^емг. Могу ли се надати да ћу садг 6б1ти тако срећанЂ . . . да ћете и вб 1 разделити ту нћгову благонаклоностБ према мени. — Незиамг, почему се вб > можете сумнати у томг, одговори Констанцја иеподижући очпо, — Кадг е васг татица примш; то ћу васг и а са задоволвствомг примати. — Графице, рекне ФридрихЂ; — а самБ врло обвезанЂ вашемЂ отцу; а садг со нарочито кг вама обраћамг .... — Но мени се чини, прекине речк КонстапцЈа — са иесганшимг осмеЈомг и лакимг трептан1шг гласа: - - врло сте се ноздно сетили да дођете кг нама. Како то вм, сннг друга могататице, вбј , кои знате да су вама наша врата увекг отворена, нисте се никадг дали видити овде. Она у часу нодигне очи и баци на Фридриха брЗБ10 и проницателнБШ погледг кои га проникие до самога срца. — Како ? . . . Ахг Боже моб, кадг 6б1 а само мого. . . — Кадг 6б1 могји ! ко вамг ебрашо? видите има вмше одг године, како .... Консташун уеданпутг приићти да е претерала, ућути и поцрвени. — То е истина викне Фридрихг: —- више одг године пма одкако а уздишемг за срећнишг овимг минутомг, коимг се сада више одг године наслађуемг... Оба крила врата отворе се и онг ућути. — Молнмг покорно г. Бароне, говораше РозенхаВмг: — а самв } утлето што сте ви насг удосгоили ваше посћте. — Боже моИ, итио проговори Констанц1Д у часу побледившп: — опотб оп б ! башг немогу да га гле-

дамг, Фридриче, молимг васг избавите ме одг и ^ го ве пос^те . . . даите ми руку, аидемо у башту. Ова хитро узме Фридриха подгруку, кои премда збу[гћнг таквомг неочекиваномг Фамил1арности, ништа ман1) непропусти непримЈзтпо притиснути кг срцу своме Констаншго. Баронг ГросенштаКнг уђе. То бБ1аше онизакг човекг, дебео, око 50 год. старг; мале сиве очи бБШху му чрезвичаино ватрене; но притворнБ10 и ладнБЈИ погледг неотице уливаше неку антииатЈго. — Како то, рекие онг на наилгобезнши начпг: ви се клоните одг мене лепа граФице. — Н? Господине бароне, одговори Констанцш у забуни. — И, незнагоћи шта да одровори, она баци погледг на Фридриха, коимг гамолаше, да 108 помогне. — ГраФица нје хтела да се уклони . . . а самБ желш да е изведемг, рекне Фридрихг смешећи се: она ми е обећала показати свокз башту, и а е модимг да одржи свого речБ. — Право! возрази баронг презрителнимг тономг бацив 1 на Фридриха такавг погледг коимг га е готово на двобо8 нозивао. — Тако дакле л да се обратимг на васг? — Како вамг е вола господине бароне, гордо одговори Фридрихг. Констанцја у страху, инстинктивно прилепи се узг н1>га. Сцену ову неизиушташе изпредг оч1го Розеихаимг, кои стоећи из-а-нБИ гледаше на нби све трое. — Фридриче, рекпе онг пошавши напредг а нисамБ знао, да ти имашг тако велику иаклоностБ кг башгованлуку. АМдемо, да ти покажемг а мов лале. Онг узме младогг човека подг руку; а у то вреие значАелно погледа на Констанц1го, ова седие на столицу и наново иочне шити. Фридрихг 108 се учтиво поклони и пође за РозенхаВмомг у предшо собу. Ту се графг рукуе сг гњимг — у здравлго друже мои, рекне му онг: — дођите почешће кг наиа , . . До1/те сутра на ручакг. Фрндрихг, разстроенг, рукуе се сг граФОмг промумла нешто како тако у име благодарности и и31фе. Кадг оиг изиђе на сокакг учини му се као да со све око н'ћга окреће и све игра. Онђ се маши рукомб за главу да се уверн стои ли и она иа свомг месту. . . Тако дакле онг е другг граха Резснхаима. кои му говори „Тм" и зове га на ручакг. Копстаммда га зове „Фридриче" и ослаиа се на ц-ћгову руку! Да, овде се мора иомерити намећу одђ чуда и одг радости! Текг што онг прекорачи прагг у голгчлници златногг Дава, слуга иу рекне; —- Господине бароне, ево вамг пакета, кои е речено, вама да се преда. — Фала, одговорк Фркдрихг. У пакету бмаше кутја и цедула. На цедулк и стон: „Н сааБ вадоволанг сг тобомг Фридриче, тб! си гспуто моа очекивана; но мисдимг да самв и а тио и такођо пспуи '10. „По нетреба се само наслађивати садашиБостн,