Podunavka Zemun

304

У такавг еданг сокакг водићемо сада читатела и ућићеио у едну палату, предг кохомг простг еданг ФЈакерг стааше, какавг се тамо заиста редко ви^аго, као што се и изг презрителногг погледа вратара примћтити дало. У палати то8 седила е Херцогина М # *, са кћеркомг својомг Евгенихомг. Соба у кок) ћемо ступити бмо е едапг одг онб1 салоиа, у коима се обично само сродиике и пр'штел!> дочека. Херцогина седећн на дивану имала е предг собомг разне повине, изг кои' е пекји члапакг гласно читала. Слушаоци хгћни б(.1нху кћи нЂна и младг еданг човекг, у коемг одма ЛуИ-Наполеоиа познасмо. „Н самг> истогг мн1нГш," рекне Херцогинд односително на прокинуто читанћ, „предузетку Вашегг Вх.1сочества нхе бмо изгледг на успЂхг; вн сте себи сг ТБ1мг више шкодили, што сте подсмеи на се вукли. Вм зиате како подсмеИ особито кодг Француза дМствуе. „Нека се противници мои подсмеваго; народг ме ФранцусшИ сажалава, и нестрпелБИво очекива данг бол-ћгг усп ^ха." „Никадг неће доспћти. Мудро и снажно управлн ЛуИ-Филипг корманг свое државе, и ако бв1 се за живота или после смрти свое какве промеие догодиле, то 6 б 1 онда само црвенаци жетву држали. Но н васг молнмг да се одреците револуцшнарни намЂра ваши; ерг никада нећу кћери мојои дозволити за едногг иолитичиогг авантурхера поћи." „Никада, л рекне Луи-Наполеонг сг ентузхазмомг; „одгсв'ио династ!а ммаБонапартизамг самоу Французкои будућности. Само Бонапартистичиа влада може аветишо револуцхе утаманити, код неирекидно Еврони грози. Приватне мое желћ морамг подвргнути обштоИ желви, и пре ћу се личне среће лишити, него политичнбш

мои задатакг изневеритн. Доћи ће време, кадг ће сажален'!) претворити се у уваженЂ, а подсмеи у страхг, а сг Бож1омг волБОмг моћи ће скоримг политичнмИ оваИ протува Евгенш д!адемг еданг на главу ставити, кои ће навекг у исторш наиснинје блистати!!" Сг овимг речма устане Луи-Наиолеоиг , поклопивши се ХерцогииБИ и одушевлЂнг погледг на Евгенпо бацившн оде. За мало часг чуе се грилшН) одлазећегг Ф1акера, и Евгеиш обрише сузе, кое су се издаИпичко у леие очи нНзине увукле бвме. Мало по мало ућуташе већг и норине о катастроФИ ВулБонскои и о Луи-Наполеону говорити, докг 1Пе га 1848. година на пол-ћ авности наново позвала.

Ше прошла ни една година одг како се сг ЛуВНаполеономг тако презрително постунало, и већг предсказиван1) н1>гово пспунило се. У Паризу пукне буна, и мудрБП! и моћнБПј владаоцг онаи бмо е за двадесетичетири сата владе свое лишенг. На истомг путу, на коме е Луи-Филинг у прогнонство ишао, вратт се Луи- Наполеонг натрагг у отечество свое, гди му е скоро за рукомг изишло, да на престолг ступи. Како се то догодило, сматрамо да е у обште познато, псто и то, како е Евгеша за царицу ироизведена. Мб1 ћемо само укратко навести, да су Еглези Луи-Наполеопа наиторжествен1е дочекали, кадг е онг са царицомг Евгепи10мг кралвицу Виктор1и у Лондопу пос /ћтт. Онетг се држало театер-паре, опетг се могло у Сен-Џемстеатру Херцога брауншваЛнскогг, граФа Монтмолена и т. д. оназити, но младога човека у црноме Фраку ше се могло у партеру видити; онг се палазЈо у крал-ћвскоИ ложи обкол1>пг одг членова крал1 >вске породице и украшенг сг наивећимг европеИскимг орденима.—

РАЗЛИЧНОСТИ.

ЈИ .СТИА В'ВСТ1). 3 е и у н г. Ползз 7 гоћи се топлимт. временомг и чистиномг воде, дошди су ово два три дана неколико реморкера изг Тиссе, са много рааномг натоварени шлепови, кои су за Сисакг опред^лени, и кои ће одма на свое опред^леше одлазити. Изг Оршаве очекуе се паробродг „Баа," такођерг са теретомг. Овде се товари еданг шлепг са онимг еспанима, кои су путугоћи на разне дунавске шташе, збогг леда неко време овде лежати морали.

манг ?" „У Цркву!" одговори селнкг. „Штаћешг тамо да радишг?" — „Да се молимг Богу." — „КоликШ е та8 твоИ Богг, е ли маленг или великш ?" запмта варошаиинг. „И маленг е и великЈИ!" —„То неможе бити.* — „Може, господине моВ. Онг е тако велишВ да е одг целогг спета веп1И. а тако е опетг маленг, да е у моме срцу доста места за н-ћга."

СМЂСИЦЕ. (Како 6 едангробјашг згодно утека о.) РобЈашг еданг измакне се некако у едноД вароши, иа кудг ће него у обиталиште местнога свештеника. И како е оваИ у то време у цркви на служби бмо, то робјашг оиаа угрчи у собу, счепа свештеникову алћину, обуће и шеширг, све то набаци на себе, па онда изиђе напол^ћ, и крозг средг вароши идући, не само да се нико ние превапо за н^ћга, него су му тшгг капу скидали и благословг одг н^ћга искали; и тако онг срећно умакне. (Прекрасјанг одговорг.) Селнкг некШ пође у Цркву, Сретне га еданг варошанинг и запнта: „кудг е нау-

М И Р 0 ђ IЛ. У свакоИ вароши има подоста лгодш подобни р и б а м а. Они обично муче, загнгоре се дз г боко, кадг се за обштноств ради, а показуго се одма, кадг имг се за ело баци. Доста има лгоди, кои до богатства дођу, незнаду ни само како? што годг иредузму, изиђе имг — срећно за рукомг, као Грку Поликрагесу, кои желећи едаредг видити очима и искз т сити, шта е и несрећа, баца прстенг своИ у море, — а.Г н1>га срећа прати да незна ннсамг одкудг. Онг нађе ирстенг сво8 у риби. Ал' овакови лгоди већг при свомг богатсту своме неуживаго радости никакове, као и деца, кои обасута множиномг поклона нерадуго се толико, колако сироће сг корицомг леба. Ал' и среће коло обрће се непрестано, ко се данасг на четири кона вози, таИ некг буде свакш часг преправанг, да може се сутра и на едномг возити.

Одговорнии издавателв: I. К. Сопронг.

Печатано кнћигопечатнћомг I. К. Сонрона.