Podunavka Zemun

287

зека налазпти. — Ево дођоше намт. већг и покладе, настаде време, кое и дугоћу узрокуе, ту бм лепо театерг уталожаваги могао. Кадт. ће намг то време присп-ћти, готовимт. га видити! Нема ни у насг више они смешлвиви догађаа, кои и осимг театора врло лепе шале узрокуго, као што се еданг случав прошле године у време бавленн овде Каре-а — енглезкогг раДтеран — догод10, кое ћу у кратко изложити: Г. Н. Н. бмаше залгобл-ћнг у едну одг овогг дружтва особу, за моћи сг нћомг бол4 у познанство етупити и лгобовв 100 свого изавити, чинјо е сва могућа, и одг свое стране тога ради у зданш кнджескогг гостилника едно светло и млогокоштагоће весел& дао, да са лепомг Фраиломг прилику доб!в, таДше се састати, како му заисга срећа испадне, да га е она на врати собе свое дочекала. Но унутра ше га пустила и садг господинг сва ередства употреби, да би она сг нвиме у собу соизволила ући. Но бадава, дево&ка ше хтела се помаћи. Онг шН тадг и сатг и прстен^ћ, што е имао на рукама, поклони, да би га само послушала. Она прими обдар^ћ, али и опетг н1е га послушала. У тоб н-ћговоВ забуни ходиикомг дпректорг дружтва ходсћи наиђе на ншхг, и упита: „Шта е то, Фраила, стонти сг еднимг господиномг у помрчини, то Н1е лепо." Она ћуташе. Директорг недобишии никакавг одговорг, извади изг џепа машину и палодрвцетомг засвстли. Но како га чудо обузме, кадг у место женске, прсобученогг — панца свогг позна. Господпнг нашавши се у закошару, нростанг искао е обдар^ћ натрагг и препо е свов оштећен-ћ полицабнимг пугемг придобити, ако му одма не врати. Панцг извинаваше се, да онг на силу те ствари ше ни добш, него га е онг 10штг грл10 и лгобш, само да Ш прими, но кадг му е противно, дае му се натрагг. — Нзг свега овогг увидиће се, да 6 овакова шала отимице учин!>на. (К.)

ЦВЕТАКЂ СРБСКЕ ОМЛАДИНЕ. Стручакг цвећа што посади слога И кодг насг се развјнти поче, Шг' засади рука вшшгћгг Бога; 0! обдрж'га мшостивмв Огче! Да намг лгобмв одма непрецвета Пунг дивоте и раискога чара, Нек' лепота поудиви света Н-ћгови е чаролискШ шара. Нек' се диви омладини Срба Сва Европа, и узвјн дуго Лавровг венацг око србскогг грба Црна Горо! — Чуи!! Србје друго. Ал' кам' Шгошг ? Кам' МушицкјД с' нБиме ? Громке лире Поповића врла СараЈше камо нашегг Симе? Лгобкогг гласа Бранковога грла Да заоре у Минерве храму, Да намг кажу како п^ћват' треба. Да разгоне облакг, мракг и таму Поезшмг, милимг чедомг неба. Кажу путе, коимг ићи вала; Баце искру у млађане груди, Да се млада нога неокала И по мраку да дуго неблуди. —

Нема! нема!! смртв, 10 узе лгота. На плочп 1имг изрезана лира, И бадава цвећемг обасута Кадг насг више у срдце недира. Крстг 1имг ките венци чело главе; Трошно гћло подг землћицомг труне. Вечно д^ћла по свету се славе На лирама покидане струие. Ал' међ' нама 10ште Светићг живи; Онг насг води у пламене дворе, И Суботићг, онаИ соко сивиИ, Там' гди с' лгобкш муза гласи оре. Они снаже, они к' небу дижу Поез1е разпалгого жаромг К' срећи рода, они насг подижу, Лгобке лире, умилатимг гласомг. Хвала вама учителви наши ! Ви сте сЈнца поезЈе дану. Прим'те даракг одг синова ваши Златногг древа поезје грану. — С. ђ. П.

МОМ 1 ДРУГУ м. и. с. ПеваВ брате! србству твоме Поезје стери зракг, Нек' дреман^ћ већг престане, Удали се тама, мракг. — С. ђ. П.

с м :

Е С

1Ј

1 Е.

(Правдолгобивоств цара Николе). Адмиралг Литке, коИе врло изображенг и озбиллнг мужг, понабвише изг тогг призренл и ужива велико почиташе кодг Русса, што е онг воспитателБ и учителв великогг гошза Константина био. Онг е иеодстЈ'пнив пратјоцг кннжевг био, онг в сг наукама нћговимг управлно, онг е изображавао духг нћговг. Онг е нлого пута долаз10 сг овимг жестокимг и силовитимг младићемг до озбилБна несаглас1н, али е царг у таковимг несагласјлма, увекг био на страни генерала и то у строгоИ озбилБности. Ево занимлБивогг едногг доказателства на то: бданпутг, кадг е велигои кназг на лађи еднов око Кронштадта тамо амо пловш, допадне му се еданг простг матрозгтако, да га оиг узпркосг свима противиредставленјнма за подоФицира наименуе. Генералг Литке извештенг о ствари овоИ жестоко укори великога кннза рекавши му и то, да е онт. кругг д-ћлованл свогг прекорачјо. Кннзг се овииг укоромг на!)е увређенг и изнсни се сг претнкомг, да ће онг воспитатела свога цару тужити. Генералг предвари у овоме ученика снога. НиколаП даде одма сина свога преда се дозвати, и почемг му укорг генераловг повтори придода и то, да опг укорг таИ сг тимг више заслужуе, што е произведениВ матрозг саучаст н4гова посве недостоннг. Константинг е слушао сг почетка укорителну придику отца свога спокоино, али наеданпутг изиђе изг стрпелБивости свое и рекне: „Како е то, н самк великјв адмиралг царства, па да ми ни то право неприпада, да матроза еднога за подоФицира произвести могу? Ако е дакле тако, то молимг Ваше Величество, да мого оставку уважите." —