Podunavka Zemun

292

како е НаНбергг мени одданг, и а НаИберга тако уважаваиг, да ии е врло мило видитн васт. да и вм н1>га лобите. Т ијгб ете вм стеклн ираво на мого кг вама лгобавћ. — ПаИвећа е срећа за мене, Ваша св&тлостб, шо заслужити . . . Садт> кадг сте ме успокоили, дозволите ми да се уклонимг . . . — Како то, граФе, вн сђ иочетка говорасте да се илашите за мого личну безопасностБ, и о некимг простртимЂ замкама . . . Изисните ми то све . . . какве су ваиг то арпе у рукама? — Ваша С в 1) Тлостб ! ове су арт могле послужити за оправдан!) Наиберга и за обличен^ћ н^гови иепргатела; но садт> . . . — Цје нуждно! Но а Ш прн свемЂ томђ морамг видити. — Ваша С в 1» тлостб . . . — ГраФе! мени е врло чудно што ми недате те арпе. — Даит« ми Јп дакле. — Ваша С в 4 тлостб, л се несмемг противити ва-

шоН заповести . . . Ево ш. Но будући оне непринадлеже мени; то васг молимг да незаборавлнте, да, а, предагоћн вама, нокоравамг се само вашои заповести. Ако потребна буду шштђ каква обаснеиа, ФридрпхЂ ће самЂ 6 б 1 ти у станго дати ш. — Д оволбио, господине граФе. Будите уверени да а нећу заборавити ни едно обстоателство овогг вечера, и оиетЂ вамЂ кажемЂ, мени е врло мило, што сте ш.1 поитали кђ мени са обасиенима у оваи трудI! б )(I минутЂ. И васЂ редко виђамЂ у двору па зато ме башЂ тронава ваша брига о тако преданомЂ мени човеку, као што е НаибергЂ. — Ваша С в1>тлостб! можете се опоменутп несрећни причина, кое су меие удалиле одђ двора; но оне нису могле изиенути дубоку преданостБ мого кђ вашои особи, а само нисамв имао прилике ^а в засведочимЂ. • - НадамЂ се, граФе, да ћемо одђ садЂ мм бити срећши. С ђ Б огомђ! ГраФЂ отиде. (Свршетакг сл^луе.)"

рдзЈшчнееп.

МФСТНЕ В-6СТИ. Звмунг. Пре нскојико дана умро е после дугогг болована у 24-оЛ години живота овдашнмв трговацт. господарг Адекса Н. Д имитрЈадесЂ, а др }Т1и данЂ е после подне свечаио саран-ћнг. При погребу говорио е овдашнјђи греческјб учителв господинг ђорђе Караведопуло надгробно слово. Покоиникг е пре три године изт. Беча, гди е сабирагоћи трговачка знанн дуже времена пробав1о, овамо у м-ћсто свогђ рођенн дошао, и овде шпедицшналну трговину започео. За кратко ово време, кое му е суђено било на овоме свету међу нами провести, задобјо е онг своимђ честнимЂ обхођен^ћмг и трговачкомЂ точностћу кодђ они лгоди сђ коима е у сагозу стано, лепо поверен-ћ, а кодђ свои саграђана обште почитанје. Нћга оплакуе осимђ оца и мавке млађи братЂ 11авсан1а кои е у н ^ћму не само брата него и благодћтелл, и доброгг наставника изгуб10. Лака му землвица! И|1исп-ћо е паробродг Сава изг Сиска, но збогг многогг леда ше могао у Дунавг ући, те морао се еспапг на Сави изтоваривати. Колико е то незгодно за наше трговце, толико е за београђане пробитачно, ерг умалнва имг се трошакг сг тимг. што ће имг се еспапг одма на обали савскои одг стране ауст, ђумручкогг надлежателс^ва прегледати и на нмову страну пренеги. ДругЈИ опетг еданг паробродг, кои такођерг еспапа носе, стои кодђ Митровице, гди га е агенцја изг узрока тога што у Дунавг ући неможе, зауставила. (*)

СМЂСНЦЕ. (0 паризкомг излогу радиности) застане царг ♦ранцузскЈИ кодг оделена порцулана, ерг су му танвири и чин1е пале у очи, на коима се и н&говг а и н^говогг стрица ликг наод1о. Запмта пошто су они танћири, и на велико н^ћгово чудо чуе, да они на коима е ликђ Наполеона I. четрдесетЂ Фра-

нака, а оии са ликомђ н 4 говимђ — Наполеона III. — само петг франака коштаго. „Одкудг толика разлика у цени ?" запита онг. „„Одтудг што су они први у ватри бнли!"" одговори излагачг. (Вешта крађа на очигледг.) Господинг некШ лежкао е тшг у кревету едно готро, а врата н'ћгове собе отворе се. Господииђ тргне очи кђ вратима и види неко помладо момче где уђе у собу г , кое на пмтанА оногг господина: „ко си тм?" и „штаћешг овде?" покорнпмг гласомЂ одговори: „Моб отацЂ неможе одгог[)осђ доћи да вамг алвине очисти; болестанг е и неможе да устане изг нревета, него е мене послао место н^га." Господину ние то ништа бмло ново учинило се, што се и онаИ што алвиие чисти поболео, па зато ономе момчету ништа противно неодговори, кадг е овап панталоне и капуте почео купити. Момче пође сг алвинама напо.гћ, а господинг га опомене да и чизме узме, кое е заборавш. Туђинацг га замоли за опроштенћ што е чизме сметнуо 6бш сђ ума, па онда и нби узмеТако сг пунимг рукама изиђе напол1ј и оде одкудг е И дошао. Господинђ е шшђ подуто лежкарјо, па текг онда заучуе куцкан-ћ на вратима, и, на велико чудо, уђе у собу онаи: правБ1и што му алћине чисти, за кога е дечко онаВ казао да е болестанг. Шга зарг сте брже бол^ оздравили? НисамБ ни бно болестанг, ваша милостб! Та тн си послао снна место себе. На жалостБ или, готово да кажемг, иа срећу мого ние ме Богђ сг децомг обдарјо. Садг се господинг онав освести, и самога себе корео е што е ниткова онога опоменуо, те му е и чизме шшђ однео Алђ већЂ нема се куда. Морао е штету прегорети, ерЂ своИ полиц1И ние испало за рукомЂ , да оногг обешеннка пронађе.

Одгонетка (в. броИ 36 Под.): Врачари — ЧарЂ.

36огђ неке ирепоне ние могла Подунавка у последнћ време уредно изилазити, но већЂ су те преноне с' иута уклонЂне и нашЂ ће листђ одсадЂ уредно , и то двапутЂ преко седмице изилазити. Одговорнми издавателв: I. К. Сопронг. Печатано кнБИгопечатнБОмг I. К. Сопрона.