Podunavka Zemun

ЛПГТћ 31 ЗАБАПУ II Н17БУ.

Опнсан!« Лондона.

лондонђ као светска варошб.

Мм улазимо у наивећу светску варошБ, кого енглезскШ народЂ праведно поносећи се „Метрополист." назива, ерЂ заиста Л ондонђ и есте светска варошв. У нбои се о судбини света договараго п нго решаваго, у нбо И се све налази, што е енглезсшИ трговачми духг, и нБиова сувоземна и морска сила по свимг землама и морама освоила и у отечество донела. Сво благо и господство свно петг частш света, сви плодови и све драгоц-ћности, кое радиностћ и светску трговину подижу, и д'1 ;лателностБ укз'Пногг човечества покрећу, све е овде нагомилано, да се одг части као сировг производг народима земнимг разнесе, или да се као такавг преради па у иладостручномг виду истима опетг разда. Одавде се распрострло и Хриспннство и благородне човечје нрави по наиразличтимг народима земногг круга, али сходшимг начиномг него одг икоегг другогг места. Ова варошБ лежи предг нама. Прегрдна множпна кућа, подел^на у више одг 10.000 сокака, коа скоро 2 квадратне мил-Ј; заЈ'зима (114 енг. кв. м.) а населЈзиа са 2 '/, 2 милјона житела. Каква варошк! 1оштг еданпутг тако велика као Паризг, шестг пута већа одг Беча или Берлина, а двадесетг и четири пута већа одг Дрезде. Притомг жителБство кое е крал^вство Саксонско, Виртембержско или Хановеранско у едну четвртк иревазилази. Кадг бм хтели крозг Лондонг пешке ићи, па да притомг крозг оне улице про1)емо, одг кои су по гдекое 1 немачну милго дугачке: то бБ1 скоро немогуће било. Сг томг ц'1'.ли по Лондону нико пешке неиде. Десетг илнда кола, кол се „Омнибусг" зову, еданг вароишн гвозденБ1п путг, и више одг три стотине пароброда сагожаваго све части ове исполинске варошн. Ми смо се на кровг лондонскогг едногг омнибуса посадили, гди места за деветг лица има; одакле можемо ово колосално чудовиште наибо.тћ и наизгодше гледати. Тако намештени полазимо одг штацш омнибуса и гледамо часг десно часг лево, садг напредг садг награгг. БезброВна полБска добра, окружена ливадама и баштама, леже у гомили с обе стране. Овде живи одличнбш светг Лондонскш у полбско Д усамл4ности. II што се да.Л поредг ови полбски добара пролази, то су све една другимг ближа; поредг насг тврде горде палате изчезаваго, а иза нби се друге полвлгого: и то е већг Лондонг. Кућа све већг више има, већг долазе магазе, белни светг дућана са параднимг прозорпма за гледан^. На другоВ страни налази се еданг грднБ1и, високјв тврднв зидг на коме горе стаклени лонци стое, и јУЈј&зредне шуме и дрва надвишуго; на краго зида налази от една скоро чуднимг начиномг сазидана палата, обиталиште некогг богатогг лорда, кои се овде лети неколпко месеци бави, остало пакг време преко године проведе на другимг местима у Енглезскои, или на страни и ту лови, пеца рпбу, новине чита и врло много и врло добро н еде п ше. На еданпутг улица постае ужа, збогг многи лгодш, кола и дућана; предг и за тобомг, н поредг тебе, свуда

ври, и само се чуе лупа и вика безг престанка. Улица, у кого улазимо, безконачна е и одг свш страна по разлнчнимг правцБша крсте се криве, узке и тамне улице, кое равнпмг начиномг кран немаго. Међ' овимг улицама нма и такввЈ, крозг кое човекг некг не мБ1сли проћи, ако ше акг, улице, кое о дневноЛ светлости ништа незнаго, и кое скоро увекг гасг осветлнва. Има и други улица, такође безконачни, али наеданпутг тако правн, п сг таквимг кућама, кое су на длаку една другоп подобне. То су Фабрпкантске улице, скоро за себе одел&на предград1н, кон су дружства основала. Нашг омнпбусг прелази садг преко едне шаце, на кого шестг, седамг п шштг више улица воде н кон е лгодма, свакоакимг колима, а нарочито многимг омнибусима препун4на. Одг калдрме се ни трага видити неможе; тако су ове улице лгодма, кои збогг пазара долазе, напЈ^не; изг св1го, и у све улице валаго се непрегледиме гомиле. У средини е мимоилазен^ и лупа безброинн кола, као: полбски са четири конн, господски, високи голиатски омнибуси, спрамг кои двоколице са едннмг кон4мг као кепеци изгледаго, а одма за нвима висока као кућа кола за ћумург, са шестБ до седамг врло велики конн. — Свуда се везуе и н спрема, дреши и петлл, и то тако мирно и ладнокрвно, да притомг свакш чуе. Неможе се веровати, докг се не види, како се све ово ради, а да се никомг ни длачица не повреди. Како кочјнши овде нвшвг радг разумеваго, кадг кола окрећу, како брзо крозг улице пролазе, како се мимоилазе и невредими у напбржемг касу измичу, чпсто неможе човекг поннти. Па тако е исто и сг онима кои пешке иду; и спреда и са страга безбропнпмг птећимг сваконкимг колима укланаго се почемг увекг н возећимг се и пешке одећимг лево сврћу. При свемг томг, опетг бм се безброини несрећни случаи мора.ти догодити, кадг небц пешацБ1 изредне стазе, тротоаре но свимг улицама и мостовима имали. Осимг овогг метежа и забуне и пешака и кола има шштг и кола, коа носе огласе о радиности, Ова се састое изг едногг као кућа великогг, шесгБ стопа високогг, а чегири широкогг, лакогг сандука одг дасака, кои е са свјго страна свакоакимг огласима напучгћнг, а ови су печатанн одг рпфа скоро дугачкимг а одг сваконке Фарбе писменима. Она имаго едногг конн, кои лагано крозг све главне улице иде. Али то ше доста, ерг се 10штг налазн н деце, коа табле сг подобнимг обавама, на високимг моткама носе, као напоследакг и они, кон цеду.тћ разносе; ови свакомг пролазећемг, само да Шмг ма што пружи, печатанг огласг о каквомг новомг изобр1 >тен1го, о лажномг лекарству, и овимг подобна безплатно даго. Али кадг пешке одишг, па се у множини сокака и лгодШ незнашг наћи, то никадг не питап онога, да се о чему известишг, кои пешке иде. Многи су одг нби странцбј , па те или пзг лакомислености, или ђаволства зло изве-