Podunavka Zemun

134

подушвш.

дите, Пр1ателго, да и а, као и ви, признаемг ону последнго таИну, одт> кое себе зависна осећамг, предг ко10мт. се кланамЂ, } г кошб есамв и живимг, одг кое нроизлазимг, и на кошв ћу се вратитп, у чјемг единству себе истомг познаемг у велпкомг, обштемг отачству. Као нуждниИ чланг у н^ноВ очлан^ћноа единнп, участникг самк а н^не величине, снимл^нг самв образг н^ћне суштине, и славимг у н^номг величеству као каплл у океану мое собствено величество. У овомг единичномг сматранго постае ми све равно

свето, равно духовно; у овомг великомг света створенн) нема разценлћности; оно е великјл образг помирена вештества и ДЈха. У ово» великоП мисли осећамг п наГшеће уживан^, цео поносг мога бића; ерг и н самг принадлежимг по нужди овоП великоИ еднини. Но као частица ове еднине, кол, као таква, неможе цело сватити, осећамг у овоИ мисли о М0109 малености у исго време, да ми се прси подижу онолг смиреностп н побожности, коа дал^ћгг сполашн^ћгг начертанн непотребуе. (Продужи'ће се.)

РЈ«вг^к'в» Ј КсвЈнма.

Части земне површине, кое се кг сћверномг полусу око великогг поларногг мора прз 7 жаго, и кое су веће одг целе Европе, сачиннваго између 60 и 70-огг степена с4верне ширине виспрену и навз т жасн1го пзхтинго. Ту е све сама затворена палата вечне зиме. Тисуће и тисз 7 ће мила безг дрвећа и бкпн, безг и наиманЂ травчице, овде саме небоподупирз 7 ће горе одг вечитогг леда, тамо вечна, одг снега б.гћштећа, смрзнзта равница, по којо Д лосг (Е1епп11иег) и сћверниИ еленг блз 7 де, и преко кое прастаро сз 7 нце за шестг месешВ незаодно прелази, немогзћи санте вечитогг леда ни омекшати, надг кошмг затимг шестомесећна ноћв почива, коа се горе на небу сг огнћнимг, дивлвимг нтама сћверне светлости нгра, а ниеданг атомг топлоте одг ове електричне огн-ћне масе, коа на8тврђ1а металг Срудз 7 ) разтапа, несилази на землго. ДаДте да потражимо живота у овоЛ страшноЛ леденоЛ пустинБи. — Ту се налазе као снегг беле животнн4 са скупоценомг кожомг, и жуто-мрки, надимл^ни, з 7 гоено-светлп, мали, лукави, лажлкиви, злобни лгоди, сабјени у поособне, снегомг покривене и пушеће се колебе. Међу нкима има велике разлике, ерг докг поедини Лапонци едва као дете одг три године нарасту, налази се Самоеда, кои се у величини и снаги могу са свакимг белимг човекомг мерити. Ескими превазилазе у лз т кавству и крадлкивости наввеише Лондонске престз 7 пнике. У осталомг немаго нинаЛман4 цивилизаше. 0 читанго, писанго, з 7 правлннго, плаћанго данка, о црквама, затворима (тамницама) и дрзтимг знацима више образованости немаго ни поннпи. Они лове зверове и рибе збогг меса и масти, те да у себе з 7 вз 7 ченомг кисеонику набаве горећегг вештества и тако да сами себе као пећв наложе. По Либигу састои се дјан4 и свариван& у ложенго човечјегг тела. Што е ладше, то лче ложимо наше пећи и насг саме. Желз т дацг е у нама пећк. Ладноћа отвара волго кг елз', т. е. природа нште одг насг, да желз 7 дцз* набавимо Јтл-ћника и водоника (а ово се производи свариван^ћмг изг меса, деблБине и з т лл), да би Ш увученив кисеоникг могао у угл^нпкг и воду претворити, а тиме животинбскз 7 топлоту произвести. Ово е претваран4 у свему оно исто, што е и сг горећимг дрвима у пећи , симо што се онде неразв1а пламенг, и што то претваран^ћ непостае тако нагло. Ше дакле ч} 7 до, што се лгоди сг оне стране северногг крзта поредг ладноће одг 40 готово степена сасвпмг

др3 7 гче ложе, него ми. Крепакг какавг и здравг човекг смота тамо одеданпз 7 тг морскогг пса , и прождере на славама фз т нт} 7 лоннб ! свећа јоштг одозго, или га зал1е сг повеликомг кантомг рпбје масти или другогг улн. Но да бц З 7 овоме точнји 6 бми , даВте да чз 7 емо, како о овоме приповеда еданг Енглезг, коега е нек!В Тз 7 скг (нека врста Ескима) на рз т чакг звао. „Прво ело беше еданг великш део смрзнуте, изг воде истомг извађене рнбе. Да небБ1 нашегг }тоститела увредили, одсекосмо и ми свакјЛ по еданг део одг те с.чрзнуте рибе, али е збогг леда немогосмо ести. Изг воде истомг изнађена, неслана, некувана , неочишћена, као што го е природа створила , а пригомг шштг у дедг претворена, кон е као стакло подг зубма гладни прождрлвиваца пуцао. — Дрз т го ело беше велика гомила зеленкасте неке масе, кого су два човека на прлнвов даски з т нели. Цела породпца наклати се желкно и напзни себи уста нкоме, гз т рагоћи у уста после сваке пуне шаке великШ део китове сланине, кого е домаћица изсекла бша. Ова зеленв ше бша тако невкусна, премда ништа друго не бнше већг непреживана маса маовине, извађена изг утробе сћверногг елена, кога су нама за лгобовв заклали били. Деловп китове сланине, наравно онако исто смрзнути, место да су посо.тћни, бну тако четворо}тласти, да немогосмо ннеданг ирогутати, премда су насг внше пута нудили. Сг иронпчнимЂ осмеиван^ћмг збогг нашегг р|)авогг вкуса гледали су насг, како ему више пута покушавали естн, а ннеданпутг немогосмо себе победити. Пошто е ова сдела (чииа) изпразн4на била, превуче домаћпца прлнвомг, коштуннвомг рукомг преко прллве даске, ерг она е много на „чистоту" г.азила, и стрпа сву руку у уста, и садг е даска „чиста 1 " била. Затимг положи на даску куване делове одг морскога кона. Месо намг се ово истина чинило много сходте за нке ђононе на ловачке чизме, али е опетг било вруће, и тако се наклатисмо, заборавивши на нашг цивилизиранив желудацг. Сва се садг породнца зарадова. Одма затимг изпеше неку угл-ћноцрну, црномг расту подобну масуј, кон намг се у почетку учини, да е немогу ни наИоштр1е тестере, ни наПоштрјц ножеви савладати, али смо се после у толико више зарадовали. То беше китг, когг е домаћица на мале делове изсекла, те Ш гости по волби едоше. Учтивости ради покушао самБ и н, но како сзмб се зачудШ пр1нтномг, какаоволг орау подобномг вкусу овогг ела, кое