Podunavka Zemun

105

ПОДУН4ПКА.

Загоне т к а. Кадт> се слаба кора земл-ћ надт> огн4мђ скорз 7 ши, У корито с вода сведе, да землш не руши, Узг остало лепо бш& и а се пробуди, Да невесту землнз китимђ по Б ожјои пресуди. ЕгипетЂ ме првии виде са круномг на глави, А сада самв у Европи домородацг правиИ. Мномг се полл и градине многоструко диче, Што у мени узт. лепоту полза лгодма ниче. Сљ маснимЂ ул*ћмт> надмећемг се и колаче сладимг, Чудна сила лнздма тече сг моимг сокомг младимг: Духовне се силе дижу, а живци се блаже, Токг се крви удвоава и снови се драже. Моимг лекомг лекарство се већг одавно служи, Одкако се са природомг човекг умно дружи, Нарочито одг времена Парацелза славна, Те е данасг Европлнномг сила моз ивна. Већа доза мога сока животг подкопава, И животне лгодске силе занавекг успава. Сг тогг ме Хина изгонила изг предела свои', Те се мене одрекоше лгобителви мои. — Имамг еднопв именнка, и деца га знаго, Оригиналг н^говг живи, одкадг дрва траго, Гране шири, плодг приноси, те и лгоде рани, Знакг светин^ некадг бнше тои и онои страни, 1оштг докг лгоди киповима кланнше се смерно; Твои га народг 10штг у грбу задржао верно. Снимакг н-ћговг ије рашће, већг рукотворг правнВ,

Квгг се штедлБивг човекг страши у сну и на ави. Онг у руци носи срећу, те се грабе лгоди, Ал' е пружа самоволвно тек' по свошД ћуди. Часг те Мидомг златнамг чини, часг си проснкг 'удиа, И опетг ти за нбимђ срдце непрестано жуди. Где се оваи братг удвори, ту свободе нема, Сама жела силно вуче, али разумг дрема. Нћговг ланацг тврђе веже нег' икакви узи, Собомг вуче у провалу сг магически' крузи. Сви га знаго тако страшна, и опетг га траже, К'о што птице нђ змш лете, кадЂ Ш чари драже. Цигани су некадЂ нвиме лгодма прорицали, А до скоро Европлани за н-ћг' нису знали; У Европу пустише га Аравлнни клети, Те садг широмг незаузданг свудг по свету лети. Некадг су га моловали, садг подг пресомг стен^, И опетг се узг степене и на иоесто' пен^. Великаши и цареви сг нкимг тераго скуку, Али манБи сносе беду, неволго и муку. м.

Разрешенгћ логогриФа у П.числу Подунавке. „Лукавство" (Авала, во, ласта, лов, уво, уста, кава, кос, кула, власт, восакг, сова, око). С.г&дугоћа лица поолала су на«т> разрешен^ логогрифа у 11. чнслу: Г. ПарохЂ Тииотеи Бранковићт« у Сенти^ Г. ПарохЂ Васил^н Субботић-в, г. Павле Полннацт. и Г. Н. Н. у ЗемунуЈ Г. Т. СтефановиК-в, у Тр1есту; Г. Тима ИиколиК-в у Иланџи.

1!орееноид <ммцн.

Господину II. Л. у М. — Кодђ све чудноватости вашегг адреса : Ан сПе 1б1>Пс1ге КеиЈаигаИоп Јег РоДипаука, опетх сло ваше писмо примилп. Да ли е то ногрешка, или употребл-ђни вицђ , незнамо, но иислило, да сте и у носледнћмЂ случанз мвжда и неотиде, истину изрекли, о чему дал-ћ разлагати недопушта намЂ учтивоств и благообразје; но толико укратко смемо рећи, безЂ повреде почитанл, ков смо нашимЂ читателћима дужни, да е Подунавка права рештаурацјн,— али за духЂ и срдце, коима се труди вкусне и пи-

тателне ране набавлати. Ако се у томе мн кН1и варамо, то ћело радо свако опровржен-ћ, доказима утвр1)ено, примити. Господину ђ.Ж.уК. — Опростите, што вамЂ неложело желго изпунити. Ваша распра са СвештеникомЂ неможе никздђ бнти вкусна и питателна рана за наше читате.тћ. Подунавке е др уг 1 и задатакЂ, и потоме обратите се сђ таквимЂ дописима будикаквимЂ новинама. НашЂ ЕракЂ и ПетакЂ наимлћни су истина, да недостатке неке у нашемЂ наро-

ду шаломЂ изправллго, али бн опетЂ оваква шала била сувише дебела шала.

Господину 3. Г. у В. — Истина е, да намг е число читатела врло мало. но мн се надамо, да ће намЂ сђ временомЂ Срблш већу пазлвивостђ поклонити, те тога ради и потруди'ћемо се изђ свш сила', да нашемЂ листу придобјемо оне врлине, кол ће моћи такву иашу надежду о прострашемЂ кругу наши читатела оправдати.

Зато умолаваио свакогЂ, да мотри на описђ Флашица, С0К1

0ва!4 се сокђ досада по увераванго наигласовит1и лћкара у Бечу и Градцу за чудо добарЂ показао, а имено првтивг кашлн, грине, к!нвнце, пропуклогћ глаеа, нратоболћ н грудоболђ. Многи , кои су узели таи сокђ , доказуго, да немогу бнти безЂ н^га и да само н^ћму имаго благодарити, што инђ е олагшана болн и што могу мирно спавати; збогг благотворногЂ дћиства оваи се сокђ наибол-ћ препоручуе како валои деци, тако и наистаршмЂ дицама; вкусЂ му е врло прЈнтанЂ. Сташенцета су сте ^рискогЂ 6 илбногђ сока бела, горе дугулнста и си калаинимЂ капцима, на коима као и на стакленцету пише: „Лпатека кодђ елена у Градцу" и „I Р А", добро су затворена, и на нБима су надписи заедно са подписомђ онога кои производи таи сокђ, Цћна е едногЂ стакленцета 50 кр. ср.; ман1> одђ два стакленцета немогу се слати. Што се завјго и пошлго два илн четирЂ сталета, то се рачуна на 20 кр. ср, Таи сокг производи I. ПурглаитнерЂ, апатекарЂ кодђ „елена" у Градцу, а добити сс може у Земуну у апатеки кодђ „златногг врла" Карла Трешчика. 1 т—12)

Опомин-ћмо, да имаде и Фалични сокова; ш ,

СТЕИРИСК1И БИЛћНМИ ЗА 0НЕ КОИ ПАТЕ ОДЂ ПРСНО.

Иечата, издае и одговара кнБИГопечатнл I. К. Сопроиа у Земуну.