Podunavka Zemun

ЛНСТЋ ЗЛ 34Б4ВУ II ШУКУ.

127

изђ овога грла важ10 е већг за пуногласну свирку. Уво се изпуни овимг нечувенимг благогласјемг. Али е певачица јоштђ еднако певала гласомг лкимг и крутимг, као да бн таИ гласг изг каквогг египетскогг кипа излазт. Никакво се Д1нн:ћ са дђ нечу, нико се у целои сали Н1е макао. У сл4дук>ћои варјацш чиннше се, као да музикална душа, унутрашнБимг немиромг гон±на, летп; затимг, као да се домислила, да се тако пожел^ћно не може постићи, упаде душа у смућеноств и издаваше у гла совима свого болго; то бнше у музику сложено пдакан-ћ. Само се при концу у громатичномг (полЈтласномг) току на последн1.мг уздишућемг тону спустила; осмеиван-ћ крозт> копрену жалости. Публика е у дивленго тштђ безгласна бБ1ла. — Садг су

славуеве груди у певанго тугу угушиле. Сг победоносномг радости усклицавала е садг, сама себе гонећи, у дрзкомг али чудновато поузданомг скоку. При заклгоченго показала е све, што е у нбо Д вештина произвести могла. Садг се публика већг ше могла више уздржати. Као изг еднм уста викну цео скупл-ћннИ народг: „Каталани! Каталани! Она е! красно! небесно! усхитително! и све друго, чимг е ко како могао свов аФекчг изразити. — Музиканти поклонише ши се са своимг инструментима као сг троФеима. УправителБ концерта скочи иза клавира и полгоби шД скутг. Но она се брзо као стрела провуче крозг налон4, и машући главомг сг осмеиван^мг на редове слушалаца нзчезе са своимг пратшцемг, пре него што е народг кг себи дошао.

С М Е С И Ц Е.

Дпписљ из-б Београда. Давно обећано евангел1е монастиру МанасЈи, стигло е овб 1 дана изг Петрбурга одг Н^ћногг Величества Царице Руске. Драгоц^ностБ н-ћгова ше насг толико у удивлен4 привела, колико изредностк утиснутБГ ликова. У пзпупченимг Фигурама представл-ћно рождество Христово тако е дивно, да ће заиста и наиврстшегг оценителл ове вештине задоволБити. Ово упрепашћенћ у толико намг е мил1е, што насг е уверило, да се Руси и у овов струци сг осталимг изображенимг народима Европе могу успоредити и надметати, ербо е то евангелје радш правми РЈ г сг, именомг Сазиковг. Овм дана послато е исто у Манасш; однео га е Секретарг руск. генералногг конзулата, г. НкубовскШ. У истомг монастирз' очекуго и нашегг Светлогг Кннза Александра. Г. ПроФесорг Ннко ШаФарикг одпутовао е пре немв данг у Млетке ради потраживанл и испнтиванн стари рукописа за нашу повестницу по тамошнвов аркиви.

Отниио ножртвовшгћ. Некадашн-ћгг курфиршта Емериха (1" И- К)н1н 1774) замоли нћговг таИннИ саветникг Пецг, да неку злеуду службицу н^ћговомг СБЈну подари. Пошто му кназг то обећа, пође саветникг после многи' поклона и благодарности кг вратима радосганг и задоволанг, и већг е готово до прага дошао бно, кадг га наеданпутг кннзг натрагг зовну. Одг те службе впетг ће тежко што бнти, рече кназг, ерг п чуемг са свш сграна о некомг Пецу, да е то правБ1и звеканг; есте ли Вн таи, или е вашг сннг? — Ваша СветлостБ, таи самБ а, одговори отацг. — 1епо! нека е Дакле има.

ЧЈДНОВаТМИ ПОШ1СЂ. Године 1829 поодјо е славнни П олбскји песнпкг, Адамг Мицмевићг, у Ваимару Гетеа, у дубокои н^ћговов староети. При разстанку замоли га Мицмевићг, да му какавг споменг одг себе даде. Гете на то узе перо, умочи га у Дрнило и написа неколико речШ, али му недаде оно, што е написао, него п е р о, кое е и-ћгова рука додирнула.

На оваи Гетеовг поступакг приметш е еданг Немацг „При читанго ове анекдоте ћуте читателки, довећи се велпчини чувства о самомг себи, коимг е Гете свого врлину познавао; али е смешно бкио, да песникг песнику оно орз г 1)е поклони, о комг су обоица морали знати, да нпшта невреди. Гете бн могао сг таквимг поклономг наивише какву сентименталну госпу усрећити; но л бн му на то рекао: „Ваше Превозходителство, а зашто недадосте бод& подпуну гуску, него само едно перо?"

Клетва младиКа. (По НемачкоигБ.) Драга носи свезу косе Коса лети ветромг тимг, А прса ш8 ружу носе Давагоћи мирисг свимг. Ружу даи ми с' прса твои, Ил' ми свезу косе даи, Или коренг власи твои Ил' могг срдца богатг раи! Одг савеза сплест' ћу оковг, А одг руже венацг леиг , Одг косе ћу прсту оковг Само прса дап ми текг! ђ. костићг.

Катихкзие , & за радеиике. — Ко дуго ради, дуго живи. — РадуИ се, што можешг радити; ерг докг тиБогг ту милостб указуе, бн'ћешг здравг, а здравл^ћ е навдрагоцеше благо на землки. — Што више можешг радити, то ћешг моћи више ести. Но што више будешг пш, то ћешг ман^ћ моћи радити. — Првш"! раденикг 6 бш е благ1и Богг: Онг е шестБ дана непрекидно радш, и истомг се седмогг дана одморш. 0 женскои среди и петку ше ни спомена бнло. — Кадг идешг у цркву, а тн скромно моли Бога,