Podunavka Zemun

Оваи лист-Б излази СредомЂ и Суботомљ, а цена му е на годину 5 Форинта. на полг године 2% Форинта ср. безЂ поштарине; поштанска такса извоси на 6 месецш 30. кр. ер. Пренумерирати се може у Аустрш кодђ сваке поште или познати наши скупителм или управо кодт, издаватела у плаћеннмЂ писмама. За огласе плаћа се за редт. 3 кср- р.

А м а И (Свршет Гросеншта&нг заклгочавши се у свомт. кабинету бшше у неизаснимомг неспокоИству, онђ наличаше на лготога звера у гвоафа уваћеиогЂ. Отворе се врата ; Францт. уђе. Усплаирено лице младогЂ слуге учини на н1}га неир1атно упечатл^нћ. — Но, шта е? — Зло, ваше превосходителство, неочекивано зло! ХерцогБ наеданпугв дође у по'ноћи; мб1 смо мислили да е оиђ 6 огђ зна гди; трчи за еленима по шуми . . . Погледасмо а онт. трчи у дворацг и управо иде у будуарг и ту затече Иаиберга. — Врло лепо, подвикне у восторгу ГросенштаИнЂ. — За Бога, како лепо ? ПоступакЂ Амал'[в покаже се посве неугоданЂ Шговои С в Ф јтлости ; Херцогђ заповеди да се она узме и у РозенхаимЂ одведе, гди ће она слободно моћи сећати се радостШ последнћгЂ састанка. — У РозенхаимЂ. . . То е шштђ снисходително. . . замакЂ е врло лепЂ . . Могло 6б1 и горе 6б1ти. А А доиисђ? лепБш ФридрихЂ? — 0, то е непонатно, то превазилази сваку мисао, кон бм се о томђ помислила . . . — Но ? — Шгова С в 4 тлостб н4га загрли и назва га другомђ своимђ , другомЂ шште свога дома. . . . — Францу, ТБ1 си полудш? . . . — Не, ваше превосходителство , но управо готовђ самћ полудити. К одђ насЂ е у двору то обшта болестББ. — Приповеди подробше .... НаибергЂ .... — НемамЂ шта приповедати, Нћгова С в Љ тлостб благодари и загрли Фридриха. Младвш баронЂ спокоино седе у свое каруце и садЂ оде кући. ГросенштаинЂ скочи па се опетЂ спусти на столицу. — Не, то неможе 6 бгги.

1 I 6. акг.) — В б1 иеверуете а и нико неверуе, но стварБ е текла тако башЂ као што вамЂ кажемЂ. Л самБ све видш и чуо. Л могу само едно казати за обаснен-ћ ове истор1е: НаибергЂ е волшебникЂ и у н1)говомђ џепу мора имати амаил1а, коа принуђава Херцога мислити оно, што НапбергЂ оће. ГросенштаинЂ подупре главу рукама. — Изкочш, избавјо се, одђ те опасиости. . . СадЂ га нико неможе обуставити. О нђ све ломи, све сакрушава. СиноћЂ: ЛудолФЂ; — садЂ Амал1а. Сутра . . . ако узчекамЂ до сутра а ћу погинути.... Но шта да радимЂ? Да га приласкамЂ ? Да му предложимђ деобу? . . Деобу? а шта ћемо делити? . . . О нђ е счепао све; онђ ће се смеати моимђ иредложенама. . Добро, онђ е повео игру, а мб1 ћемо противђ нЂга играти . . . жертве ћемо удвоити, . . . па кудЂ пукло да пукло. О нђ подигне главу. — Франце, знашЂ ли тб1 да се НаибергЂ за цело вратш у гостшницу. — ЗнамЂ, ваше превосходителство. ГросеншгаИнЂ седне за асталЂ и напише неколико врста. — Нађи Ниппера; кажи му иека онђ узме интовђ сђ грбовима Херцога и десетЂ поуздани лгод1и. Ето то е заповестБ о скорМшемЂ уапшенго Наиберга. Да небуде ларме, Наиберга да одвезете у кућу НипдорФа, знашЂ? . . Тамо да гачувате, докђ л недођемЂ. В идишђ ево теби 5000 Форинтш и 5000 Ниперу ако стварв свршите као шго треба вешто и одма. — Небрините се ваше превосходителство; неће намЂ се тш новци измаћи. — Доћи ћешЂ да ми кажешЂ. — Оћу, ваше превосходителство. Францг отиде. ГросенштавнЂ сеђаше потомђ мало размишлаваго-

БроИ 38.

У Земуну,

1. Декембра

1856.