Podunavka Zemun

164

НОДУНАКК I.

дркћући. „Ама.пл, животг мои или смртв стое за онимг на што се ви склоните!" ВеруВте ви јшои топлои, усрднов лгобави! Прежадите ваше иман-ћ — али немоВте ме пустити да самт. вратимт, се одавде!" Сг погледима кои су е молили гледао е у нго — у су очи пуне бше суза, а умилннВ гласг дрктао е докђ му е ово одговорила: „Албрехте, немогу н садг сг вама ићи!" „0, вв1 мене нелмбите! Н самв радг васг, само васв имати. На смртв ме шилвите, ако пођемг а незнамг на чеиу самв!" „3 васЂ лгооимђ , Албрехте; но пожалите ме! 1 ' ецала е она поти'о. „Ахг, морамг вамг дакле поверити, неможели се другчје! Зарг нисте ништа вБ1 10шг дознали? Н самв држала да ће се гроФг сг тимг мало узтукнути, што самв вама мое таЛне поверила и замолила васг да ме браните — али сг тимг самв сасвимг наопако учинила — а самћ се садг дотле уверила, да она стра'овита лгодескара има мене сасвииг у св010п власти. Онг може и мени и вама главе доћи." „АмалЈа, нетреба мбг да се плашимо празнн претншт сг нБима и мени и вама казуго за нешто чега нема на овоме свету. Шта може онг сг мошмг с}'пругомг чинити? Шта може одг васг друго осимг вашегг имана одузети?" „Дошао му е синовацг, онаб Функалг што сте га вн ранили „Знамг л. Онг се врти око васг, а вн, Амалш, чини ми се неодбацате —" „Н самк у Шиаи омишлала се коеонг, па зато нисамБ могла башг упреко одбити га, ако ми и есте мржЈВ бно одг ђавола." „Ама.пн, даи да мн нашг разговорг пречистимо!" навали Албрехтг молити е. „АВдете вБ1 самномг, да се мн јошг вечерасг одавде на путг кренемо, па докг насг гроФг стигне, дотле сте ВБ1 моа топло лгобећа супруга! Заклин4мг вамг се ето овде предг онимг што е разпетг, кодг кога ногу мб1 садг клечимо!" „Албрехте, да се нећете вн кантн кадгодг што се тако кунете?" запнта га видлБиввмг покретан-ћмг. „Никадг, Амалјн, никадг!" проговори онг у бунцанго. „Е добро, мн ћемо одпутоватп али не еднимг путемг. Кажите садг кудг а да идемг."

Баронг ши каже за гостшницу неку у Минхену. „Н ћу вечерасг поћи, а вБ1 сутра аид'те за -мномг!" рече она башг утврдо. „Узмите ову мого кнкнжицу, у нбои су банкноте на свашИ случаВ нек' ш имате." „Морамг е узети, ако нећу сг тимг какву сумнго подићи! Дакле да се разстанемо — немобте пре одг сутра З г готрз г да се отиснете на путг!" „У здравлго да се видимо!" Сладко е полгоби у н!>ну дрктагоћу руку. После неколико минута отнде она изг цркве са грофомг, кои се дотле Богу молш. Албрехтг кадг е на чнстину изишао, види где оде ннтовг. ГроФг е самг собомг кона терао. Албрехтове радости нигди у свету. Наипре у редг доведе свое новчане послове кодг некогг банкера, па онда напише писмо у Бечг , коимг Мирку заповеди да са добввенимг писиеномг иде у Хаерсвилг. Бшо е већг сасвимг смркло се кадг се онг за путг спремш. У некомг сниванго седш е у свошИ соби. На то закуца неко на врати, Бархонг уђе. „Господине бароне!" проговори она пргрдна лгода. „Шта ми носите?" „Гласг, да е господична Ама.т садг башг на пошганскн коли одпутовала. Нпти гроФг ни н^говг бледни синовацг шго о томг знаду. Него само мошмг помоћу могла се потаино на путг кренути. Лепа господична кадг е села у кола пришапне мени: отидите господину барону Беку, па кажите му да сте ме последнБ1и путг у Аахену послужпли. 3 самв се пожурш, господнне, да ту заповесгБ извршимг." Албрехтг му да неколико банкнота, напомене му да ћути и никоме ништа неказуе, и обећа му добарг поклонг кога ће му послати на данг свога венчанн. Бархонг се свимг на свету закуне, да ће ћутати, па онда оде. У прозор^ћ СЈП-ра данг одпутуе баронг на особитимг поштанскимг колима. На еданг сатг може бнти после н%говогг одлазка, дође полицаЈтнни комисарг и питао е за н1зга. Ништа друго нису умели казати му, до само капш крозг кого е гостг изг вароши отишао. (Продужи'ће се.)

Две ч«'|8то темЕвзагтоиоигогЋ гквмвота.

II. бдногг дана и1)аше улицомг по Филаделфји некШ човекг, кои е и по самов сполншности изгледао, да е отм-ђно у вароши лице. Наеданпутг ступи кг н4му еданг младићг, бледг, пунг туге и жалости, и замоли га, да 6 б 1 му што уделш. Оваи га добро погледи и види, да младићг таи никако просЈакг бнти неможе, но мора да га е судба несрећнимг учинила. „Вн ми никако неизгледате, да сте проткг. Шта васг е нагонило, да по улицама помоћк тражите? Будите искрени спрамг мене и кажите ми истину, али само исти-

ну, ерг одг тога ће текг помоћв зависити!" — Тако говораше по улици шетагоћи се господинг. „Н ћу вамг целу истину казати," рекне младићг сг тужнимг уздисан4мг, „а доиста нисамв простнкг одг заната, али несрећа, коа е мога отца нашла, и бедно стан-ћ, у комг се моа матп налази, нагонило ме е, да сг тужнимг срдцемг и силомг проиачимг." „Ко е вашг отацг ?" упнта нспознатБи"} господинг. Младићг му садг стане приповедати, како е н-ћговг отацг отм^ннИ у вароши трговацг збогг мнимогг пр1,чтелн банкротирао и после неколико месецш одг тежке муке умро.