Podunavka Zemun

72

ПОДУН4ВКА.

Доппељ изћ Београда. У неделго, 23. т. м. представл&на е комед1н: „Тврдица, или Кир-Лна." 0 самои; овов комедш говорити, било би излишно , почемЂ е о нвои већг споменЂ бно у овимђ листовима одђ прошле године Што се пакЂ тиче наши представлнча , то морамо признати, да су са св 010 мђ вештиномЂ подпуно гледаоце задоволвили. Особито се Кир -Ннн, као главна особа, одликовао. 0 обштемЂ задоволБству сведочи вишекратно шгћскан^ гледалаца и при свршетку весело викан^ „Фора! Фора!" Одђ колике бм ползе бшо и за нашЂ публикумЂ и за наше представлнче, кадЂ би имђ се допустило, да подђ Ј,! ) Види бшграФ110 1ована С. Поповића у 15. числу Подунавке одђ ланске године.

управомЂ едногЂ одђ свои другова драме представлнго, мислимђ да е свакоме познато; ерЂ тимђ начиномЂ дошли бц за кратко време и до богапе ризнице и до болви и сходнш кортина и седишта, — да само усавршаван^ наше младежи у овоВ тежков вештини и неспомшгћмг , почемЂ би имђ већа користв сђ уклон ^нимЂ препонама више вол^ћ и ревности улила.

Поправка. У пре^ашн^мт. допису у 3-ћои врсти одоздо, на првом-в ступцу учин-ћна е штаптпарска погрешка: „новаца," место: „новаци," т. е. почетници.— Тако исто и на страни 62. у другоагв стунцу 16-ои врсти одоздо: „капарисЂ," место: „кипарисг."

1®©реПВ€И-1Де12Ц1Н<.

Господину В. Ж. у П. — Ваше последн-ђ писио толико насЂ е обрадовало, да се готово речма неда описати. Мн смо се истина надали да ћете вангв врлни дарх ползи народа вашегљ радо жртвовати, почеагБ в сх даровитиит. лгодиа и полза народа тако тврдо скопчана; ал' смо опетЂ зебли, што одђ толикогђ времена одвратисте вашу наклоноств одђ лепн вештина. Вама е можда непознато , сђ каквимг се усхићеп +.ИЂ у СрбскоиЂ народу читак) и певаго ваши умни производи; но >ш васЂ уверавамо, да су се наши наиодличн1и кнкижевници увекЂ сђ усхићен -ћмЂ и почитованћмг о вама изражавали. Хвала ва «ђ дакле двострука, едно што сте се опетЂ обштои ползи жртвовали, а друго што сте Подунавку ваши' прилога удостоили. Нежелећи овимђ пресуду изрицати о производима наши' списатела а нарочито младн песмотвораца, кои су по чудноватомЂ некомЂ прав,цу ираву вештину забацили, и или у саннрјнма усладе налазе или у гаженго свш доакошнћи правила у депои вештини неукимЂ читателвима мозакЂ завртити желе — само се засаДЂ искрено сђ народомЂ србскимЂ радуемо, што васЂ е оваи случаи опетг песмотворству ловратјо, и што ћете вашомЂ зре-

лосћу и вештиномЂ заблудивше опетЂ на путЂ извести. Господину В. I. у М. — Ше намЂ познато, да у СрбскоиЂ кнБИжеству ниа какве кнкиге изклгочително за науку о лову написане; но могли бн се у томе помоћи исторшмЂ естественомђ , кого е Г. ДрЂ ВукЂ МаринковићЂ за гимназЈнлну младежк написао, почемЂ ћете у нвои наћи лепо описанн зверова, други' четвороножнн животина и птица. Она е школскомђ комис 10 мђ испнтана и одобрена. Друга е подобна кшига засадЂ у печатнви, и бн'ће по свои прилици до свршетка ГОлјн т. г. печатана. 'Га е кнвига: „Сремско-СлавонскоХрватске жнвотинћ див^, звери и птице," кок) е врстнни и заслужнБш шумарЂ 1 осииђ ЕтингерЂ написао. У нбои ћете наћи све оне животинћ и птице онако точно и учено описане, као што ш е саио собствено примечаван^з , испнтиванћ и бележенћ описати могло. ПиеацЂ е речене кнБиге толико година сђ пушкомЂ о рамену шетао по шумана и полниа наше домовине, сматрао е точно ЖИВОТИН-ћ И ИБИОВЂ наЧИНЂ ЖИВЛ'ћна, изпб1тивао е и бележјо, докђ е наипосле резул•гате свогђ толикогодишнћгг искуства у светт.

пуспо. 0 овои кнбизи може се рећи, да ће служити на поносђ и дику гогославенскои литератури. Она е латиницомЂ написана , али езикоиЂ лепимЂ, чистимђ, простонароднимг.

Господину 1.3. у Б.— Вашеприлоге неможемо употребити, почемЂ се сђ тежнкомЂ и правцемЂ нашегЂ листа неслажу. Тако исто неможемо васЂ поуздано из.вестити, да ли ће ји другШ кака†листђ примити, ербо суннамо, да ће будикака†листђ смети евоимг читатеЛБИма уста премазати сђ таквимЂ сувоиарнимЂ, изђ Брокхаузовогг конверзашоногђ речника преведенимЂ предметомЂ, па 10ШТЂ тако, да се на нћму нсно види, да таи предметЂ, можда по површномЂ читанго, нисте ни разумели. Ако е икомђ до свои' предуписника и читатела стало, нама е заиста збогЂ малогЂ нбиовогђ числа; но свакоико е грехЂ, та читателћ свое таквимЂ прилозиша одвраћали, та имђ вкусЂ кварили, и у незнанм 1и утврђивали. Неимати пренумеранта, тое већЂ обично, алн свое постонне пренуиеранте наопакимЂ вкусомЂ одбјати, бша бн №Ш тђ, осижђ греха, и наивећа наиа будалаштина. Опоминћмо, да имаде и <калични сокова;

Зато умолавамо г.вакогЂ, да мотри на описх Флашица.

СТЕИРУС1С1К1 БИД1ћНћ1в СОКЂ ЗА 0НЕ КОИ ПАТЕ ОДЂ ПРСНО. Оваи се сокђ досада по, увераванго наигласовитш лћкара у Бечу и Градцу за чудо добарЂ показао, а имено протиВЂ канми, грнпе, кмншвцо* нронЈКЛог«! гласа, вратоболћ и грудобол'ђ. Многи , кои су узели таи сокђ , доказуго , да немогу 6 б 1 ти безЂ нћга и да само нћму имаго благодарити, што имђ е олакшана болд и што могу мирно спавати; з6огђ благотворногг дћиства оваи се сокг наибол-ћ препоручуе како малои деци, тако и наистаршмЂ зицама; вкусЂ му е врло пр1атанг. Стакленцета с,у стеирискогг 6 илбногђ сока бела, горе дугулнета и са калаинимЂ капцима, на коима као и на стакленцету пише: „Апатека кодђ елеиа у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нвима су надписи заедно са подписомђ онога кои производи таИ сокђ, Цћна е едногЂ стакленцета 50 кр. ср.; ман^ одђ два стаклеицета немогу се слати. Што се завш и пошлго два или четирЂ стаклета, то се рачуна на 20 кр. ср. Таи сокђ производи I. ПурглаитнерЂ, апатекарЂ кодђ „елена" у Градцу, а добити сс иоже у Земуну у апатеки кодђ „златногг орла" Карла Трешчика. 1 12)

Печата, издае и одговара кнвигопечатна I. К. Сопрона у Земуну.