Podunavka Zemun

>НМВ. БИБЛИОТ

/

|Јр а 1. ТРИМГ.СЕЧНА ЦЕНД 6 1 Ф. 15 к.

НОКК*111 ТКЧ1Н.

1857.

I © л :

7 ЋI В I

|ушверзитет. библиотедн у бе0граду

1 ордив Дунавг бувно тече, Стопл-ћнг собомг носи снегг, Брижлћиво се спушта вече, Струд шушти, рони брегг. Обала се смерно кланн, За волномђ се волна валн, Те напан землш, злакг; С ђ рогозомг се трска шл, Сг вртлогомт. се вртлогг в1а, Те се чудниЛ нвлн знакг. И зђ волна се нешто диже Суштества е вишегг ликг; Н-ћму с' волне смерно ближе, На сусретг му с' ори кликг. Чудна светлостБ пред^лг посу, Светилама с' небо осу, На обалам' чу се екг; Србсмв Родг се добру нада, Тежку слутнго светг надвлада, Дгабко с' здравла новмИ векг. Нодунавка с' Роду нви, Нћнг се лгобкји зачу гласг: „0 мои Роде! зора с' плави, И оз 6 илбнб 1 и куца часг. Волна волну гннви, гони, И V безднз* тама рони, Нндг землБОмг се пружа светг; Око 'Гебе с' преобража, 'Геб' е само ноћца дража, Свимг докг цвета свести цветг." „Кг правомг свету стаза-в дуга, Озбилннг се иште трудг; Забава е деци драга, Снови младостБ блажи грудБ.

ЧовечностБ се сг векомг бори, ЖеђБ за вБЈШимг у н-ђм' гори Да разума сазре плодг. Безг крме е страшно море, О.13 ине пропастБ творе. 0 стену се лупа бродг." „Пролећа е сунце снло, Сладила ти песма санг, Сг нБимг забаве вече пало, Да зрелости сине данг. ЛгобовБ те е сагревала, Сг басномг Вила неговала Докг оача слаба моћБ. Данасг некг те разумг води, Некг пучиномг жизни броди И одг дана Ј&ш ноћБ."

„Народи се светомг славе И кг неву се диже умг, Изпредг н^ћга беже страве, И у тапне слази друмг; Ириродне се силе друже Да му Богу робски служе И лгобимцу сплету сплетг; Обнснише с' чуда стара, Нова чуда човекг ствара. Новг узкрену духу светг." „Тм ли самг ћешг, Роде милмП, У детинБСтву провест' вбкг? Тво10и само слабои сили Вечномг тамомг скривенг лекг? Тн л' ћешг само вечно срицат', И на иви снове виђат', И на землБИ бмти странг? Теб' зарг едногг да несладе

Остварене силе младе Кадг у животг пређе санг?" „На боишту паде робл4, Што свободи диже стЗнг; Крстова е пуно гробл4 Што спремило лепш1в данг; Синовима с' Твоимг крбси, Као нБива зрели класи, Усредг Беча споменикг, И Мошоринг, Тителг, Нракг, И Србобранг, дивнми мнакг, Твои облачи славомг ликг." „Духг ли такавг може стати Где светг буди ума зракг; Покренута може л' стати Сила, вишнА силе знакг? Ахг! Мушицковг оганБ гасну, Шго палјо лгобовБ нсну, Кг вишемг свету вод10 родг; Што понавлБ 'о Синав — гору, И по бурномг син-ћмг мору По компасу водш бродг!" „Нови певци Т' успавлгого Са гаткама новг у санг, Ил' прошлошћу тужномг труго ПредстоећЈи буднмв данг. Залудг т} 7 жна маика кука, И крстг залудг грли рука Живов деци тражи лекг! Залудг гаткомг смести лгоде, За истиномг да неблуде, Кадг истину тражи векг." „Шарено е лепо цвеће, Нћговг мирисг шири грудБ

•к