Podunavka Zemun

132

ПОДУНЛВКД.

ла се сђ дукатима, као и да незна шта они вреде. Губила илг доб^нла, она се све смешила. Како гордо, подђ густомт. косомг чело занешеннг! Албрехтг угледн; какавг господственЂ погледг светлјо е изђ нћнм велики', црни очш; како е н^ћжно и руменикасто н!>но лице бшло ! СтрукЂ нћногђ повисокогђ, прелепогЂ тела, кои е беломЂ мушулинскомђ алБиномЂ притегнутЂ био, изгледао е за чј ^ до лепЂ. Небесно ово створен-ћ све е имало , што песмогворца живакнути, а женомрзца у наиватренш страстк бацити може. Али е она имала и оно непознато добро или зло у себи, као и свака жена. У тои преварлкивои гомили блата бмо е сакривенЂ духЂ, духЂ Евинђ , сва блага доброте и зла, зановетан4 и одбЈнн^ћ (одказан-ћ), ладна злоћа и топла либавв! „Ако се она сђ новцима господин а Функала садЂ сиграла!" помисли у себи АлбрехтЂ, и, ако и есте угреанЂ бно, као неки мрави прођу га исподђ коже. Одао е полако по соби, да бн оногђ бледогЂ дугаил 110 нашао, ерЂ му е ревнБИвостк шаптала , да онг мора где близу око АмалЈе бнти; али поредЂ свега гледанл занешеннИ АлбрехтЂ залуду га е тражт; господинђ ФункалЂ ше Се могао нигде видити. Чисто смиренЂ некако врати се младни онаК човекЂ опетЂ рулети, и случаино нађе празно место башЂ до Амал1е. Уздркће се кадЂ му се рука нештедлвивогЂ рамена случаино дотаче, кое е чисто румено крозг танБчицу изгледало. Да се сиграчи, понаивише лгоди у година, око свога посла нису 6 бми забунили, позналибн по албрехтовомЂ лицу, како му е онда 6 бпо. Амал1н е бБ1ла несрећна; нн десетЂ минута непро|)е, а свилена кеса, коа е предЂ нбомђ на асталу бнла, изпразни се. Дигло еданЂ само дукатЂ држала е она своимђ малимЂ прстима. Кругла се почне валнти; али лепа сиграчица, коа до то доба нје бирала, него на кого бнло Фарбу метала е, у оваИ ма застане, и Албрехту се учини да она неможе башг да се наканн, да ли ће и онаВ последнкШ дукадг метнути на срећу, или да немеће. Кругла опетг полети, са дрктагоћомг изјгпн рукомг метне Амал1н дукатг на црну Фарбу , па онда на све очи глсдала е у точакг, мала кругла скочи последнБЈи пута — „црвено!" повиче банкерЂ, а новацЂ оде у играчеву кесу. ТужнимЂ погледомг гледала е Амал1а у снине дукате, кои изнова по зеленомг асталу указаше се, а овамо стнснула е свого празну кесу са маломЂ свошмг рукомг. Албрехту е врло жао бнло прелепе те девоичице, кадг види да ши сузе ударише на очи. „Ви сте несрећу имали!" пришапне онг. Невесело смешећи се погледа она у н4га, па слегне раменима, као да бн тимг 'тела казати: „Па шта ћу силомг ? То се неда другае преокренути!" Нби неколико одоше изг собе, а Албрехтг боећи се да и Амалјн неоде, гледао е да започетив разговорг продужи, само да е задржи. „Срећа неће вама увекЂ неверна 6 бпи !" рече 1ов онђ ти'о. „Слепов госпи треба постоннствомг пркосити и противити се." Амал!н е у еуседа свога са неописанимг погледомг гдедала, Па онда осмеугоћи се одговори му:

„Оћете ли вн, господине, да огледите, да ли се то правило дае обистинити ?" „Н немамг во.тћ нешто сиграти се; а ако пакг вц место мене у томе опБ1тг учинити оћете, то ћу вамг а дати мого кесу. Или што добнли или изгубили, поделићемо!" придода онг кесу свого на асталг метагоћи. Младои господични одг радости разгали се лице, и она опетг весела постане. Понуда е албрехтова нго тимг манћ вређала, што ће онђ и штету сђ нкоме делити, заго ни мало непремишлнгоћи одговори му: „Г1а добро, господине; н пристаемг на ту погодбу, и даи Боже да васг ради срећн1п будемг!" Сђ некомг обистомг детинБскомг радошћу почне се она опетг сиграти. Али преко све мудрине, кого е Албрехтг употребш, да позна каквога е она карактера, ше могао погодити, или она што ши е поволбно , или п!то се застиди, зарумени се у лицу кадг е кесу одрешила и дукате на асталг изтресла; и ше могло проћи да га нека милина необузме, кадг е свого кесу подг н^ћнимг прелепимг рукама видш. Умилно и непринуђено метне она на лутрт. Добила е. Пуна радости и задоволкства отисне позаимл-ћну 10и кесу на страну, и сиграла се са они новци што е добнла. „Удвостручите!" шапне ши АлбрехтЂ. „Желите ли вм то ?" „н молимђ!" „Ево шестЂ луидора!" рече она, и маломЂ свохомђ рукомЂ баци дукате на црвену Фарбу. „Црно!" повика банкерЂ. Што е метнула, изгуби. Ама.иго е несрећа све еднако гонила —■ за четвртг сата кеса остаде празна, а млада господична погледи ожалошћено у свога суседа. „Н се кодг васЂ задужи!" рече она невесело. „Кажите колико е бнло у кеси, кого сте ми позагшили." „Садг у оваК ма' немогу вамг казати колико е башЂ у нбор ! бнло," одговори Албрехтг нешто збун4нг; „но сутра ћу кассу мого добро прорачунити — —" Обое се уклоне одг астала. Албрехтг се понуди да е одпрати до обиталишта. „Н пристаемг да ме одпратите до обиталишта," одговори она поцрвенивши, „ерг треба да знате где живи она, кон вамЂ се задужила." „Подђ тимг уговоромг а би се те среће одрекао —" „Никадг више нећете наћи ви мене да се сиграмг!" прекинувши му речк придода она, па уздане. „Сг тимђ више узрока, да се н данасг тако доцне, неможе доцшн бнти одг васг растаемЂ." Изиђоше у преднго собу. Амалјд прими одђ служитела шеширг и шалг, узме се са АлбрехтомЂ исподђ руке и оде изг куће за сигран-ћ. ћутећи про!)у шеталиштемг. Младнв човекг осећао е, како рука н4гове другарке изтја дркти. Чигава рулл мислш мутила се по н^ћму, и утврдо башг науми, да таину непознате лепотице прокопа, па ма га шта стало. Предг првомг кућомг на краи улице заустави са АмалЈа. „Гостилница кодђ Венца!" проговори она. „Бров 10моа е соба."