Podunavka Zemun

267

— Советникг и инспекторг! викне граФг. — Но, иоИ младни друже, примите одт. мене честитан^; богме то е неочекивана милостг., особито за ваше године. Место е врло добро, тимт. више, што ће васг поставити у непосредствена сношена ст. Херцогомг. Садг е у вашимг рукама сва ваша будућностБ. — Л некр '|бТ1> одг васг, граФе ,да ме ова милостк плаши. Л самћ поставл1знг сасвимг изненада на место. Непознаемг дужности, кое ми оно налаже, а 6б1 жел10 испуплвати т онако, као што треба, но немамг коме да се обратимг, да ш наИпре познамг. — 'Го е за васг врло важно, Фридриче. Дужности ваше садржаваго единствену струку администраше. кошмг се Херцогг занима ... Но вм ћете сигурно наћи руководитела у министру. — На несрећу не! — Л вамг морамг казати, да самБ ово место добш поредг наИжешћегг противленн Гросенштаиновогг. — Шта говорите? Баронг чини скоро све, што годг оће. Ако вамг е онг непрјдтелБ, то вамг е необходимо нуждна велика предосторожностБ и прјатностб у обхођешо. — Гросенштаинг е човекг осветолгобивг, мало савестанг и свамогућШ. Него слушаите шта вамг д у смотренго томг кажемг, како треба да поступате. Херцогг едобарг, но ленБ и слабг. Н4га окружаваго и нбимо управлнго три лица, коанешто едно сочинаваго: Гросенштаинг министерг; кавал1>рг Лудолфг гардеробмаистерг и Амал'1а МаркграФица ЦеФтска. — Не да нби Херцогг воле и лгоби, не; но онг се држи тога, кг чему се привико, Кадг се онг кадкадг отресе свое обичне небриге, онда суди зрело; мисли има високе и срце чувствително, но тш су часови редки. Онђ е у оковима ленвости и што види, види само очима они, кои нБИме управлаго. То е иесрећа велика . . . Садг ако сте вб ! у борби са Гросенштаиномг, онда вамг се треба боритп и са ЛудолФомг и Амалшмг! . . Борба ће 6 б]ти трудпа, а вамг напредг кажемг. — Рђаво! — У осталомг будите благоразумни и предосторожпи . . . Херцогг лгоби младе лгоде. Онг е весео, учтивг. Гледааите да се видите сг нкимг и да говорите. То ше тако тежко; васг ће сг Херцогомг сблизити и упознати саме ваше дужности. Вм ћете се н!>му допасти; п самг о томг скоро уверенг, и онда ће пепр ^ателБИ ваши 6 б 1 ти принуђени умерити свол нападана . . . Констанцја! рекне онг приближугоћои се кг нвима кћери. — Фридрихг ми каза радостпу вЂстб , кого е крјо одг насг до овога часа. Онг поставл^нг за советника и инспектора Херцогови полбски добара. — За советника! повтори Констанцта смешећи се: — у двадесетдругоИ години! богме врло лепо! И она учини предг ПБИмг реверансг.

Ово се граФу учини смешно и разговорг пре^е на шалБИве ствари. — Да . . Добро самБ се сепо. АИдемо у шетнго. — Консташда обуци алБину и мети шеширг. Л ћу заповедити да се конби упрегну. Вн, Фридриче, умете лшити? — Помало! одговори младни човекг скромно но не сасвимг искрено. — Н ћу заповедити да вамг се оседла еданг конб и вн ћете ићи поредг наши каруца. Мислимг да ћемо гдигодг срести МаркграФицу ЦеФтску. Вбј морате обратити на себе јЉш виимаше, вб1 се морате приближити кг пбои и старати се да ти се доиаднете, тако, да она помисли, да ВБ1 ништа друго нежелите; него претворити трјоу квартетг... Чуваите се особито да се не изговорите да сте сг нама познати. Кажемг вамг напредг а самк у немилости кодђ двора. Међутимг се Констанша спреми, и пођу. — Кадг наеданпутг — а гле МаркграФице викне граФг. Видпте онаи богатни и лепни интовг? . . Она седи сг ЛудолФом в и јоштг сг некимг. Иро^ите на ону страну и гледаите да се можете видити. Фридрихг ободе кона и почне подигравати иоредг каруца непрестано погледигоћи на МаркграФИцу Онг чинлше све, што е нуждно да обрати н1>но внимашћ иа себе. Амал1Д шштг бнаше лепотица. То бнаше една одг они жена, на кое време, као да нема свогг дМствЈа. АмалЈа ше бБтла млада, но нико ше мисл10 да е она стара. Бнло шИ е око 30. година ... Да ше бнло и 40. и више? то нико нјб знао а нико се ше ни трудш да дозна. Тако о е бнло упечатлЂн^, кое е она произвела у Фридриху; но и онђ одђ свое стране учини врло знатно упечатлЂн^ћ на МаркграФицу. Румено лице младогг барона, н!>говг виткш и благородннИ стасг, вештииа, кошмг е управлао онг беснећегг кона, све ово бнло е врло доволбно да привуче на и4га погледг знатне даме. — Кои е то младићг? запита она; л га досадг нигдп нисамБ видила. — И а такође; то е сигурно некШ безг имена. — Ше сасвимг, примЂти друпи изг свите Маркграфице, секретарг Херцога: — то е — баронг Фридрихг Наибержми, скоро поставши советникг и инспекторг Херцегози полбски добара. — А ! викне граФица и погледг се нЂнг наново уирави на младогг човека: — Кои е то младнИ човекг? .'. У таи ма' Фридрихг се реши на врло дрзновенг поступакг. Гаракне конн и заустави га башг кодг сами вратанца одг интова. (Продужен-В сНдуе.)

Богг све може учиввтп. [Продужев^.] ,/Гвои господинг рече ми нешИ данг да му л- тарг Иконићг едномг мимопролазећемг служителго предвимг, ако се нађе какавг сатша," рече старнИ Пе- ећдател^вомг, СлужителБ застане, а крчмарг рече