Podunavka Zemun

лнгт« 31 зиику п илуку.

195

Дз го е био животг сиротогг 1ована у опасности. Но напоследакг победи н^гова непокварена снажна природа н4гову телесну немоћв и онг почне мало помало кг свомг оздравленвд корачати, и ако се тежка меланхолЈа у души »•ћговоЛ угн4здила, коа се чинила да га за живота остивити неће. Но много е прииео кг н^ћговомг оздравленм и гласг, да се доказала невиностБ (Љговогг отца у оноВ кривици, будући е контролорг Гролерг на самртноВ одг к^те постелви изповедт свое и свои другова сплетке, те су тако ови сплеткаши поватани и поапшени а н&говг отацг за невнногг проглашенг. Надежда, да ће му отацг, ако срећно пзбегне куги, коа се покосивши навлепше цвеће почела жало по мало престаати, зацело у Бечг доћи и свое пређациЉ зван1е опетг добити, лгобко е крепила н^ћгово потрешено чувство и барг за кои тренутакг ублажавала тугу сиротогг 1ована. Већг се почео предизати и подг рукоаг старогг ОртолФа по соби одати. Бно е башг нешЛ праздникг, кадг е Тованг савршено здравг но само бледг и слабг поредг ОртолФа седш у онов соби, у кошИ су Анине очи, пре него што су се за навекг затвориле, онако желвно, али ахг — узалудг н4га тражиле; у соби, у коши е туга оборила снажногг отца на мртво тело свое кћери, одакле е сутраданг као седг старацг устао — кадг ПанкрашИ сг веселимг изгледомг и необичномг живости у собу ступи. „Шта намг доносите ново?" запнта ОртолФг. „НекШ странг господинг стои у ходнику," одговори оваб, таВно намигнувши на ОртолФа, „и желн са младимг господиномг говорнти." „Са мномг?" запита 1ованг зачуђенг. „Да," одговори ПанкрашИ, „онг вели, да вамг доносн добарг гласг одг вашегг господина отца." „Одг могг отца? — 0 пустнте га унутра!" „Каже, да е господинг Хенрикусг ВирФелг одг нашегг премилостивогг Херцога опетг у свое зваше намештенг." „Хвала Богу." „И да е већг у Бечг дошао." „Дошао!" повикне 1ованг, ч1е су се черте све више оживлнвале. „И кадг би ви снаге имали, онг бн заиста самг —" „Гди е онг ?" „Само ако то неби вашемг здравлго шкодило —" „Отацг! мов отацг!" викне 1ованг гласно, врата се отџоре и отацг и синг у сладкомг загрлнго занесу се. „Ахг за мене нема више грленн!" уздане ОртолФг у себи. в 0 моД отацг," викне 1ованг, ,вм сте невини!" „Зарв си ти о томг икадг сумнно?" „Никадг, никадг !" потврђаваше 1ованг; али гди сте ви били и како вамг е било? та говорите!" „Све ћешг ти то дознати, сине моВ. Л самБ у беду пао и несрећ}' сносш, али садг е све, све прошло и заборавд^но, кадг а само тебе, кадг н само могг 1ована у иомг наручго држаги, кг моимг прсима пригрлити могу."

„0 отацг, мои отацг!" викне овав сузама обливенг, наново му на прси клонувши. Пошто се прва бура радости утиша, пружи 1овановг отацг свого руку старомг ОртолФу, ч!и променутиВ старачкп1 изгледг текг му садг упрепастително у очи падне. Онг се ипакг брзо прибере и рекне жалостиво сматрагоћи старогг ОртолФа: „Мои старив, честитнИ прјателго, ваша е коса брзо оседила." „За едну ноћБ," одговори ОртолФг. „Вн сте старш, много старји постали, него што самв мнсл10," „Дозрео за гробг!" „Ваша кћи —" „Она е кодг свое маПке, кодг Фелиците," допуни ОртолФг. 1ованг покрје очи. „МоЛ сирома 1ованг!" рекне ВирФелг пунг туге, почемг е бледо лице младића на свое прси претиснуо. „Сиромашнни, несрећннн прјателго!" продужи увативши десницомг руку ОртолФову и притискивагоћи е, „мн ћемо се негда сви опетг састати!" „То ће брзо бити," протепа 1ованг на'небо гледагоћи, „То и естБ мон ут4ха," одговори ОртолФг, „безг тога н би давно у очанн^ћ пао." „ОртолФе, 1оване, рука Господнн е на вама," започне садг ВирФелг, „али покажите, да сте лгоди и неочааваите о себи и о своши снаги. Време ће и у ваше ране свов благотворннП балсамг канути. Али тако," продз 7 жи онг после мале почивке, „не вама нити може сг вама дал^ћ да обстане. Валнло бн да оставите ову кућу, у коши васг свакЈД предметг на прошлоств опомин^ћ и вашу тугу понавла. Милостб нашегг наИмилостив1егг Херцога дала ми е пространо обиталиште у ковници, у комг доста простора за све насг има. Аидете одма самномг и наредите, да се пренесе што е наИнужднЈе. Мн ћемо у дружству сносити несрећу, кол насг е снашла, па ћемо се узаимно тешити, колико узможемо." „Опростите господине," говораше ОртолФг, „и ако а ову вашу пр1НтелБску понуду ценити и уважавати умемг, то ипакг немогу одг 1гћ никаквогг употреблена чинити. Поведите вашегг снна са собомг, кодг васг е место, гди онг треба да буде, али мене оставите у овов кући, гди су оне живиле, Фелицита и Ана, све мое благо на землБИ, у кошИ ми се негда сунце среће тако лгобко осмеавало, тако умилно сјнло; овде, гди ме е напоследакг несрећа посетила, гди ми е смртБ све уграбила, што ме е за животг везивало: Фелициту, Ану! — Одушке могг срдца немогу се внше ни на каквомг месту попунити." СтарнП ВирФелг сматраше саучаствугоћн и жалостиво сиромашногг ОртолФа, погледа затимг пнтолгобиво свогг снна и рекне: „А ти 1оване?" „Чините самномг шта оћете, родителго моВ," одговори 1ованг и падне свомг отцу опетг око врата. „А оно аПде, сине мов, да заедно тугуемо за твојомг из^бл^ћномг земалБСкомг срећомг, и да наше сузе помешамо за прерано увелшп> цветомг твое лгобави."