Podunavka Zemun

262

болестнице, кон заслужуе да, и коо човекг и каолекарг око н-ћ нјастоииг. То е госнођа овдашм1згг предсћдатела суда и управитела, или управг рећи господара туђи добара. Несрећницу знаиг одг малена Јоштг, ерг докг са:њ у столичиомг мћсту бм<*, бно самв и н!шн покоани родитела лекарг. Маги н&на, рођена енглезкшш, јоштг зарана е у срцеоое единице семе доброгг, хриспшскоп. воспитаеиа посеала, кое ће, као што се и Надаиг, болном1, уму несрећне госне, помоћи. Сасвимг нечувеномг несрећомг изгубила е двое деце, а тугован1>мг за нвнма изгубила е паметБ; с'ишла е сг ума, но како и иа кого руку оиа то свое лудило ироводи, мора се човекг, гледећи е, заплакати, и н, кои с;пп> у момг послу на такове ствари навикиутг, кадг самћ кодг нћ едва се одг плача могу да уздржалг. Јудозанћ н!>но личи на незнабожтво, рекао бм на обожаванћ лутке, сг ко!омг се забавла; и а самв доста редји, кадг ми се оиа себи долазити чинила, рекао: неможе се пре номоћи надати, докг се лгобавв болногг н^погг срца, сг крпа на такавг предметг не преиесв, кои ће учаспа и лгобави овогг срца вредапг бмти. Ваше двое стар^е деце 6б1ли су данасг у градини кодг болестпице, и ова се како т е видила тако чудно изменила , да е не само неколико тренутака, као обвгчно до садг, него и неколико сатш колпко-толико бћ1ла себи дошла, свого лутку одг себе дала, а само се сг децомг забавлала. Кадг самк данасг п >сле подпе, несрећници тои отишао,' видјо самв да е мирша него што е одпре бБ1ла. Мо .по бв1 васг дакле да вашу децу почесто, и то одмахг сутра започевши, б1)Дно& несрећници у градииу (башту), или ако ружно време не допусти гамо, а оно и у кућу шил'1>те; и то у тимг истимг, околини овои допадагоћимг се халвининама, кое су и данасг имала. Немоите ни наиман ћ сумнати, да ће се деци што неповолБио догодити. Л ћу самг собомг свак1И путг, ма изг прекраика мотрити на нби . Сувише, несрећница она одкако е зла достала, никадг ше што урадила, што обј насг у бригу задало; едно е то само, што се д'ћце плашила, и одг жалости нје могла никако гледати ш; нитг 10и е лутку когодг смео дириути; а обое то на велико чудо данасг се учинити могло." Ммрко и ум'ћсто свое жене одобри то што е лекарт, жел '|0, и обрече да ће децу свакјИ путг слати кадгодг онг за добро нађе. У л1нп> еданг данг после подне, народг е по полго и у градинама у нослу бно, птице лголгошкагоћи се на семена пупов куделки певале су. 1ованка е као да е здрава сг децомг сво1омг у послу бмла, оиа е нбима прпповедала, а они су опетг нбои чаво1 ' « 1 лали коешта. Мирко, да 6 бј мало самоћи сво^ои олакшао, изиђе у похћ да се нрохода; узпенћ се на едаиг брежулакг иза села и нађе неку стазу на излазку изг шуме, коа се у неку аругу спушћала , коЈомг е малБтК ногочпћг жуборјо, и иа едиомг м1>сту сг неке стћне изг впсине доле падао. На лћво е брдо 6 б 1 ло чисто и могло се подалеко гледати преко баштина редомг планиие кг гогу. „Данасг е година дана, к тако е у себи говорјо усамлћнии путнпкг, „како самБ ог тобомг, л1обезнћ)и мои шураче, сладкш Јоцо, последнБ !и путв брдомг еднимг ии |о, кудг смо

почесто тамо у иашемг странствованго обБ1чаМ имал« излазити, да се о милоН нашои посто8бини поразговоримо. Мои 1оцо! милб Ш мо 8 прјателго, одг детинБства шштг теж10 си у другу болго постоИбину, у кое в 1 јчностб отишо си. Зарана си се тм сг Богомг, твоимг Господемг позиао, избавителго човечш душа пов1>рЈо си се, и онг ти е свого лгобавБ и ко гр1>шницима, богато у срце уселш, ерг и замномг си дошо у свћтг. Одг кадг самБ се сг тобомг иознао, одг оно доба знамг да самБ живг; тм си прву искру лк>бави кг моме Искуиителго Христу у мое срце бацш, коа се одонда бо;ки!Омг милости у пламенг разпалила. МоИ 1оцо! бадава си се унео бмо да мое, и твов сестре 1ованке дете изг воде избавишг, и самомг си себи главе дошо. Дете изг челгости смрти ниси могао избавити; алг мене си сладшв и лгобезнијј моб покоВниче, сг крепкомг рукомг вере одг потопа вћчне смрти избавш." Мирко е као мало дћте плакао; и овдћ гдћ га нико ние вид10 ни чуо, плачг му се окрене у молитву, коа му е нешто као сина стћна са срца свалила. Знао е онг, а и пћговои 1ованки падало е мало иа умг, у каквои се нужди находи овдћ међу набвећнмг, наицр !1Бимг непр1ателБима породице свое жене. Онг е у Америки, ако и на друго што одг дћтииБства опредћлеиг, бмо сатџја, и овимг занатомг и тргозанћмЋ са европебскилг сатовима, бмо се лепо спомого. Шуракг нћговг 1оца, та8 истми занатџја бмо е, а узг то у слободнои држави, кое е знатанг грађанинг бмо, имао е службу, кохомг место да се спомого, заплео се у дугове, и жела, коа га е вукла да подиже нека лвна благодћтелна заведеша, имено школе и цркве, доста га е стала. Кадг еМирко, да бм 1ованки сво10и здравл1> повратш, изг Америке пошо, учини му се срамота, да тамО у т)ђеиг св-ћту, честно име нћговогг шурака Нравдића какву лагу носи; спречи стециште, кое е надг массомг 1ониноиг отворнти се хтћло, све дугове овога поштено исплати, прода нћгова и своа добра, и по1)е оданде са не башг великомг сумомг. Но ту е сумму по већои части преобраио у полице, кое му е американска една кућа у Бостону на Амстердамг издала; болестБ н^ћгове жене задржала га е неколико месецШ у Енглескои, па кадг е у Амстердамг дошо, на неколико дапа само пре стиго е бмо гласг, да е американска она кућа пала, и нје у станго исплате чинити; тако е се свое поштено стечене главнине лшшо, до малогг некогг остатка. Готова новца што е имао небм могао сг НБИмг доћи до места у кое су пошли, него е морао продавати неке скупоцћпе сатове, кое е шштг имао, те в тако одг ФранкФурта могао поДмиривати трошкове. У оваи махг, Окролг маторогг конд и талвига , и неколико сатова, кое бм слабо ко хтео и узети, сва му е имовииа бмла у неколико талира. Шга да чиии? Хоће ли овд 'ћ у неаознатомг свету своа иаловредећа кола и кона одлахг нродати? У каквомг бм поверешо бмо међу непознатимг лгод 1 ма да то учини, и колиКО 6 б 1 му и то могло траати? Црне га ммсли нападну , у велику се бригу зада; ио супце е сдало, птице су се радовале нбпнои храпи, кого имг е Боп. по купииама н тршо пренравЈо; и нћиу се онда у души разгали и сјиго брига пестапе му. „ИисамБ д мо-