Podunavka Zemun

228

Е!«Д;Н4ВК1.

могг иоч((тан1а достопногг поочима (воспитатела), али докг нисамБ одт. банкера дознао, да часг една, част. друга паризка кућа налогг доб1а да ми ту опредћдену суму издае. „Н самБ био срећанг. А н ко неби у онБ1мг годинама срећанг 6 бјо ? Мое су се страсти почеле развјнти, имао самБ велику силу уображена; бно самБ стихотворацг, светг ми се блистао у пурпурнои светлости. Губ1о самБ се у легшмг обманама. Али нисамБ иознавао лгоде. Н самБ 1и све искрено лгобш, имао самБ више новаца негг што самБ потребовао; и тако не само да самв могао угодно живити, него и другима помагати, кг томе самБ имао едногг прЈатела коме самв свимг срдцемг и свомг душомг оданг обш, а 10штг више, садг сзмб првмИ путг ул ;ивао ту срсМу лгобити и лгоблћнг бити. Сва блаженства живота бмда су предамномг одкривена." „Неколико недела разорише сво мое блаженство и пробудише ме изг овогг прјатногг сна. Н самБ ступао у деветнаисту годину. Лгобезница моа, кого самБ — не, не лго610, него као светинго обожавао, — бмла е високогг порекла, али са своЈомг матеромг, мајорскомг удовицомг, у оскудномг станго. Наипосле самБ заклгочш, зван1б какво заискати, и ношто такво добЈемг, да запросимг руку мое избране, и да срећу мого тимг узвисимг. Она е могла, одкако самв се сг нБОмг упознао врло пристоино и безг бриге са свошмг матеромг живити; ерг н самв 10Г1 већу частБ могг прихода таИно на неко опред-ћлено време шилно. У томг ми е 6 бш на руци мои прјателв и поверникг. Онг е морао средство и начинг изнаћи, да овои породици ту подпорз г дае, али да име мое притомг непознато осгане. брг а нисамБ захп-вао благодарностг, нег' лгобавг. Н самв се боао да ћ_у оно 1гћжно одношен1е између насг повредити, ако се предг лмбезницомг као благод -ћтелБ покажемг. „А међутимг нисамв знао, да е мои приснми прјдтелБ матерБ и кћерв сг моимг новцемг као одг мое стране издржавао; да е онг нвшву спротинго и мон новацг нато употре61о, да девоику себи иридоб1е, да ме она, докг еамБ а смирено н1;ну невиностБ обожавао , варала: да самБ као простодушна будала опред-ћленг бвш, да у случаго нужде н^нг мужг будемг, ако 6 б 1 икадг д^ла н-ћногг срамногг владанн обелоданћиа била. Све еамБ то дознао врло неочекивано, врло случаино. Н хтедо едногг готра моши лгобезница на нћнг именданг поклонг некмн однети. На мое куцанћ отвори она врата полако и упола , и хтеде ш опе г предамномг затворити, али у таи ма повиче ужасно и строиошта се на землго. Уплашенг уђемг унутра и застанемг могг прјатела, кои се облач10. В нисамБ био при свести; стано самБ немг и посрамлћнг, наипосле побегнемг сг гнушанћмг, Н самк био у очаан1Н>, и паднемг у лку грозницу. Бошто самБ оздравш, дознамг одг други лгодн"!, коима нисамБ никадг ништа новерјо, пов^стб о издаи. Како издаиникг тако и н&гова милостница покушавали су да се самномг оиетг помире. Н самв обое одбјо. Одг тогг времена био е ГОдасг мон набвећШ непрЈателБ. Онг ме е нвно изсменвао, збогг чега се побјемо, и н га раннмг у раме, а онг се закуне шштг онако крвавг да ће ме ма кадг убити и унропастнти.

У то време доб1емг неку посћту, кон ме удали одг Тулузе. бдногг дана дође кг мени путникг некји. Онг мц текг онда поверз^е да самв н заиста онаи кога е тражјо поито самБ сг НБИмг кг банкеру, одг когг самк новце примао. „Г. Орни," рече онг, „мени е наложено, да вамг овав запечаћенг завежлнн предамг. А ви ћете тако добрип бмти да ми дате признаницу да сте га примили." — Н узмемг завежлан а дамг квиту. Тада ми онг рече: „Г. Ории, учпнићете добро, ако одете кг граФици одг Лубре да 1011 се као синг нвиге Графнца е ваша мати. Докази су у завежлнго, писани рукомг вашегг недавно у Шотландји умршегг отца. Ту неможе бити никаквогг противур'ћчш. ДосадаипЉ издаванћ новаца за васг престае; н одсадг е дужностБ ваше матере да се у напредакг о вами брине." — Тако говораше онг. „Гди е моа мати? Гди ћу наћи мого матерБ ?" повичемг а узхићенг Само Богг зна, како ми е онда бвио. Путникг ми шштг рече, да е осамнаистБ годпна у Парнзу провела и да е садг првии путг кућевни послова ради отишла на свое старо полбско добро Лубрг, гди ће самонеколнко месецн пробавити." „Забадава с<,мб путнике нитан-ћиг о момг отцу и моши матери мучјо; онг ми 1пе ништа знао казати, ерг »1 нје лично познавао. То што е чинш било е по свои прилици по налогу нородице могг поконногг отца. Онг е бмо Енглезг. „Ни завежлнД, кои самБ дрктећомг рукомг отворш, н!е ми дао ннкаквогг известја о станго мои родителн, нити ми е разлож10 зашто су мои роднтелви толнко одлатали да ме за сина признаду. У завежлжо самБ нашао писмена пзаснешн одг могг отца; писма мене тичућа се одг графице, крштено нисмо и сведочанства одг мое доин^ , кон е била одг неке мени непознате арендаторске породице, кодг кое самБ сигурно до мое чегврте године 6 бш ; пасоше одг могг некадашн^гг поочпма попе, и друге артје, кое су непоречно ако не законосгБ могг рођенл, а оно барг законостБ могг порекла потврђавале. „0 како самБ радо оставш мрзку ми Тулузу! Н самБ пр1нтелл и лгобезницу изгубш али матерБ нашао. 1оштг у момб детинству, кадг самБ кодг попе био, опоминно самБ се да самБ покадкадг чјш за име гроФице одг Лубра. Н> лгоди су само онда знали, да е врло лепа ал' и врло несрећна. Садг симб текг могао себи разаснита да самБ и н у нечемг узрокг нћне несреће бмти ноао." После краткогг времена приспћмг у Лубрг, и пођемг дрктећи у замакг гди се прјавимг графици. На целомг самБ путу уч1о ролу, кого самБ садг иредставлати хтео, пре негг што би матери као наново нађенмИ синг на прси пасти могао; али уедно самБ се н боно да матери одг стра'а и усхићена срце неирепукне. „Међутимг будемг у н%ну собу одведенг, и графица дође; — она е бкма благородногг стзса, кои ми е страопочиташе улЈо, и кои е на себи шшгг толико лепоте изг младости носш, да самв едва веровати могао, да ме е ова госпа родила. Она шштг ше имала тридесетг п деветг година, а изгледала е као да ни трпдесетг нема."