Podunavka Zemun

ЛПГТЖ* 31 31БДВУ II Н4УКУ

59

одма опетг подг вешала! Него промислите се, да животђ ваше ћерке стои за моимђ и онога момчета животомг." — „Да упнтамЂ нешто!" прекине му речв господинђ. ^.Одговарати вамг ни на што немогу, докг недође мое време." — „Само ми на ово одговори: — има ли у девоичета оногђ гдегодг на телу каква белега?" Одметникг пришапне нешто на уво господину, кои са вг клоне и спусти се на свого столицу; за неко време тако наслони се и обема своимђ рј'кама очи себи поклопп. Скитница е стано и као ПБ1тагоћШ погледг свои упрго бмо V човека оногг, као да е хтео самг дознати, на што ће сс преокренути то промишлнван-ћ оногг човека. „Алфонзо !" повиче одметнпкг. Момче оно ђипи. — „Све ћете иматм штогодг зактевате ," ироговори господинг брже бол^ћ. „Како вамг е име?" „Миносг." — „А како е име момчету?" „Чули сте мало-часг како мј - е име, — Алфоизо." Одметиикг и оно дериште са сваке стране послуживанп су као какви гости напболви господинови. Сутра-данг преобуку се и онп као шпзнбски племићи. Постел-ћ наибо.гћ што су бнле у кући, биле сј г нвине; за асталг седали су онаа истиИ, за коимг и господинг седи. „Господнне," рече одметникг другШ данг, кадг су седили за асталомг а послужетелви уклониле се бши. „Господине, а самв вама само половину оногг гласа казао, збогг кога самв у БЈ'ргост> дошао. Што вамг јоштг дал4 нмамг казати, тиче се неповолБне ствари. Оћете ли да вамг кажемг то?" Господинг мане главомг да оће, а одметннкг настави дал^. „Нечовечна дела менп су свагда неповолБна, и кадг годг самБ само могао, враћао самБ онима жао за срамот} г , кои какво зло учине. Н снмб видш како су напали на вашегг сина, викао еамБ на оне ниткове, да мало причекаго, а поитјо самБ што самг бол^ могао, да га ослободимг; али самБ доцне стигао. Смртна рана задата му е већг бБ1ла. Своимг надалеко непромишлнван-ћмг, самг е за себе горе учпшо. Живг е 6 бш , кадг самБ га однео онамо где н жинпмг, где е ншпг шестг сатЈн живјо, и за то време сг велнкомг мукомг наппсао ово, што е на овоД артш." Одметникг извадн неку артицу изг своШ недара, и Да е господину, кои, чимг е прочитао оно што е написано, брже-бол^ оде изг собе. За еданг четвртг сата врати ее отиде управо ономг човеку и ништа неговорећи, рукуе се °а НБиме. „Младићг, —- моН синг, . настави одметникг. „Зарг вб 1 имате Јошг когг сбшз ?" у|)е му у речБ Г °сподинг. Одметникг настави дал:ћ, а и неузме на умг шта онав ||Цта , — „синг мо« упео се 6 бк>, небБ1 ли избавјо оногг "■'адогг господина, и томг приликомг рантћнг е. Онг чека амо да га позовемг да дође у Бургосг; бн л' вб 1 емацг " 1Јл " за н&га и н'ћговг животг, ако бн онг дошао. — „За нмачно," одговори господинг. »То ћу да пошлЈзмг одма по нђга," рече одметкнкг.

— „Можете, па кажите му некг дође овде. У овоВ кући бБ1ће му, као да се у нбо И родјо." Одметникг и оно момче 6б1ли су господину садг башг прави прЈателБИ. И чинило се да све оно, што 1Вмг е чишо, опетг Н1е као што бм онг жел10. ЧетвртБ1И данг по нб 1 овомђ долазку у н^ћгову кућу, учини онг едну частБ на кого позове свого наиболго и наадостоинјго родбину, знанце и пр1нтел-ћ. Осимг одметника и оногг момчета, јоштг еданг само гоетг са стране бно е, — младг еданг око 25 година Талјанацг, кои е едномг одг гостш у по'оде дошао бно. Младићг оваЛ имао е лепг изгледг, само што су му очи бБ1ле нешто мутне, мале и севагоће. За асталомг седш е спрамг оногг момчета, сг кога лица ше очт скидао, што е овоме врло тежко бнло, па е ту слободу одб1но одг себе, ладнимг а и неповолБнимг погледима, али тако д а осгало дружтво ше могло то спазити. После ручка, чпмг е ко имао волго, онимђ се и забавлао. Неки седну играти се бшшра, неки се почну карта^ ти, а неки опетг забаву нађу око свиркш. Са овимг последнБима умеша се и оно момче и млади ТалЈннацг, кои на тврду силу протура се за онимг до едногг пенџера, и, преко свега тога што е оно слабо марцло, да му на што одговара и ни пазило ше шта онг говори, навалт е бно да заметне сг НБиме разговорг. Одметникг и господинг у ћошку едномг собе завели су се бши у дубокг иекш разговорг. Вештг некШ одг свирача врло лепо е свирао комадг еданг одг Мозарта. Сви су се бнли у н^га забленули. Па и онаи младни Та.иннг прекине за момчетамг онимг престапти. Мало затинг момче оно сг викомг некомг у еданг ма отрчи изђ собе. Свп нагрну на пенџере, да виде шта е та тако морало узбунити оногг младића. Пандури варошки водили су младогг некогг одметника о ноп кући, кон е бБна у сокаку, коимг су оди дошли. Мало само што су ближе дошли, а младнП одметникг већг е загрл-ћнг бно са онимг момчетомг. „Кукавне браће!" рече господинг, а сузе му на очи ударе. Сви изиђу предг она два младића, кои су непрестано грлили се и лгобили. Они су еданг у другогг тако умилно гледали, као да бн и душе нБине изићи и онако као тело загрлити се теле. Нпко тштг н1е вид10 кога срећногг што су се опетг састалп, као што е особито оно момче бнло, кое часг у чело,, часг у очи, у образе, у вратг, у косу младогг одметника лгобпло, плакало и сменло се, неразумевагоћимг се речима сг нБИме поздравлнло, и едва готово силомг могаше 1и едногг одг другога разставити. Одг они, кои су то гледали, сваки1 ва свого руку мислјо е о нБина двоицп. Господинг е плакао као мало дете. МладнЛ Талјннацг изгледао е као да и незна шта е то жалостб . У лицу се тако бно намргодт, да се башг познавало, да на срдцу неко злоб.тћн^ћ има. Умилностб оногг момчета н1зму е мрзка била. Изг оч1К) иу е вирцла мрзостг и прекрштенн руку свон' песнице огпекавао е. Остало дружтво забавило се бмло око младића и момчета о.ногг. а одметникг е ме^утимг иа едномг месту стано кад- уко-