Podunavka Zemun

319

петг пута е онда више раздора, а умирана трппутг зише, иего иначе. Докг е капетанг Вићент1в тако говорјо, бћио е Еии, као да ши се .1едт> око срца вата. Да е то МулагБ приноведао, кои се е одђ младости ст. црнцима мешао, и кои е навикнугн исте, као какову ро6у или марву продавати и куповати, небв! се заиста тако ако чудила; ал' овајј човек в, кои е порекломв, бо10мт>, бзиком в и обхо1)ен1)Мг са свимб другч1и, и кои са свпмб другомБ садружеству принадлежи, да тако мисли, говори и судн. Како е оваИ чозекг лислаше она н дал1> у себи — у смотрен11о несреће и злоставлена свок собраће, безсрдечанг н безчувственБ, и за нишга друго само за свои новчанни ин»ерес г Б заузетг! — А при томг, ше ли се онб н 1>, кадг 10 е пркБиЧ путБ видјо, своиски безг икаквогБ интереса примш? [Ие л' се онг за шо што е бол1> могао доако старао? какви ће ту добитг и интересг изгледати? Новчани запста не, ерт. 1011 е внше пута напоменуо, да за путованћ одб нћ ни едне иерпере не захтева. Страстнп ли? — такођерг пе,бр 'Б ни едно словце, кое 6 б 1 таковомг чему водило, нје се нигда нћговимБ устнама подкрало; шта вии1е,кад г б бв! вид10, да г. 1овшгб проћу Еме неку ролу за .побл1 )Нпка игра, то би га унекг у ићговомг одлазку „продрзлБпвцемг" или „шмокланомг" називао. Шта е, каква ли ^ таипа са Еломг, к о;г се ни барг мало докучити не дае?! — Хотеггћ и желл изображене забаве, којомб бн се Е.ча кадг и кадг забавлатп хотела, 1пе га могла нл1>нити; онг е само о нокцу т. е. добитку н губитку и буданг санао. Саио беседа о иовцу могла га е развеселити. бдномг кадг иу е Ела рекла, да па свету и другш ствмри има, кое.су скуплћ и важше, пего ма какво благо, ма каквкш иовацг, онг бБ1 смешећи се на то одговорш, да е онг то већг одг млоги слушао говорити, ал' одг врло мало пбн вид10, да тако и д1>лак); н да е по нћговомг кишленго новацг оно волшебно средсгво, коимг се целиВ светг знан1>мг ил' пезнан1>мг врло мудро управлити дае „Узмите," рече онг едномг, „паппроСТ110 будалу, ил' бол1> да рекиемг човека кои нигда лишта незна, кои е само толико видш, колико оно место у комб се род'10 занима, човека кои не само да незна свое име или вдиу едипицу написати, него таквогг, кои се, — кадг га ко запита — како му име, мисли: такавг човекг, ако доста новаца или други притажана има, оиг е у свомг месту, 6 бш у селу илп у вароши, одг нрвми и иаОпаиетнш (подмукли ласкстела) тако рећи почитованг и уважаванг, ићму почну говорити, да онг врло наметно мисли, мудро разсуђуе, паметно са своимг иман1>мг управлм; носле га гледе, да га утисну у какву обштинску службу (гдн нетреба што записати) и дотле га доведу, или бол1>, дотле га н1>говг новацг и добро п!>гово залуди, да напоследку почие мислити, та а нисамБ никада то ни сапао, да а толико и тако зиамг, ири томг ако јоштг оно што гдн начуе, добро зна другомг, ма и нокварено и изопачено, продати, а ови му шштг даду за право; то се онда таква незналнца и будала чисто занесе, да и самг свого у свомг собственомг т1>лу луду паиетћ и чувства непознае. Ето видите, то е о простомг ботатомг човеку. 1оштг

раФинират '16 збива се са мало отзгћн1Имг лгодма. Узмпте гдикогг несретногг спромашка, иуиг цћломудри!, иупг благородне душе, у свима наукама изображенг, шта помпслите зна, и тако се знанама и науци одао, да нн оно свакидашн/ћ наИнуждше не може да набавч. Шта се о нћму говори ? Ије човекг одг салона, то е нека кукавнца, та гле каква му в халвина, незна се пи сг едпомг женскомг да обходи и т. д — Новацг, новацг! моа господична, кои новаца даиасг нема, та& бол!> да нн живота нема. В б ! сте млади, вб ! садг почин1не у ишрокШ светг отискиватн се, видићете до кое године, докг бол'ћ оваи свегг извикнете, накг ћете се онда може бБ1ти кадг и кадг сетити и рећи: заиста е канетанг робла Вићенпе Девре у млогпмг коечимг право имао, ал' што ми е о богатству и сиротинБП, о новцу и о неновцу говорш, то нигда иећу заборавити; садг видимг, да му е свака речв места имала." Кадг 6б1 годб Ема сама бмвала, увекг 6б1 о томг иромишлавала, шта бм поводг да Вићенпе на то до!је, са оваковимг мнслтта, да се онг тако свобскн лати! Ал' то ипакг докучити ше могла. Н1>гово обхођенћ проћу н1> све е еднако честно и све чести^е бмзало, и барг мало да се познавати давало, да бв1 онг иоле сг нбомб какву злу намеру имао, развћ, да 10И е одвећг у нћномг страданго наклон1>нг. Овако су дани еданг за другимг протпцали. Свако би готро Вићешче, Мулатг, толмачг цриацг и нби више наоружани матроза посћћавали робл!>, да небкг каква квара или какове кавге између иби бнвало. Но већоИ бм се части експедише н батинана извршивала, а редко бм се догађало, да по гдикогг мртвогг у воду не вуће. За овимг бм по една четвртг робла на кровг извођена бкшала, и по зановести, поредг неке жвиждолБке н добошића са звонцама скакати и играти морала. Почемг бм се ови са свошмг гимиастикомг за едаиг сатг добро иоуморили, и мало издували, то бм одма објлз друга, трећа а напоследку п чегврта частБ на истбш посао иуштена. Прн овомг, небБ1 се никаква мучепа прим1>чавала. Врата сва бмла 6б1 иозатворана, и два 6 б1 матроза увекг сг горећимг лунтама ( витилби коима се топови пале) кодг топова стоала. Међу првима баше Махепинг мужг, и Ема на молбу Махеие, и сг дозволен1>мг Вићент^евимг давала бм му но едну чашу рума. ОваИ гол1атг узимагоћи исту изг Емине руке, чисто 6 б1 му се изг благодарногг лица п1>говогг разумети давало; да опг зна, коме 6 б 1 зато благодарити имао. Међутимг бн Махена у своши собици •— но заповести капетановои докг бм 1011 се мужг иа крову наодш, затворена 6 б1вала. И то се свагда свето испунлваги мораде. Сввза и наклоностБ Махене кг овомг мужу Тарки (тако му име баше) видила се Еми врло чудновага бмти, па ипакг бм го Ема више веселу него невеселу впђала; и кадг бм годг Ема горе на кровг, да игран1> и скакан1> гледи, изилазила: увекг бм е Махена на чашу рума за н1шогг Тарки опоминала; а што га несме да види, не бм ни барг мало зато хаала. Проћу капетаиа тако е сиисходителна бмла, да Ема нје знала, шта о ибои да мисли. Ал' кадг едномг полазећу канетаиу изг Емине собе, истргне иста робина иза по-