Podunavka Zemun

140

ПОДУМ «1Ш&.

вицу што е она постала неверна и што е умрла. — Н самв нвоП опростш, господпне Функалу —" „брт. е мртва? Ахт>, ништа паметше н1е могла учинити него што е умрла — е л' те? Мртвои ши праштате а шта бн чинили, господинт. бароне, да е шшт. жива?" „Све то, те то!" „Одговор'ти ми!" „Зарг сте вн мои истраживанн судацг?" „Нисамћ, али самв гласоноша, кои вама таи гласЂ доноси, да Катарина шшг е жива!" Албрехтт. за неколико тренутака поћути, а сажал}-тће осмеиван^ћ видило му се на устнама. „Господине Функале, кодђ мене се нећете помоћи сг тимЂ' вашшп, сплеткама," рече онђ онда. „Немоите се надати да ћете мене сђ томђ вашомг измишлботиномђ потрести и поплашити — али знаите да Ама.нн неће примити помоћв ваше христпнске кђ свакоме лгобави, па башЂ ако шв таину мое прве женигбе искажете. Мени се чини, да се вн мало уздате у моћв молитава, кое предЂ икономђ маике божје свршуете, кадЂ вашегЂ у лгобави супарника сђ такимђ оруж1емЂ одбити окушавате. Одма данасЂ АмалЈа ће све знати, па ако се онда уз'узтеже руку мого примити, п ћ}' онда побожноме човеку место учинити и одђ н-ћ уклонити се. Да видите пакЂ да самк п човекЂ а не баба — о моши чести допуштамЂ вама, вама, господине Фз г нкалу, да сумнате — то ћете ми вн до половине овогђ дана сведочбу дати, да нисте лажа. ЗбогЂ тога очекиваћу васЂ сђ ор} г Ж 16 мђ вашимЂ кодђ црквице маике божје. Узели вн мзчђ или пиштол^ћ са собомЂ , — мени ће бити све едно, мене ћете наоружана наћи. „Н нисамБ лгобителБ одлагана," рече господинђ ФункалЂ, „особито кадЂ се о чести ради." „Па добро, а мн хаИдмо одма црквици!" повиче АлбрехтЂ лготито. „Ево пиштолп, ево мача —" „После ћемо са оруж1емЂ, господине бароне! Докђ наВпре другч1н сведочанства дамЂ вамЂ." „Шта? ЈОначен^ ваше зарЂ већЂ пада?" повиче смегоћи се младнВ човекЂ. „То ћу мало после васЂ запБ1тати ; а садг отворите Амал1{1ну кнБИЖицу , одлепите онаи црнни листг, па ћете наћи едну билету, коа ће вамЂ засадЂ дати оно сведочанство кое зактевате. Отворите е, око тога нетражи се богзна каква снага." АлбрехтЂ се тргне; али опстђ радг видити на шго ће та стварв изићи, отиде брзо до едногг долапа и донесе ону кнбижицу, кого е чувао са своимг наискупоценшмг стварима. Господинг Функалг добро е пазш на онога; и зацело, само да е Албрехтг онда погледг свои са погледима Функаловимг срео, познао би несрећу ону, коа му прети. Извади малу сребрну иглу, кошмг е црнни листг на коме е име амалшно за корицу сг перлама навезену, пребоденг бно, а билета, о коши е она бледа смртБ напоменула, паде му у руке. Упрепашћенг прочита онг ове свошмг башг рукомг написане речи: „Катарина, тн си моа жена! Данасг шшг зна то само Богг и онаВ свештеникг што насЂ е венчао и на векШ свезао; али шшг мало, па ће свету познато бнтн, да сп

тн госпођа одђ Херсвила. Небои се и веруи твоме Албрехту!" Ни речи Н1е могао проговорити, но само е гледао у оно што е написано. Не само иознао е свои рукоппсЂ, него е признавао, да су оно последн^ћ речи бнле, кое е онг Катарини писао. Ше могла у томе никаква превара 6 б 1 ти. Како е господинђ ФункалЂ могао дознати за онога таину. Како е листг онаи могао доспети у амалшну кнбижиц}', кого е она, као што е сама казала, сама навезла? Кое ту управлно сђ тимђ пословима? ПБ1тана ова као мун-ћ севала су по н-ћговои глави. КадЂ е главу подигао, види где се онаи бледоико сасвимг безг бриге сигра са скз т поценимг драгимг каменомг у прстену на овоме мршавомг прсту. „Господине мои," рече Албрехтг, „ дистб оваи сведочи само оно што а никадг нисамБ ни порицао, нит' ћу кадг порицати; али камо сведочба да е Катарина шшг жива?" „Нзвол'те окренути другу стран}' тогг листа, господине бароне!" бно е сасвимг миранг одговорг. Албрехтг обрне листг сг друге стране и читао е ово написано: „Сети се твое свете дужности, Албрехте! И године прођоше, а тн речв свого ниси познао. По'ити натрагг, чимг оваи листг видишг, ерг е велика сумнн узвалила се на срце твое Катарине. На Троице у вече, године 1840." „На Троицеувече мб! смо венчани," помисли Албрехтг самБ у себи чисто понераженг, „а ово е н^ћнг рукописг !" „Но, господине бароне, есамв ми н лажа? бсте ли разумели садЂ, да васЂ л познаемЂ? бсамк ли н неправо учинш, што самБ се обрнуо на вашу одважностБ и вашЈ г честв? Вама за чзсђ падне на умг женитба и за часЂ сте сђ нбоме готови ! Прва жена тшг жива вамЂ е , а вн сте ради већЂ другу з^зети. 0 знамЂ а већЂ каква васЂ мори страств ерг е Амал1н анђелакЂ, спрамЂ кое лепоте све женскин^ћ по свету некг се сакрш, као што се звезде уклоне испредг светлосги сунца. Оклевате ли јошг, да ми кнвижицу дате ?" „Да!" повиче Албрехтг оштро. „Бираите шта оћете одг оружја, господине мои; онаи кои буде ачш, имаће кнБижицу а може бнти и прекрасну АмалЈго." „Добро; око подне дакле кодг црквице!" „Не око подне, господину Функалу, вн ћете самномг одма онамо ићи! Вн сте нитковг —" „Доста, идемЂ сг вама! Да узмемо оне пиштол^ћ, они некг пресуде, кои ће Амалш казати, да су се н4 ради двоица изг пушака били." Албрехтг зовне свужнтелл. На миру и безг вике све б} г де спрем.тћно. Кола одоше и за по сата два ова меиданџје стигла су већЂ на место. Отиду у неку нругу иза црквице, кон е истина узана, али доста дугачка бнла, АлбрехтЂ напуни ииштол^ћ и пружи Ш своме противникуГосподинђ ФункалЂ избере кои е тео, говорећи: „Носите ли вн ону кнкижицу узасе?" „Да!" Мебданџје стану свак1и на свое место, али су наВпре уговорили, да свакш само по еданпз г тЂ пиштолб избаци, више не. „Н даемг вама, да вн наипре пуцате," рече госпо-