Podunavka Zemun

Бр. 11. ТРИИЕСЕЧНА ЦЕНЛ 6 1 ф. 15 К. -СХЦј НОВМН ТЕЧ1Н. ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУББОТЕ У ВЕЧЕ. 1857.

Ш е ћ Кадг самв лудо дете бно Шећерг ми е бно мш, Па еднако Бога молимг: Даи ми Боже што а волимђ, Дав ми Боже собу злата, Жута злата и дуката. Па да купимт. шећерг бео Да бн га се ситг наео. Али време, време лети Па ме б!е по памети, Срцу аче силе дае

Р Те за другимг нечимг хае, Друго сада душомг волимг За друго се Богу молимг, Друге жел4 срце тиште Те садг много слађе иште: Дав ми Боже руменг шећерг К'о што западг е предг вечерг Гдено жива ватра гори! Да л' ти Драга срце збори Да с' усташца руИна твол Руменг шећерг, мис'о моа? Д. Н

К с т е <5 а н % Л I у р н .1 «. (Свршетакг.)

II. К а л у ђ е р г. После едногг сата осети Естебановг пр1ателБ, кои се жалостиво у мисли удубт, нечш руку на плећима. Онг устане и види да му калуђерг иза леђи стои. Калуђерг е тако нестрп4ливг бно, да нје ни вече дочекати могао, већг 8 одма поитао, да види успћхг младн ум ^тника. „Но, стихотворче, есте ли сг вашимг посломг готови?" „Нисамв, отче; моЛ радг стои незапочетг. Мисао, да с е Карлг V. круне одрекао, и да ће сутра овде неку ком ед1н> за н^га неприличећу изигравати, смутила ми е и ожал остила паметБ." „Вн ако осуђуете Карла V., младиИ човече! Шта? Зарг вн то комедшмг називате, што се онг земне сла8е наситт? — — Зарг може за Карла V. величествешегг нозора бнти одг сутрашн^гг?" „Вн имате право! — — то ће бнти башг право по30 Р^, као што и сами велите. Моа;е бнти да се царг неће што е таИ слепни коракг учинјо, али опетг нетреба да се У такву лакрдји упусти; или ако е башг и каумЈо,

да своВ погребг за живота учини, опетг ше морало то сг таквимг торжествомг бнти — повући збогг тога цео дворг изг Мадрита!" Калуђерг незадоволанг и узбз^ђенг одаше горе и доле; затимг стане предг младогг живописца и рекне: „Вашг п-рЈнтелБ, ков вели да е стихотворацг, ше ни стиха начишо. — — А есте ли вн што израдили? — Да се нисте и вн сг вашимг даромг хвалили, одг коега можда ни трага нема?" Естебанг донесе му своО израђенни посао; калуђеру се садг чело разведри. „То е лепо! — — то е врло лепо! Тицшнг и Веласке, кадг су ваши година бши, нису доиста овакво што израдити могли. Вн нетреба да сиротуете, ерг сиротина и самг дарг угушуе. Но шта намг оно носи стихотворацг у рукама? Стихови ситурно нису!" „Ово е сатира на сутрашн^ћ торжество." „Дела да чуемг; читаите." Младићг приступи калуђеру и прочита сатиру. Сп+.вт е бно висгтрепмп, али пунг бодлн и уеда, Калуђерг мир-